Ljubavi moja, danas je taj dan, dan kada si otisao. Napustio me zauvek. Ne znam kako sam uspela da izdrzim bez tebe do sad. Mislila sam da ce mi srce prepuci. Ali jako je ono. Moze mnogo boli da podnese. Ponekad bih volela da stane i pusti me da se odmorim. Medjutim, ono se ne da. Bori se i podnosi svu ovu tugu. Daje mi samo suze, suza kojih nemam vise, koje su presusile. I dalje placem ali suvih ociju jer iz njih nema vise sta da potece. Sve je otislo, isparilo. I suze, i dusa, i osecanja, sve. Ostala je samo prazna ljustura u kojoj jos samo srce kuca, da me podseti da sam ziva, da sam tu. Jeste, tu sam, ali izgubljena u svojim snovima, mastanjima, nekom drugom svetu. Nesvesna da vreme tece i prolazi. Zivot polako odlazi, a ja sam van njega. Ne interesuje me jer ti nisi u njemu. Moj zivot je ova mala soba gde smo bili  toliko srecni. Jos uvek pronalazim tvoje tragove u njoj. Sve je kako si ostavio. Nista nisam dirala. Ne zelim da izgubim te sitne, poslednje delice tebe. Ne bih to podnela. Mnogo sam toga u zivotu pretrpela i progutala, ali mislim da to ne bih mogla. Bila bi to poslednja kap u vec prepunoj casi. Kap koja bi prelila casu.

Ceo zivot sam isla razumom a ne srcem. Mislila sam da srce, osecanja, treba sakriti, zgaziti, gurnuti ih u neki kraj gde se nece videti. I da ce me tada manje boleti. To sam radila i kada su mi roditelji umrli, ostavivsi me samu da se snalazim na ovom grubom svetu. Vetrovi su me sibali, kise potapale. Medjutim, uvek sam se dizala, nastavljala dalje.

Ti si u moj zivot usao kad sam bila na ivici snage, kad mi je bog uzeo sve ono sto sam volela i zasta sam se borila. Ulio si mi novu snagu, naterao da se dignem i nastavim dalje. Bio si sunce koje je sijalo samo za mene, zvezda koja me je vodila kroz tamnu noc. Volela sam te i volim te. Cujes li? volim te i uvek cu te voleti. Nikad necu prestati. Nasa ljubav je neunistiva, ona je vecna. Koliko si mi puta govorio da nju nista ne moze da unisti ako verujemo u nju. A ja verujem. Verujem svim srcem. Znam da si me mnogo voleo. Videla sam to u tvojim ocima, tvojim delima. Nikad nisi dopustio da budem povredjena. Cuvao si me kao malo vode na dlanu. Vidao si svaku, najmanju moju ranu. Ni slutio nisi da ces bas ti postati najveca moja rana, i to ona otvorena, ona koja nikad ne zarasta.

Ja sam kriva za sve. Ja sam ti dopustila da odes. Nisam te sprecila, a mogla sam. Osecala sam da ne smes tamo da ides. Srce mi je govorilo da ne smes da se trkas, da ce se nesto desiti. Nisam ga poslusala. Opet je nad mojim srcem preovladao taj glupi razum. Zavarala sam sebe da umisljam, da je sve to proizvod moje maste, da treba da budem racionalna jer je sve na prvi pogled bilo uredu. Samo sto je moje srce ludo poskakivalo i govorilo mi da te zaustavim, da te ne pustim da odes vec da te cuvam uz sebe. Kao da je znalo da te vise nikad necu videti, i da je to tvoj poslednji poljubac. Poslusala sam razum. Preovladao je. Nisam te zaustavila. A mogla sam da ti kazem bilo sta, poslusao bi me, znam to. Ostao bi pored mene i sad bi sve bilo drugacije. Ne, ja sam samo stajala i gledala, gledala kako zauvek odlazis nesvesna da ti bilo sta kazem. Jos jednom sam gledala kako mi draga osoba odlazi pred ocima, a nisam nista ucinila da to zaustavim. I ti si me napustio. Uspeo si da mi poslednji put kazes “Volim Te”. Ne usnama vec ocima jer nisi mogao da govoris. Taj pogled mi je sve rekao : Da me volis i da ces me voleti, da je nasa ljubav vecna i da je nista ne moze unistiti, da ces uvek biti tu pored mene.

Veruj mi, i ako mi mozak govori da to nije istina, srce oseca da si ponekad pored mene. I to kada sam najtuznija, kada ne mogu da se smirim. Osetim blagi poljubac kao dasak vetra, koji mi govori da me volis. I te noci spavam najlepsim snom pravednika, izmorene duse kojoj treba kratak predah, da bi sutra mogla da ustane i nastavi da se bori sa svakodnevicom, jer jedino to zna da radi.

Htela bi da te okrivim za nesto,nesto sto mi kida grudi,razara dusu trujem me.Zar moze ljubav da  kida srce ostrim bolom.Tu gde ne dopire niko gdje si u meni duboko skriven i tebi nista nebude kad je meni najgore.Pitala sam se nekad dali uopste bez tebe moze da svane,da odpocne sunce,dali cu uopste imati snage da ustanem iz postelje i krenem dalje.pitala sam se hocu li moci da sretnem oci,oci kao tvoje ili bar slicne njima i isto tako sam se bojala da ih nesretnem.plasila sam da me nezaboli jos jace.pitam se i sada da li je postojala ljubav izmedju nas dvoje_ili sam ja volela za oboje.da li su moja i tvoja zajednicka mastanja o ljubavii sreci bila samo moja mastanja na koja si ti klimao glavom.budim se tecu dani moga zivota,kao reka..tecu brzo .oko mene sve prolazi a ja stojim na istom mestu,smenjuju se godisnja doba,odlaze ptice selice i opet se vracaju,vozovi odlaze i opet svracaju,sve odlazi i opet dodje,samo ti se nevracas nikada.Ostavio si me da venem,da patim i da se pitam,na sto pitanja nemam odgovore.Htela bi naprosto da te izbrisem iz svoga zivota,sve sto si rekao i ucinio za mene.Sve uspomene da pretvorim u pepeo i da pocnem  ako je moguce  sve isapocetka ili da zavrsim nasu pricu.ti si bio Andjeo u mojim ocima,bio si svetlost mog dana,posle tebe je samo bol ostao  .Slutim da ces doci jednoga dana kad te vise nebuem cekala,kad se vise nebudem secala i kad te izbrisem iz svoga zivota,znam da ces doci na vrata moja ,makar iz sazaljenja ili da vidis kako izgleda neko ko ti je dao svoju ljubav.Znam da ces doci jednoga dana ali se pitam dali cu biti ziva tog dana.Vjerujte u ljubav i prihvatite je makar bolela,jer svaka ljubav ima car isto se oseca,isto uzima pa makar i nebila srecna ,jer veliki dar od Boga je moci osetiti ljubav.ja volim,nisam prestala,nikada prestati necu da volim..to je moje pravo koje mi niko nemoze oduzeti,zabraniti, oteti.Neki vozovi odu,neki se vracaju a neki naprosto zauvek ostanu na stanici i nikad ne krenu vise,pitanje je koji voz vi cekate.moj je otisao zauvek.

Lezim u krevetu i ne mogu da zaspim.Desava mi se to,misli zuje u glavi i ne mogu im nista.I zato ustanem i pisem,pisem i placem.Placem a ne znam cemu sve to vodi?Zar su samoca i ova cetri zida se sto mi ostade posle nas?Zar je sve ono sto smo imali propast?Zar se nasi snovi nikad nece ostvariti ? A bila sam sigurna da si moja sudbina i da cu ce zivot provesti sa tobom,

Mnogo sam sanjala i planirala,mozda previse.Ali ko moze zabraniti srcu da voli,da se nada,da sanja?Koliko sam sebi posatavila ovakva i slicna pitanja,ali pravi odgovor nikad nisam nasla.

I ova noc je puna bola.Uspomene se vracaju a to boli. Pokusavam da ne mislim na proslost,ali uzalud,uzalud je sve.

Ja zivim u proslosti,sadasnjost ne vidim,buducnost nemam.Ko sam ja u stvari?-Senka koja Zemljom hoda.

Dakle, pisem Tebi, pronacices se sam, znaces da je ovo za Tebe. . .
Prvo bih volela da Ti postavim neka pitanja, i ako znam da odgovore mozda, necu dobiti. . .
Gde sam pogresila? Zasto si dozvolio da pogresim? Gde si bio dok sam padala? Jesam li te uvredila, izdala?
Jesi li me voleo?
Opet kazem, ne znam da li cu ikada saznati odgovore na ova pitanja, ne znam da li cu te ikada videti, ne znam da li cu voleti, i zeleti, onim istim zarom kojim sam tebe volela. . . Ne znam. .
Da li ovo ima smisla? Zasto sebe podsecam, povredjujem, zasto se vracam tamo gde me odavno nema?. . . Tamo gde mi je bilo mesto, zasto pokusavam da vratim se u tvoj um, i srce?
Zasto cutis??? ODGOVORI MI!!!
Neka mi neko odgovori!!!!! Zasto tragam za izgubljenim, zasto guram u prazno? Zasto se secam proslih dana. Zlata-Mala

Neću da lažem ni tebe , ni sebe , ni baš cijelom svijetu. Zavoljela sam te. Ne znam samo još na koji način.
Znaš, teško mi bude kad prođeš pored mene kao pored stranca. Kad me pogledaš, a poslije kažeš da me ne prepoznaješ. Teško mi je kad vidim plave kose pored tvojih ramena. Branim te i od sebe. Razum mi govori da me ne zaslužuješ, da gubim vrijeme samo. A onda tvoja napredna djevojčica izgovori riječi iz srca.
Čudnog li nadimka . Da li sam to sebi dopustila kad ranije?
” Ne sjećam se” je bolji odgovor od ” Nisam”.
Tješi me. Ublažuje tugu. Prikriva istinu.
Znam da ćeš i ti jednog dana sve ovo osjetiti. Tako to uvijek bude. Najprije nekog zavoliš, odbacuješ, a kasnije se uloge promijene. Samo vrijeme je prepreka koja ponekad previše sporo donosi promjene.
Doći će, proći će sve. I jednom kad sve ovo bude jučer, proći ću kraj tebe, zastat ćeš.
Po prvi put ćeš imati vremena za mene, prepoznat ćeš me.
Možda i poželiš neku lijepu riječ da mi uputiš, mada bi to bilo previše za tvoje srce .
Prepoznat ćeš me, ali nećeš imati vremena da shvatiš koliko sam se promijenila. Moja ravnodušnost ćete iznenaditi. Ostat ćeš samo zureći u moje zelene oči koje su nekad bile odraz ljubavi za tobom.

,,Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rešenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov. Ne znam šta će biti zabeleženo, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni, pa se više neću gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo. Tako ću moći da vidim sebe kakav postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što uvek nisam bio ono što sam sad.’’ Meša Selimović, odlomak iz romana ,,Derviš i smrt’’

Ja ću svoju priču započeti jer želim da ostavim trag na jednu neuobičajenu ljubav. Znam da svako svoju ljubavnu priču posmatra na sebi svojstven način pa sam i ja sebi dala to za pravo.

Moja priča nije ništa drugačija od vaših, ali je za mene posebna. Mi nismo bili u vezi, nikada nismo razmenili brojeve telefona, nismo se čuli, ali su svi događaji ostavili neizbrisiv trag u meni. Elem, ovako je sve počelo:
Poslednji dan avgusta, vreo, letnji. Napolju je prosto nemoguće provoditi vreme, ali nas to nije sprečilo da odemo na utakmicu. To nam je bila razonoda, a kasnije će postati uobičajen nedeljni ritual. Drug je došao iz Beograda da se vidimo posle dužeg vremena, ujedno i da proslavimo pobedu našeg tima. Dok smo ga čekale, sestra me iznervira nekim svojim ubeđenjem i dok sam tako vikala na nju, na vrhu stepenica se stvori dečko koji reče:,,Nemojte da se svađate!’’ Iznervirana tim drskim nastupom, jer nisam navikla da mi se protivreči, besno mu odgovorih nešto, on se tada okliznu i jedva zadrža ravnotežu (da ne padne), upita me da li vidim šta mu radim. Pogledah u njega i sretoh se sa najlepšim čokoladnim očima koje sam do tada videla, imale su neki neobičan sjaj-jednostavno su se osmehivale. Lice mi se razvedri, oči zasijaše. Ostadosmo nepomični par trenutaka, netremice gledajući jedno u drugo, zatim se on nasmeja i neki čudan osećaj se probudi u meni. Sasvim izgubljena pođoh kući. Dugo je gledao za mnom.
Noć. Jedini deo dana kada je čovek u potpunosti prepušten sebi i svojim mislima. Sabirala sam utiske i čudila se sebi. Bila sam obećala da neću dozvoliti da u moje misli ponovo dospe neki dečko, ali mi se čini da ja nisam ni upravljala sobom u tim trenucima. Nisam mogla da verujem da se to meni dešava. Budna dočekah jutro i odmah nazvah druga da ga upitam za ime neznanca. Posle razgovora znala sam dovoljno informacija da spremno sačekam nov susret, koji sam sa nestrpljenjem isčekivala.

Nedelja. Stižemo na terasu, pogledom ga tražim po terenu i ne nalazim ga. Razočarana odlučujem da se vratim kući kada me sestra zaustavi i pokaza na dečka u dresu sa brojem 6. Iskreno, nisam bila sigurna da li je to on, ali me za tren ubedi da jeste jer je baš u tom momentu došao do ispod terase i videvši me nasmejao se (osmeh je bio skriven, ali mi nije promakao). Neizmerno sam bila srećna jer je meni taj osmeh govorio više od bezbroj reči. Ponovo me obuze ”onaj” osećaj, pa pobegoh. Malo spremnija, i već svesna šta mi se zapravo dogodilo, dođoh na sledeću utakmicu. Upoznasmo se na neobičan način. Pridržao me je da ne padnem, a zatim rekao:,,Pazi! Mogla si da padneš da isčašiš zglob tu!’’

-Jeste, kad nećeš da me držiš!

,,Ja ne bih dozvolio da ti padneš, makar se ja strmoglavio dole!’’
Božanstveno se nasmeja i pođe, ali kako nisam želela da propustim takvu priluku, pružih mu ruku i predstavih se, on uradi isto. Način na koji je izgovorio svoj nadimak i danas mi odzvanja u glavi. Nisam ni slutila dokle će me odvesti taj dan.

Dani su mi prolazili u isčekivanju nedelje, a onda bih sa radošću odlazila na svaku utakmicu i koristila svaki trenutak da mu budem blizu. Sudbina kao da je radila za nas, on je često kažnjavan, tako da smo sve vreme provodili zajedno. Jednom smo se rukovali neuobičajeno dugo, bilo je zaista zanimljivo- rukovali smo se, on je gledao u mene i to je trajalo par minuta dok nisam došla k sebi i našalila se rekavši:,,Volim i ja tebe!’’, pogledao je u naše ruke, trgnuo se, postideo, a zatim pobegao na suprotnu stranu tribina i posmatrao me. Svaki njegov pogled sve čvršće me je vezivao za njega.

Pošla sam na fakultet. Umesto da se radujem, ja sam to doživljavala kao kaznu jer ću biti razdvojena od njega. Svaki slobodan trenutak sam koristila za pisanje dnevnika i maštanje o njemu. Prvi vikend, kada sam došla kući, protekao je kao najlepši san. Posle utakmice je došao na terasu i poljubio me. Ostala sam bez teksta. Nemo sam ga gledala sa nevericom u očima. Zaista je bilo neverovatno da se meni dešavaju lepe stvari, jer kada naviknete na svakodnevnu nesreću i sitnica sreće vam dobro dođe i plašite se da je ne uplašite da ne bi pobegla od vas. Iz tog razloga sam uživala u svakom trenutku koji smo provodili zajedno i nisam tražila više od ponuđenog, bila sam prezadovoljna i onim što mi se dešavalo.

Takve momente ovekovečavala bih detaljima u dnevniku, sestra crtežima, zatim bih iznova čitala napisano i ponovo proživljavala isto, sa osmehom na licu. Više nije bilo sumnje-zaljubila sam se, iako to nisam želela. Usledila je četvoromesečna pauza koja je trajala kao da su prolazili vekovi. Za to vreme ja sam se nepovratno zarobila u svet mašte gde smo bili bezbrižni i srećni. Tamo sam nas zajedljivo čuvala, čuvala sam tu našu ljubav od surovog i hladnog sveta realnosti, jer sam bila svesna šta se tim čistim osećanjima dešava u svetu gde se većina raduje tuđoj nesreći. Sebično sam čuvala tu ljubav od drugih, od njihove zlobe, od zajedljivih pogleda i otrovnih jezika, nisam želela da iko uništi moj mali svet, tu sitnicu koja me je u najtežim trenucima ohrabrivala i davala mi iznova snagu za svako novo jutro koje je dolazilo.

Mart. Slučajno (uglavnom je sve tako i bilo) pođoh u šetnju. Kod terena ugledah nekoliko automobila. Pogledah na teren i ugledah ga. Srce mi zalupa kao ludo, imala sam onaj dobro poznat osećaj, da će mi ispasti iz grudi. Posmatrala sam trening, ali se rastužih jer on nije ni obraćao pažnju na moje prisustvo. Pomislih i da me se ne seća. Okretoh se tužno sestri i u momentu kada zaustih da joj kažem da želim da idemo kući začuh dobro poznat glas. Pogledah u njega, i videh da stoji na sasvim suprotnoj strani terena i doziva me. Osmeh. Iznenadio se kad me je video. Razgovarali smo zagrljeni. Drug ga je nešto provocirao, ili je to pak bilo na naš račun, nisam sigurna jer sam bila sasvim opijena i želela da taj momenat potraje zauvek. Svaka sledeća utakmica je bila ista: nas dvoje zagrljeni u senci starog hrasta, osmesi krase naša lica, sjaj u očima, svaki trenutak bio je kao u bajci, ostvarenje najlepšeg sna. Govorili smo bez reči. To je trajalo naredna tri meseca, a zatim je jedan nemio događaj omeo našu sreću. Izbačen je iz kluba. Za mene je to bio totalni krah.

Poslednja utakmica. Sudija je označio kraj. Nisam bila svesna da je zvuk pištaljke označio i kraj naše ljubavi. Zajedno pođosmo kući kada me on zagrli, reče mi:,,Srećo, vidimo se!’’, poljubi me kao nikada do tada. Osećala sam da je vreme stalo. Taj momenat nikada neću zaboraviti, čini mi se da i kada bih htela ne bih mogla. Otišao je. Nisam ga više videla od tada. Prošla je skoro godina. Često sam ga sanjala, ima li smo neki vid telepatskih snova, ali su onda i oni prestali. Prestao je da dolazi u snove, a ja ga neumorno čekam svake večeri. Ustajem sa tamnim pečatima oko očiju, sumornog i tužnog pogleda. To je rezultat još jednog uzaludnog čekanja. Nekada sam redovno odlazila do našeg drveta, satima sedela na klupici i posmatrala zvezdano nebo, slušala šuštanje lišća i šapat grana. Drvo me je tešilo da će se on jednog dana vratiti i da će me potražiti, a onda…jednostavno sam prestala da odlazim tamo. Utehu više nisam pronalazila, jer mi je boravak tu samo stvarao još veću ranu na srcu. Još uvek nisam smogla dovoljno hrabrosti da ga izbacim iz glave, duše i srca. To što smo mi imali ne umem da opišem, prosto ne postoje reči za to. Delovalo je kao naivna, neiskvarena dečija ljubav, nešto što bih poželela svima, jer dok ne budete iskusili isto nećete znati o čemu vam govorim.

Suncan letnji dan.Marko i Ana,drzeci se za ruke,setaju,po suncem okupanoj Adi,nista govoreci,onako cutke,komunicirajuci samo zaljubljenim pogledima.Za neko cudo,stariji koju godinu,nego sto strvarno jesu,svakim korakom osvajaju to „Beogradsko more“.Ali, bilo je nekako cudno,da u sred leta,u tim popodnevnim satima,skoro nikoga nema,…tek poneko,sedi u nekom od niza kafica,ne tako jasnog lica,onako u tisini,ispija svoje pice, gledajuci u nekom svom pravcu,i skoro neprimecujuci taj zaljubljeni par,koji prolazi, jednostavno zraceci svojom nevinom i decijom ljubavlju.Na plazi samo tri devojke.Isto tako,neprimecujuci okolinu,jedna pored druge,leze na ledjima,svaka u svom miru,hvatala je svoj zrak Sunca.Tisinu je jedino remetilo,udaranje kapi vode,skoro pretvorenih u mlaz, koji je gejzir,svojom funkcijom stvarao,o vodu koja je stajala.Ali,taj zvuk nije smetao.U tom trenutku,on je,ako zazmuris,davao takav osecaj,kao da setas po obali Jadranskog, Crnog,Egejskog ili nekog drugog mora,i osluskujes,kako talasi,koji uistinu zvuce drugacije,ali davajuci masti na volju,se lagano penju i silaze,blago susteci,na onom dostupnom parcetu obale.

Taman sto su prosli polovinu jedne strane setalista,dogovarajuci se samo pogledima, skrenuse sa betonske staze,na plazu od sitnog kamenja.Polako silazeci,Marko je seo naskoro metar od vode,dok Ana,spustajuci se ispred njega,sa nogama savijenim u kolenima,stopalima skoro u vodi,leze i nasloni glavu na njegovo krilo.

Onako naopacke,gledao je u njene crne,krupne oci,gledao je to blago nasmejano lice, i znao je,…da je sada zadovoljan,da je srecan,da,iako postoji i lepsih devojaka od nje,ne bi zeleo,ni sa jednom drugom da se nalazi tamo,vec samo sa njom.Ali,jedna stvar mu nije bila jasna.Kako to da ne zna,kako je uopste dospeo dotle,kako to,da devojka,kojoj od straha i stida,nije smeo da pridje,sada lezi tu,na njegovom krilu.

-„Ma,nije ni vazno.“-pomislio je,zeleci samo da uziva,u tom trenutku,upadajuci u nekakvo blazeno stanje,dok posmatra kako ga ona gleda,poklanjajuci mu andjeoske osmehe. Kad odjednom…..

-„Marko,Marko,ajde sine ustaj,zakasnices u skolu!“-

Onako bunavan,otvori oci,pogleda oko sebe,…i da,nalazio se u svojoj sobi,u svom krevetu.Nije bilo ni Ade,ni Sunca,ni Ane,vec tmuran jesenji dan,i naravno skola.

Bio je utorak.Kao i dan pre toga,prepodnevna smena.Marko je bio VIII razred, a Ana,godinu mladja od njega.Iako nikada nisu razgovarali,cak se ni zvanicno upoznali, cinilo se da u onih par pogleda,razmenjenih u toku dana,u toku odmora izmedju casova, je ispricano i vise,nego sto bi se,u tom trenutku,moglo reci recima.Marko je resio da se za sada,zadovolji time.Jer cim bi posao,cim bi krenuo u njenom pravcu,da se upoznaju,da je pozove da izadju,da prosetaju,tu po kraju,u predgradju u kome su ziveli,u kome su se postidjeno i krisom gledali,doslo bi do vec ustaljene reakcije-noge bi se „odsekle“,a stomakbi poceo da se „prevrce“.

I tog dana,kao i svakog drugog,Marko se oko 7:40,sastajao sa Milosem,skolskim drugom,kako bi zajedno „odspartali“ tu trasu kuca-skola.

-„’De si Somi,po okicama ti vidim da se TV opet nocas gledao do kasno,i to izgleda „oni“ kanali,a?“-rece Marko pozdravljajuci se sa Milosem,koji ga je vec cekao na dogovorenom mestu.

-„Ma ne brate,nego sam odspavao turu dok sam te cekao!Kada ces bar jednom izaci na vreme,ne moras pre mene,samo na vreme?Cekam te ovde,na raskrsnici,svako jutro. Malopre,mi je prisla neka zena,da mi pokaze gde je autobuska stanica,kaze,primetila je da svako jutro cekam bus na pogresnom mestu!“-uzvrati Milos pomalo nervozno.

-„Pa,jesi li joj rekao da ti je bas bilo cudno sto nema ljudi na stanici,a?“-nasmeja se Marko.

-„Ne brate,rekao sam da svako jutro kao ludak,cekam ovog mog buzdovana od druga,i samo sam se pitao,kada ce neko da se zaustavi i da mi postavi takvo ili nekakvo slicno pitanje.Au bre,kakav si to covek,jos ce zbog tebe ljudi da pomisle da sam nekakav izgubljeni slucaj!!-rece Milos,pa nastavi-„Nego pusti sad to,sta si resio za onu malu?Hoce li se imati „herca“ danas da se pridje,ili ce se golupcici i dalje samo gledati,a posle ce ovaj golub pored mene,upravo bas mene smarati sa pricama o maloj Ani?!Mislim,imam ja razumevanja,ali oteglo se.U poslednje vreme okupira 90% nase price,umesto da pricamo o necem bitnijem,aktuelnijem,kao,sta znam,na primer,o onom „komadu“ iz VIII/4?!Ne znam tacno kako se zove,ali,…mislim da sam se zaljubio.“

-„E sad,zaljubio?!Pa nemas pojma ni kako se zove,a meni na pamet pada bar njih tri iz tog odeljenja.“-rece Marko.

-Ma ona,… „visi“ stalno sa onom visokom,Tijanom,i sa jos jednom,onom malom,Acinom sestrom,…ma znas bre,…smedja kosa,malo ispod ramena,plave oci,onako zgodnjikava,… pa sta jos,’oces i krvnu grupu?!“-uzviknu Milos,nervozan sto se ne moze setiti imena.

-„Ne treba,znam o kome se radi,nego te malo pustam da se mucis,…au,pa ti si se bas primio,a?Ivana,brate,Ivana!Pa da je prosao jos koji dan,ti bi saznao i koji broj patika nosi?“-odgovori Marko.

-„Cuj patika?!Saznao bi kada joj je nikao prvi zub!“-rece Milos,smejuci se naglas.

-„Ma nisam ni ja bolji,…ne bi verovao,’ladno sam sanjao Anu nocas,kao mi nesto „blejimo“ na Adi.“-rece Marko,stizuci i vec ulazeci u skolsko dvoriste.

-„Nemoj zezati,au,sta da ti kazem, „prsli“ smo kao lajsne,ma sta kao lajsne,kao lamperije! Nego,’de su ovi „nasi“,…aha,eno ih tamo u cosku,a usput,eno ga i tvoj „san“,tamo na onimklupama,sa nekih par drugarica.Vidi klinke sto su dobre,…nego koga da „smorimo“za domaci iz matematike?“-rece Milos,bacajuci pogled unaokolo.

-„Somi pusti domaci,pogledaj taj osmeh,… „odlepio“ sam.“-rece Marko,kao hipnotisan.

-„Eee Mare,drug si mi,ali brate dok se vi smejete,ja vec vidim onu matoru,kako se mrsti, i kako nam,posle,ko zna koliko opomena,udara asa u dnevnik!I prosli put smo se jedva izvukli……Evo Jece,idem ja da je „smorim“!“-rece Milos,polako se udaljavajuci od Marka.

-„Ok,kad zavrsis,ja sam ovamo dole,sa ovim „nasima“!“-uzvrati Marko.

-„Vazi!“-rece Milos,klimajuci glavom,pa nastavi na drugoj strani.-„Eee,’de si Jeco,sta ima? Ne ljutis se valjda zbog onog zezanja od juce,a?Malo smo se salili,ovaj,…nego hteo sam da te pitam nesto u vezi…..“

Dok je Milos „radio“ Jecu za domaci,Marko je,pozdravivsi se sa drustvom,stao kraj njih,naslonjen na zid,praveci se da slusa komentare neke utakmice od sinoc.Gledao je i dalje u pravcu klupe na kojoj je sedela.U pricu je ubacivao samo „da,jeste,tako je“,da se ne primeti,kada mu neko direktno govori,da ga ustvari ne slusa,i gleda „kroz“njega.Iako je u takvim situacijama voleo da ubaci i neki svoj komentar,neko svoje misljenje,to ovoga puta nije bio slucaj.Fizicki je bio tu,ali psihicki,misaono,koncentrisan na drugu stranu,na drugu pricu,koja je samu sebe u njegovoj glavi,prepricavala po ko zna koji put.

I konacno,zvono.Svi krecu polako da ulaze,ali ne i oni.Oni su sada tu najstariji, najstarija generacija.Kao po nekom nepisanom pravilu,oni ulaze poslednji.Eto,da se vidi kakvi su oni mangupi,smekeri,onako opusteni ne zure nikud,pubertetlije u svakom smislu te reci.

Evo i nje.Prolazi pored njih,okruzena drugaricama,isto tako,praveci se da ih slusa, uputi jedan direktan pogled,pravo ka Marku,pravo u njegove oci,prodiruci mu u podsvest. Prvi put ga je tako pogledala.Nije to bio pogled besan,ocajan,vec nekako,odlucan i resen, kao da mu govori „ako ti neces,ja cu“.Ali nije mu prisla,zelela mu je samo poslati poruku. Ohrabren tim cinom,ali ipak pomalo zbunjen i sa onim presecanjem u stomaku, pomisli-„Krecem,pa sta bude!Mozda i jeste glupo sto cu je „ujuriti“ u osam ujutru,ispred ucionice,pred celim mojim,i njenim drustvom,i sto ce to biti glavna tema sprdnje i zajebancije narednih par dana.Ali bolje da uradim nesto,pa da se kajem,ako bude potrebe za tim,nego da se ponovo povucem,pa da se kajem,zato sto nista nisam,cak ni pokusao da ucinim.“

I u tom trenutku…..

-„Mare,uspeo sam!“-ulete Milos,presecajuci ta dva,jos uvek,fiksirana pogleda.

-„Sta si uspeo?“-nervozno upita Marko,sada joj vec gledajuci u ledja,kako se penje stepenicama na sprat iznad,i kako gubi i ovu sansu da joj pridje.

-„Brate,ujurio sam Jecu za domaci!Jeste,morao sam malo da se smaram sa njom,ali sta sad.Taman mozemo sad,ovaj prvi cas da isprepisujemo to.Jesi li „snimio“ mozda negde Ivanu?„Zdrakam“ okolo,ali nigde je nema,da mi svojom pojavom ulepsa dan!E,a ova tvoja mala sad prodje pored nas,ucini mi se da te je nesto cudno gledala,jesi primetio?“-receMilos sav usplahiren.

-„Primetio,brate,primetio.“-uzdahnu Marko,i jednom rukom,drugarski zagrli Milosa,pa rece-„’Ajmo polako,vreme je.I da,jebo te domaci!“

-„Zasto?“-upita Milos iznenadjeno.

-„Eto!“-kratko odgovori Marko.

Uputili su se u ucionicu,i nakon par trenutaka,vec su sedeli zaledno u klupi.

-„Gde je?“-upita Marko,okrecuci se ka Milosu.

-„Sta „gde je“?“-rece Mlos i dalje zbunjen Markovom malopredjasnjom reakcijom.

-„Gde je to „stivo“ za prepisivanje?“-rece Marko,sada vec smireniji-„’Ajde,daj da ne budemo lenji,a i da zrtva nije za dzabe!“

-„Zrtva,tacno!Onako,kako sam dosao do njega,bilo je ravno javnom raspecu!…..Cuti,evo je!“-rece Milos,pa nastavi tihim glasom i gledjuci tuznim pogledom u njenom pravcu-„E,Jeco,hvala opet,evo vracamo za par minuta,samo da zavrsimo.Legenda si,majke mi!“

-„„Premazan“si svim i svacim!“-rece Marko,onako usput,jos uvek prepisujuci.

-„Sta da ti kazem,moj druze,„stara mazalica“.-prosaputa Milos.

I dok je taj,prvi cas,proticao u prepisivanju,Marku je ,jos uvek,Anin pogled bio pred ocima,kao da se urezao u unutrasnjost njegove glave.Pomalo razocaran sto nije iskoristio trenutak da joj pridje,resi da ostane jos na sledecem casu,na matematici,sa prepisanim domacim,eto,da ne bude,da zbog toga nije dosao.A posle,malo setkanja po okolini,pa kuci. Gde bi drugde,sam,u 9:30 ujutru.

-„Vec cu smisliti neku pricu,kako me je„savio“proliv ili tako nesto…“-razmisljao je Marko-„Ma da,ta prica uvek prodje.Mozda bi mogao i do lekara,da izmuvam neko opravdanje za par dana?Slozicu i njemu istu pricu,proliv-povracanje,za to uvek moze da se dobije opravdanje za 2-3,a ako naletim na nekog raspolozenog,mozda i 4 dana!……Ali opet, ja bi da„smugnem“samo sa par casova,…sta ti je navika,mozak vec mehanicki pocne da razmatra mogucnosti.Neka,ostavicu to za neki drugi put,za sada je dosta da se sklonim danas sa casova……A zasto,…zbog cega bezim?Nista strasno se nije desilo,…ma nemam pojma,a i necu o tome da razmisljam!A i zbog cega moram da imam objasnjenje,imam 14 godina,dozvoljeno mi je valjda da tu i tamo,napravim neku glupost,i dozvolim sebi malo neodgovornog ponasanja.Ionako ce vremenom,sto budemo postajali stariji,i nivo odgovornosti rasti,a neke greske koje nacinimo,mozda ostanu i nepopravljive.Imacu ceo zivot da budem zreo,odrastao,okruzen raznim problemima i situacijama koje treba resiti, tako da,…„mozak na pasu“,i kao sto je neko,negde,nekada pametno rekao:sve u svoje vreme!“

U toku odmora,Marko se nije ni potrudio da ode do Ane,cak ni da je potrazi pogledom,vec onako zamisljeno i nezainteresovano za desavanja oko sebe,prosetao od jedne do druge ucionice.Cas matematike je otpoceo.Nastavnica je,vec po obicaju,krenula u proveravanje domaceg,svo vreme gundjajuci,malo naglas,malo,onako tise,za sebe.Kao da ima neki problem,a ovo pregledanje joj predstavlja opterecenje.Ali,ipak ga je odradjivala, kao nekakvu naviku,kao sto je imala obicaj da,nakon svakog dasa,izadje na terasu zbornice,da zapali cigaretu.Kao to,tako je bilo i ovo,mehanicki.

-„Somi ja sad „palim“.Jos ovaj cas i „magla“.“-rece Marko Milosu,koji je sedeo pored njega.

-„Zasto?!Nemoj mi reci da bezis,jer imamo kontrolni posle?!A jaoj,…iz cega,pricaj,’ajde ti pisi „puskice“,a ja cu da spremim,ovu „tezu artiljeriju“-sveske,knjige i ostalo!“-Milos ce uzbudjeno.

-„Sta si se uzbudio,koji ti je?“-upita Marko-„Nemamo nikakve kontrolne i pismene danas! Smorio sam se i ne mogu vise da sedim ovde!Idem malo da „prozujim“ okolo,pa kuci.Da se prevrnem u krevet,nadjem neki film da gledam,…da iskuliram malo.“

-„Dobro druze, kad si resio. „Pali“,pa se cujemo kasnije,u toku dana.“-rece Milos.

U tom trenutku,viknu nastavnica,mrsteci se i gledajuci u njihovom pravcu-„Tisina vas dvojica!Ako zelite da pricate,kazite slobodno,pa cu vam rado izaci u susret,da vam omogucim,zajednicki izlazak pred tablu,u svrsi objasnjavanja…“

-„Evo cutimo,cutimo.“-prekide je Milos tihim glasom.

Nakon par minuta…

-„Samo nam je to jos trebalo,…zamalo da nam uvali „koske“.Nego,cucemo se kasnije,pa bi mogli veceras malo da „prozujimo“ i „izblejimo“ tu okolo. „Iscimaj“ ti ove ostale.“-prosaputa Marko.

Zvono!

-„Cujemo se!“-„Ok,cujemo se!“-razmenise medjusobno.

Izasavsi iz skole,bacio je jos koji pogled po dvoristu, ne bi li je ugledao.Ali nje nije bilo u njegovom vidokrugu.Njeno drustvo je bilo na mestu,na klupama,gde su stalno sedeli, ali nje nije bilo sa njima.

-„Ko zna, verovatno se i ona smorila,pa je ostala gore u ucionici.Sta li sada misli o meni?

Sigurno da sam seronja koji nema „herca“ da joj pridje.Ne ponosim se time,ali nije daleko od istine.Zasto sam u tom nekakvom glupom tripu,pa se sav blokiram kad je vidim?Ok,svestan sam da sam se primio,ali…..ne znam.“-razmisljao je Marko. Na izlazu iz skolskog dvorista,skoro da se sudario sa Ivanom,onom,o kojoj mu je Milos pricao. Razmenise-„Cao.“-„Cao.“

-„U pravu je Somi, ona uopste ne izgleda lose.Mogao sam da joj pustim „buvicu“,da smislim neku pricu,u kojoj bi ukljucio i njega?Au,…vec vidim scenu-„Brate, koji ti je, sto si debil.Ja spomenem da ne izgleda lose,a ti odes i kenjas.“,uz sta bi se ja valjao od smeha.Naravno,posle toga ne bi razgovarao sa mnom par dana,dok se ne smire strasti, a posle bi se,kao i uvek,zajedno zezali na tu temu……Ali ipak cu preskociti takvu vrstu zajebancije ovaj put,nisam bas raspolozen za to.Vidis kako su te neke stvari cudne,…..Ivani bi mogao da pridjem bez problema,iako se i ne poznajemo bas dobro,sa nekakvom izmisljenom pricom,cisto iz zezanja,a nije iskljuceno da me i ona ne bi iznapusavala zbog toga,…a kada bih prisao Ani,imam osecaj da bi izgubio glas i pri onom –„Cao,zdravo,’de si“,cini mi se,vise licio na astmaticara bez pumpice,koji,onako bez daha,pokusava da zatrazi pomoc,nego na frajera,koji je resio da je muva.“-mislio je Marko,dok je polako odmicao od skole-„Da odem da „prozujim“ negde?…Ma,gde cu sad! „Palim“ kuci!Taman,da iscimam Saleta,da svrati na kafu,ako nije „smugnula“ negde ili ako ne spava.“

Sandra ili Sale,kako je Marko zvao,bila je njegova drugarica,koja je zivela nedaleko od njega.Kao deca su se zajedno igrali,rasli zajedno,i izgledalo je kao da znaju skoro sve jedno o drugome,sto i nije bilo daleko od istine.Iako su to bile dve totalno razlicite osobe,sa razlicitim stavovima i razmisljanjima,odlicno su se razumeli i slagali. Cinilo mu se da u pojedinim situacijama,ni u koga drugog nije imao toliko poverenja, koliko u nju.Ona je bila osoba,kojoj je pricao neke stvari koje nikome drugome nije govorio,a ona je znala da ga saslusa,i da pomogne,ukoiko bi bilo potrebe za tim.Iako starija samo godinu od njega,cinilo mu se da je mogao da nauci nesto od nje.Ipak, ona je sada vec bila srednjoskolka,i samim tim,on je na nju gledao,kao na jednu vec odrasliju,zreliju i iskusniju osobu.I ona je,takodje,volela njegovo drustvo.Upravo zbog toga jer su se dobro poznavali,nije tu bilo mesta pretvaranju i „foliranju“,vec realnoj i normalnoj prici,izmedju dve mlade osobe,vezanoj za svaku temu,koja bi im se u tom trenutku ucinila zanimljivom.

Stigavsi kuci,uzeo je telefon,drzeci ga u jednoj ruci,i okrecuci vec napamet znan broj,drugom je skinuo ranac sa ramena i isti „zavrljacio“ u sobu,iza kreveta.Gde god drugde da ga je stavio,morao bi da slusa „predavanja“ svoje majke,kada bi ga opazila-„Eto,bacio si ga na pod.-Eto,sta ce ranac na stolu-Ma da,samo ga ti baci na krevet.“

-„Pa,gde cu ga?!“-upitao se mnogo puta-„Gde li je uopste pravo mesto za ostavljanje ranca?Znaci,ako se ne vidi-ne smeta. „Leti“ iza kreveta,tu nece izazivati komentare.

A i da ga ne gledam,dovoljno je sto ga vucaram po skoli,jos i ovde treba da ga gledam.“

Uvek je razmisljao kako bi bilo dobro,da u ovdasnje skole ubace djacke ormane,kaou onim glupim americkim tinejdzerskim filmovima,gde svako ima svoj kljuc,ili svoju sifru,i u skolu dolazi sa rukama u dzepovima,bez svakodnevnog vucaranja te gomile papiratamo-vamo.

-„’Alo,eee,gde si Sale,jel spavas?“-upita Marko.

-„Vise ne,kad si me probudio!Nisi normalan,jel znas?Je li,sto nisi u skoli?Jesi li bolestan, pa hoces da mi prosledis bacile kroz zicu,ili opet lazes posten narod?“-pospano rece Sandra.

-„Kao prvo,bacile mogu da ti prebacim samo bezicno,posto te zovem sa bezicnog telefona, kao drugo,sada ne mogu ni tako,jer hvala Bogu,zdrav sam,nisam bolestan,a kao trece, ja ne lazem ljude,to je njihov problem sto oni veruju u sve sto kazem!Nego,kakvi su ti planovi,jel imas vremena da „skocis“ na kafu?“-nastavi Marko.

-„Pa,jos sam u krevetu,…’ajde „bani“ ti kod mene za pola sata,taman dok ustanem i stavim kafu!“-odgovori Sandra.

-„Ok,vidimo se!“-rece Marko,prekide vezu,spusti telefon na sto i uputi se u sobu.

-„Daj da navucem trenerku,kad sam vec tu,ove farmerke me opasno smaraju!“-pomisli Marko.

Nikada nije voleo da ih nosi.Razmisljao je kako bi bilo dobro da ne mora da nosi nista osim sorca ili trenerke.Da ne mora da navlaci na sebe pantalone ili farmerke.Pitao se –„Zbog cega ljudi uopste nose stvari u kojima im nije prijatno,…sta znam,valjda zato sto je teksas klasika,a mozda nekome i odgovara takav kroj i materijal.Meni ne! „Tresa“ je zakon!“-govorio je sada vec naglas,posmatrajuci tu,pamucno-sinteticku trenerku koju je obukao.

-„Sta da radim dok ona „lujka“ ustane?Daj da se izvalim na krevet i bacim pogled na TV, mozda ima nesto pametno.“-razmisljao je i trazio pravi nacin,kako da „ubije“ taj delic vremena koji,pogotovo u trenucima kada nesto cekas,ume da se pretvori u vecnost.

-„Vidi ovo,opet guse decu sa ovim japansko-kinesko-koreanskim glupostima od crtanih.“-prokomentarisao je naglas,dok mu se pred ocima,na TV-u,prikazao bas ovakav crtani film.Mada je vec prestao da ih gleda,voleo je,’s vremena na vreme,da baci pogled na neki kvalitetniji dugometrazni.

-„Sta li je ovde interesantno?“-zapitao se-„’Ajde ok, „pripale“ klince sa ovim pretvaranjem u zmajeve,azdaje,dinosauruse,bacajuci nekakve vatrene lopte,munje,…..vazno je samo ko ima bolju magiju i ko ce koga da porazi.Nije ni cudo sto se po ceo dan,  u skolskom dvoristu,ovi klinci gadjaju nekakvim granama,letvama,cime stignu. Nedavno je,isto tako, jedan klinac zavrsio na usivanju glave,…..kazu,igrali su se nekakve meteorske kise.Pokupe kamencice,bace u vis,i takmice se ko ce uspeti najvise da ih izbegne.Nije mi samo jasno, kako znaju koliko je puta koga udario kamencic,…..mozda po modricama,nemam pojma,…..ali cim su izmislili ovakvu igru,sigurno su smislili i kako da odrede pobednika.

I tako se pronasao neko „pametan“ od njih,koji je u svu tu gomilu kamencica,ubacio i jedan poveci,koji je predstavljajuci meteor,zavrsio na zemlji,prethodno se odbijajuci o glavu onog malog mucenika,koji je izigravao nekakvog astronauta,zvezdanog ratnika ili,ne znam ni ja,…..i na kraju igru zavrsio sa savovima na glavi.Mislim,par savova nije strasno,ali ako se zarade na „normalan“ nacin.Kao sto sam ja,na primer,pao sa bicikle,pa rasekao ruku.Ili,igras fudbal,basket,pa padnes,…neko se samo ogrebe,neko polomi nesto,desava se,….ali da ti bacas kamenje pa bezis od njega,…..ne razumem.Verovatno su i te meteorske kise pokupili iz tih glupih crtanih filmova,ali,…..moram im odati priznanje za mastu.Sta znas, mozda je i bolje sto to gledaju?Ne daj Boze,da su gledali „Uspavanu lepoticu“,pa ove devojcice iz njihovih razreda ne bi smele ni da trepnu, jer bi vec neko pojurio da ih „probudi“.“ -razmilsljao je vec ustavsi sa kreveta i ugasivsi televizor.

-„Eee,mogao bih da zovnem kevu na posao?!Taman da pripremim pricu,…..da  potvrdi ono sto ja budem rekao,ako razredna bude zvala.“-mislio je,vec scepavsi telefon i okrenuvsi broj.

-„Halo!“-rece zenski glas sa druge strane.

-„Halo,…..dobar dan,…mama jesi li to ti?Marko ovde!“

-„Gde si,sine?Odakle zoves,zasto nisi u skoli?“-upitala ga je majka.

-„E mama, slusaj,ma nije mi bilo nesto dobro,u skoli  sam „izbacao peglu“,ustvari,mislim, povracao sam,a i uhvatio me je nekakav proliv.Ali evo,sad sam u krevetu,pijem caj, i mislim da ce mi biti bolje,…..vec mi je malo lakse.“-prica Marko sa prenemaganjem u glasu.

-„Je li sine,da te pita mama nesto?’Ajde sto lazes onu jadnu razrednu,i sto uspevas da isfoliras one izmucene lekare,koji vise ne znaju sta ce od pune cekaonice,stvarno bolesnih, a jos i vas,svakog sa svojom pricom.Vise ne znaju ni sta da vam pregledaju,ni sta da vas pitaju,vec samo,uzmu blokce sa opravdanjima i pitaju „koliko“,jer kao i u svakom poslu, i tu postoji neka „musterija“ cije potrebe su unapred poznate!Nego,sad mi reci sto mene „farbas“?Pa ti,da si bio iskren svaki put kada si govorio da si se ispovracao i isprolivao, postao bi fenomen,prva osoba koja je iz sebe izbacila vise,nego sto je ubacila!’Ajde pricaj,zbog cega ovo bezanje danas?“

-„Ne bi mi verovala,“-nasmeja se Marko,i onako u sali-„a mozda bi me se i odrekla,i to na svu muku,preko novina!“

-„’Ajde probaj,slusam!“-rece mu majka,sada vec sa ozbiljnijim tonom u glasu.

-„Hoces iskreno?“-upita Marko,pa nastavi-„Smorio sam se zbog jedne devojke!

Nisam mogao vise da sedim tamo pa sam se spakovao i dosao kuci.“

-„A mama ce da ide i da to pokriva lazima?!Samo ti reci sine ako si se smorio,pa ce mama da ode i da ti uplati neku egzoticnu destinaciju,pa da ti odes da mi se lepo odmoris!“- rece mu ironicno,pa nastavi-„Ok,danas ovo neka prodje,ali ubuduce izbaci takve gluposti! Vidimo se kad dodjem.“

-„Ok mama,najjaca si!“-veselo uzvrati Marko.

-„E da sam za svako to „mama najjaca si,mama najbolja si“,dobijala po dinar,vec bi postala milioner.’Ajde,vidimo se kad dodjem kuci!Cao!“

-„Cao,cao!“-uzvrati Marko,prekide vezu,ostavi telefon,pogleda na sat i uputi se ka vratima.

Izasao je i uputio se ka Sandrinoj kuci.Sama pomisao na kafu,u ustima mu je stvarala prepoznatljivo gorak ukus,i podsetila ga na trenutak  kada je prvi put probao.To je bilo pre 4-5 godina. Bio je sa roditeljima kod nekih rodjaka.Nakon nekog perioda,brat,koji je par godina stariji od njega,i on,rese da odu u bratovljevu sobu,da pogledaju nesto na TV-u.

-„Samo ti „sibaj“,sad cu ja.“-rekao je brat Marku i uputio se u kuhinju.

Marko ga je poslusao,otisao u sobu,i seo u jednu od dve fotelje,koje su stajale ispred televizora.Uzeo je daljinski,sa stola koji se nalazio izmedju fotelja,i krenuo da trazi zeljeni program.U tom trenutku,njegov brat je usao u sobu,i izrucio na sto punu saku kafe u zrnu.

-„Slobodno se posluzi.“-rekao mu je,sedajuci na slobodnu fotelju.

-„To je kafa?!“-rece Marko zbunjeno.

-„Kafa.“-uzvrati Markov brat.

-„Pa sta da radim sa njom?“-upitao ga je zacudjeno.

-„Isto sto i ja.“-odgovorio mu je,stavljajuci zrno kafe u usta i krckajuci ga zubima-„Prvi put kad probas je malo gadno, ali vec nakon par zrna,postane lakse za „varenje“.Meni je vec preslo u naviku da dok sedim ovako,uzmem saku kafe i grickam!“

Marko je uzeo jedno zrno,i ne gledajuci ga,ubacio u usta.

-„Uuu,odvratno je!“-pomislio je,sa vidljivim gadjenjem na licu.

-„Znam,prvih par su odvratni,ali posle ce ti se svideti.Videces!“-rece mu brat,znajuci sta misli po grimasi koju je napravio.

Prosao je neki period,gledali su TV,razgovarali,i kao suncokret ili semenke,grickali zrna kafe.Kako je vreme prolazilo,i kako su zrna kafe polako nestajala sa stola,ukus im vise nije bio onako odvratan i bljutav,vec se pretvarao u nekakvu prijatnu gorcinu.Nakon toga je jos nekoliko puta,onako sam,kod kuce,uzimao po par zrna.Pomislio je -„Zbog cega je ne bi probao i skuvanu, onakvu kakvu svi piju?“

Ovoga puta je umesto zrna,uzeo samlevenu kafu,i posmatrajuci i pamteci,pre par dana majku kako je kuvala,ponovio postupak.Seo je,stavio soljicu ispred sebe i posmatrao kako se jos uvek pusi od vreline.U tom trenutku,osetio se odraslim.Da je kojim slucajem, njegov otac,zaboravio koju cigaretu,tu,kod kuce,verovatno bi i ona nestala u isprobavanju i upotpunjavanu tog „pravila“ koje je negde cuo –„Kafa bez cigarete je samo pola uzitka.“

Narednih par dana,u zelji da upotpuni taj ritual „cigareta-kafa“,ispreturao je svaki cosak u kuci u potrazi za „malo duvana umotanog u papir“,ali,na srecu,bilo je bezuspesno.Na srecu po njega,naravno,jer vreme za to tek je trebalo da dodje,kada ce on biti dovoljno „velik“,da proba i tu stvar namenjenu odraslima.

Stigao je ispred Sandrine kuce i nasmejao se,onako,sam za sebe.

-„Verovatno cu se ovako nasmejati i za par godina,kada se setim sta sam radio danas.“ -pomislio je.

Stigavsi ispred vrata,par puta je brzo pritisnuo zvono.

-„Upadaj,otkljucano je!“-doviknula je Sandra sa druge strane.

-„Ej,’de si Salence,jesi li ustala napokon?Nemoj samo da mi kukas sto sam te probudio!

Pa ti nisi svesna kako ce dan lepo da ti prodje,posto sam ja prva osoba koju vidis danas!“-rece Marko u sali vec usavsi u kucu.

-„Ma idi,…..nema kraja mojoj sreci!“-odgovori Sandra ironicno,pa nastavi – „Izvali se tu na fotelju,kafa ti je na stolu,sad cu ja,idem po „pljuge“ u sobu!“

-„Opa,neki novi momenti!Od kada ti „pljugas“?Jeste da se nismo videli neko vreme,…..?“-iznenadjeno upita Marko.

Vracajuci se iz sobe i usput paleci cigaretu ona mu odgovori –„Ma,prvo sam se „zickala“ od ovih mojih iz skole.Te daj dim,te daj dva,te ’ajde daj jednu celu,pa onda jos jednu,i tako vec mesec dana!Tako da sam resila,ako mogu da „palim“,mogu i da kupim! A ti,jos uvek „sportski“?Ako,tako i treba.Slusaj nas „starije“ i uci na nasim greskama!“-nasmejano izigravajuci autoritet.

-„Bas sam se malopre,na putu do tebe setio,kako sam pre par godina ispreturao pola kuce, kako slucajno,ne bi pronasao neku caletovu izgubljenu ili zaturenu cigaru.“-rece Marko osmehujuci se,pa nastavi.-„Uzmem i ja ponekad,isto od ovih mojih iz skole,…..onda,kada „blejimo“tu,okolo.Sta znam,…..verovatno u tom trenutku mislimo da smo veci smekeri sa cigarom u ustima,nego bez nje.“

-„Pa evo ti,ako hoces,…..zapali.“-nudeci mu cigaretu,koja je virila iz pakle.

-„Preskocicu ovaj put.Kao sto ti rece malopre-„sportski“.“-odgovori odmahujuci rukom.

-„Dobro.Nego,sto si „zbrisao“ danas iz skole?“-upita ga Sandra.

-„Ma,….nista specijalno.“-otpi gutljaj kafe i preprica joj sta se desilo.

-„I zbog toga si se smorio i pobegao?E moj Marko,pa ti ako nastavis tim fazonom ima jednog dana da „smugnes“ i sa svog vencanja,ako uopste i stignes dotle!“-rece Sandra zacikavajuci ga-„Ne znam,da li ti je neko rekao,ali devojcice ne ujedaju ocima!“

-„Ok,…..glupa je prica!’Ajde da preskocimo!A onaj tvoj dilber,sta se sa njim desava, jel se jos uvek „vucete“ zajedno?“-upitao je Marko,kao da uzvraca udarac.

-„Kretenu,nije on nikakav dilber!Ne znam zbog cega su ljudi „istripovani“ u vezi njega?“-odgovori Sandra.

-„Kako „zasto“?Pa decko je „kompleks“!Oduvek sam se pitao,koje su to zenske koje se loze na takve tipove,…..a odgovor mi je sve vreme bio pred ocima!“-nasmeja se naglas,pa nastavi-„Ali,…necemo sad o tome!Ti i ja smo uvek imali drugacije poglede na stvari,na desavanja,na ljude,…..nije mi jasno kako smo uspeli da se neisposvadjamo do sad?Ma,nije ni bitno!Samo nek mi nastavimo da se slazemo u nasem neslaganju.Ziveli!“-rekao je podizuci soljicu kafe.

-„Ziveli!“-uzvrati Sandra,podizuci svoju.

Ispijajuci kafu i razgovarajuci o raznoraznim temama,proveli su jos nekih sat vremena zajedno.

-„Idem polako!“-rece Marko ustajuci i pripremajuci se da krene.

-„Gde zuris?Sedi jos malo!“-uzvrati Sandra.

-„Ma idem,…a i ti jos malo „palis“ u „skolicu“!“-rece nastavljajuci ka vratima.

-„Ok onda,kad si „zapeo“!Cujemo se ovih dana,pa se vidimo.“-nastavi Sandra.

-„Vazi,cujemo se!“-odgovori Marko,vec sa spoljne strane vrata.

-„A da,i zapamti,devojcice ne ujedaju pogledom!“-rece Sandra sa vrata,smejuci se naglas.

Hteo je da uzvrati nekom psovkom,ne zlonamernom,nego onako,usput,ali je primetio neku stariju zenu,kako sedi na terasi ispred kuce,od koje se on nalazio na samo par metara.Gledala ga je,klimnuo je glavom,a ona mu je uzvratila „Dobar dan,sine.“

-„Nije ni vreme,ni mesto da je opsujem,pa makar i u sali.“-pomislio je.

-„Da,da,ne ujedaju!“-odgovorio je,blago se osmehujuci-„’Ajde,vidimo se!“

Uputio se ka kuci.

-„Ne ujedaju.“-pomislio je-„Ipak,u tim pogledima ima nesto,sto bas i ne ujeda,ali ume na neki svoj nacin da gricne.“

Usao je u kucu i uputio se u kuhinju.Bacio je pogled na sat,bilo je 12:20.

-„Dobro je,“-pomislio je-„taman da spremim nesto za klopu,da se „izvalim“ jos malo posle toga i da sacekam Somija da dodje,mozda su se dogovorili za neki fudbal popodne.“

Seo je da jede,i kada je zavrsio,legao je na krevet.Bezvoljno je menjao kanale, nepronalazeci nista njemu interesantno na programu.Nakon nekih pola sata,prevrtanja po krevetu i prebacivanja kanala sa jedne na drugu americku sablonsku seriju,zazvonio je telefon.

-„Izgleda da je Somi malo poranio!Gledaj sad,kad je i on „zbrisao“!-pomislio je gledajuci na sat.

-„’Alo!“-rece podizuci slusalicu.

-„Dobar dan,da li je to stan Markovica?“-upitao je mladji zenski glas sa druge strane.

-„Nije stan,nego kuca.“-zeleo je da se nasali,ali se nije usudio.Prvenstveno zbog toga sto se, pre par meseci, „opekao“ na slican nacin.Podigao je slusalicu i misleci da razgovara sa sestrom,koja se predstavila kao sef filijale jedne banke,poceo je da zbija sale.Kada je nakon nekog vremena shvatio da stvarno razgovara sa seficom banke,u kojoj je njegova majka imala racun,uhvatila ga je panika.Brzo je spustio slusalicu,i isetao napolje.Pomislio je-„Ako je nesto hitno,zvace ponovo,a onda ce se javiti neko drugi,i mislice da su onaj,prvi put,verovatno pogresili broj!“Tako je i bilo.Nazvali su malo kasnije i obavestili njegovu majku o podizanju novih kartica.

-„Da,da jeste!Izvolite!“-rekao je Marko.

-„Mogu li Marka dobiti?“-upitao je zenski glas sa druge strane.

U tom trenutku obli ga znoj,krv poce jace da mu cirkulise,i oseti ponovo ono presecanje u stomaku,kao da ga je neko iz trenutka u trenutak prepolovljavao macem.

-„J-ja sam.“-zamuca.

-„Cao Marko!Sta radis?“-upitao je ponovo taj mladji zenski glas prijatnim tonom.

-„Evo,…..nista.Ti?“-uzvratio je,ne znajuci sta drugo da kaze.

Devojka se tiho nasmeja,pa rece-„Ana ovde!Mislim da mozes da pretpostavis koja „Ana“?“

Imao je osecaj kao da mu se sva krv sjurila u glavu.U stomaku ga vise nije presecalo, sada je imao osecaj,kao da je onaj malopredjasnji mac koji ga je prepolovljavao,zamenjen nekakvom testerom,koja nije prestajala sa testerisanjem.Srce je pocelo ubrzano da mu lupa,a jezik da se „vezuje u cvor“.

-„Ovaj,…..da,da,znam,naravno,…..otkud ti,…..mislim,sta radis?“-rece spetljano,ni sam ne znajuci sta je rekao.

Ana se ponovo nasmeja,i praveci se da ne primecuje njegovu nervozu,rece smirenim glasom-„Evo,stigla kuci iz skole,pa resila da te okrenem.Jesam li pogresila sto sam to uradila?“

-„Ne,ne naprotiv!“-rece Marko sada vec smireniji-„Nego,otkud ti moj broj?“

-„Kada nesto zelis to i pronadjes,zar ne?“-uzvrati Ana,sa andjeoskom smirenoscu i blagim iskricama zaljubljenosti u glasu.

Ta njena recenica,kao da ga je hipnotisala.Srce je polako prestajalo da lupa,a „testerisanje“vec potpuno nestalo.

-„Da,…da naravno.“-odgovori Marko.

-„A za cime ti tragas?“-upitala ga je.

Da ga je kojim slucajem neko drugi,na nekom drugom mestu,neki drugi put,upitao isto,verovatno bi odgovorio da traga za izgubljenim dobitnim loto-listicem od par miliona evra,ili nekim rodjakom,koga nikada u zivotu nije video,a ovaj je resio na samrti,da bas njemu ostavi silno bogatstvo.Ali,takve stvari,sada mu nisu padale na pamet.

-„Za cime tragam?…Za hrabroscu,koja bi me smelije i odlucnije podstakla da jos vise tragam,u nadi da pronadjem ono sto zelim!“-rece Marko,iznenadjen da je ovakva recenicam izasla iz njegovih usta.

Pomislio je na komentar svojih drugova,kada bi culi da izgovara ovako nesto,koji bi otprilike glasio-„Ej,sta je to zasmrdelo?A da,neko se opasno raskenjao!“

-„Hrabroscu?Za cim konkretno?-upitala ga je ponovo.

-„U najmanju ruku,…za ovim sto si ti uradila.“-odgovorio joj je,misleci na ovaj poziv telefonom-„Nego,sta radis popodne,veceras?“-nastavio je menjajuci temu.

-„Popodne,…imam nekih obaveza,…ali veceras sam slobodna?!“-odgovorila mu je, zavrsavajuci recenicu sa ushicenjem u glasu.

-„Pa,mogli bi da se nadjemo negde,…da odemo da prosetamo,…ili vec,tako nesto?“-upitao je,pomalo se spetljajuci.

-„Ok,vazi!U 20:00,u „skolskom“!Na klupama,u drugom delu dvorista,pre terena za fudbal.

Ko prvi dodje,neka saceka ovo drugo na jednoj od klupa.Jel vazi?“-odgovorila mu je.

-„Ti si,koliko vidim,sve isplanirala?“-rece Marko,tiho se smejuci.

-„Sve!“-odgovori odlucno Ana.

-„Vazi,vidimo se u 20:00.“-„Ok,u 20:00.“-„Cao!“-„Cao!“-razmenise medjusobno.

Seo je na kauc,zamisljeno bacajuci pogled po sobi,kao da se samo njemu pred ocima odvijao neki film.Setio se sna od sinoc,setio se trenutka kada mu je lezala na krilu.

-„Mozda je onaj san od nocas bio nekakvo pretskazanje,…mozda je i ona nesto slicno sanjala,sto je navelo da me nazove,ili je sve ovo mozda…samo slucajnost,…ne znam.“- pomislio je.

Dok je tako,sedeo i razmisljao,zazvonio je telefon.

-„Nije valjda ona,…da me zove,da mi javi da ne moze veceras?!“-pomislio je samo trenutak pre nego sto se javio-„’Alo!“

-„Ej,’de si Mare?“-bio je to Milos.

-„’De si Somi?Sta se radi,jel ima neka organizacija za fudbal danas?“-upita Marko usplahireno,srecan sto sa druge strane cuje Milosa,a ne Anu,koja mu javlja da ipak nece moci da se vidi sa njim.

-„Nema,nismo mogli da se skupimo.Ali se zato vidimo veceras.Dogovorili smo se oko 20:30, gore,u parku!“-odgovori Milos-„A da,i kakav si „user“,prosvercovao si se danas,da te niko ne upise!“

-„Super!Nego,desio mi se danas jos jedan,kako bi ti rekao-„user“!Zvala me Ana,pa sam se dogovorio sa njom za veceras!Tako da,…..moracu da vas „iskuliram“.“

-„Zezas me?!Zvala te!Otkud to?“-iznenadjeno upita Milos.

-„Nemam pojma!Izgleda da se ponekad kockice same od sebe sloze.“-odgovori Marko.

-„Sta „lupas“,kakve kockice?!Videla da nema vajde od toga da ceka da joj pridjes,pa resila da preuzme stvar u svoje ruke!…..Nista onda,veceras se ne vidimo.Sutra se nalazimo pre skole,probaj da ne kasnis,majke ti!“-rece Milos,pa nastavi-„A na dva „usera“,ide i treci.To je pravilo!“

-„Tvoje pravilo?“-upita Marko,smejuci se.

-„Ozbiljno ti pricam!To sam cuo negde,…ako se nesto desi jednom,moze,a i ne mora vise nikada da se desi.A ako se desi dva puta,mora i treci!Ti si danas imao dva „usera“,po pravilu,sleduje ti jos jedan!“-odgovori Milos.

-„Nadam se da si u pravu!Ok,vidimo se sutra!Cao!“-rece Marko.

-„Cao,cao!“-uzvrati Milos.

Pogledao je na sat,skoro da je bilo 14:00.

-„Jos sest sati,…..osecam da ce trajati kao vecnost.“-pomisli,pozeleci da poseduje,nekakvu vremensku masinu,kojom bi,ako ne vise,uspeo bar da prepolovi ovih sest sati.

Setao se tako po kuci,premestao sa jednog mesta na drugo,palio-gasio televizor,sve dok mala kazaljka na satu nije stala izmedju 7 i 8,a velika na 6.Utrcao je u kupatilo, istusirao se,dohvatio farmerke i majicu,koje je prethodno dao majci na peglanje,i srucio na sebe pola bocice dezodoransa.Ponovo je pogledao na sat,vec je bilo 19:50.

-„Zbog cega imam tu ruznu naviku da kasnim?!“-pomislio je-„Ceo dan se vrtim levo-desno,ne znam sta cu sa sobom,i sada ce jos morati da me ceka!“

Istrcao je iz kuce nervozan,ali ipak srecan,jer je znao sa kime odlazi da se sastane.

-„Dobar dan,komsija!“-rece coveku koji je ziveo u kuci,prvoj do njih,i koji se,cinilo se, radio nesto po dvoristu.

-„Mali,da se nosis i ti i tvoje „dobar dan“!“-uzvrati mu komsija vidno namrgodjen.

-„Z-zasto,… jaoj,nije valjda opet? – upita Marko zbunjeno,vec unapred znajuci odgovor.

-„Jeste!Po petnaesti put mi,ona vasa dzukela,ulazi u dvoriste i raskopava ga!Ako ga jos jednom vidim ovde,ubicu ga!Ozbiljan sam!“-uzvrati covek urlajuci na Marka.

-„Pa,….. sta da vam kazem,…izvinite….evo, idem da ga vezem!“-rece Marko postidjeno.

-„Uradi tako!I neka ostane na lancu!“-rece mu covek i dalje urlajuci.

Marko otrca nazad,u pravcu dvorista,od svega dva ara,koje se nalazilo iza kuce, ogradjeno,kako bi pas mogao slobodno da se krece po njemu.

-„Ko bi pomislio da terijer moze da preskoci ovo?“-pomisli dok je ulazio,gledajuci u pravcu zicane ograde visine 1.5 metar.

Video je psa kako lezi u cosku,kao da je znao da je nesto pogresio.

-„Sta da ti radim kada nisi dobar.Moras na lanac!“-rece psu,koji ga je tuzno gledao,dok ga je vezivao.

Pomazio ga je par puta,pogledao na sat,bilo je dva minuta do osam.

-„Ne mogu da verujem.“- pomislio je,i skoro trcecim korakom se uputio ka skolskom dvoristu.Dok je isao,razmisljao je o onome sto mu je Milos rekao.

„Pravilo,a!Posle dva„usera“,ide i treci. Pa kako su se stvari odvijale,umesto„usera“, umalo da me komsija usere od batina!“

Osecajuci umor,resio je da uspori.Nalazio se nedaleko od ulaza u dvoriste.Ponovo je pogledao na sat,bilo je 20:05.

„Jos sam i dobar sa vremenom,“- pomislio je  – „sad mogu i polako,ako kasnim 5,mogu i 7-8 minuta.“

Stizuci i ulazeci u dvoriste,pogledao je u pravcu klupa.Na nesto manje od stotinak metara od njega,sedela je ona. Cekala ga je. I sa ove razdaljine,mogao je da primeti osmeh na njenom licu,dok je ona gledala u njegovom pravcu,kako joj se priblizava.Srce je ponovo pocelo jace da mu lupa.Sto je bio blizi,lupanje je postajalo jace, u nekim trenucima cak toliko,da je ostajao bez daha. Sada je vec sasvim prisao…

„Cao Ana!“- rece pruzajuci ruku.

„Cao Marko!“- uzvrati,takodje pruzajuci ruku i smeskajuci se.

„Pa,….. drago mi je da smo se upoznali napokon,…..uzivo,…mislim zvanicno!“-rece Marko spetljajuci se.

„Da,da,i meni je drago.“-nasmeja se Ana.

„Nego,…sta bismo mogli,…hoces da prosetamo?“-upita Marko.

„Mogli bi.“-odgovori Ana.

Krenuli su ka izlazu iz dvorista,polako,nogu pred nogu,jedno kraj drugog.

-„Kako ide skola?“-upita Marko i skoro u istom trenutku pomisli—„Bravo majstore,nista pametnije se nisi setio nego- „kako ide skola“!Ko jos voli da prica o skoli!Frajer si,nema sta.“

-„Ide lepo,tebi?“-odgovori i uzvrati istim pitanjem.

-„„Kotrlja“ se nekako!“-odgovori Marko.

-„Nisam te primetila danas u skoli,…..osim onog jutros.Izgleda da si zbrisao negde,a?“- upitala ga je.

Marko se za trenutak zamisli,pa rece-„Presekao me je onaj tvoj jutrosnji pogled,pa sam morao da „uhvatim maglu“!Mozda si previse gledala televiziju,pa si pokupila te infracrveno-ultraljubicaste zrake,pa si samo jednim „bacanjem oka“,uspela da me ozracis!“

-„Da,pa znala sam ja da imam fatalan pogled!“-nasmeja se naglas,neshvatajuci koliko je taj „fatalan pogled“ bio istinit,kada je Marko u pitanju.

Setali su neko vreme,onako bez cilja,uzivajuci u drustvu onog drugog.Razgovor koji su vodili,postajao je sve opusteniji,dok su se reci,same po sebi prevaljivale i kotrljale preko jezika,bez ikakvog ustrucavanja,koje je postojalo pre samo nepunih sat vremena,kada su prvi put,jedno pred drugim progovorili.

-„Hoces li da sednemo malo ovde?“-upitao je Marko,pokazujuci na klupu,u parku kroz koji su prolazili,koji je podsecao na mali zamak,utvrdjen zidinama,koje su cinile zgrade rasporedjene oko njega.

-„Mozemo.“-rece Ana,ne skidajuci osmeh sa lica.

Dok su sedali na klupu,Ana se okrete ka njemu upita ga-„Kazi mi,…zbog cega treba vise hrabrosti prici devojci,nego se,na primer,potuci sa nekim?“

-„Sta znam?“-rece Marko pokusavajuci,u glavi da napravi nekakvo filozofsko razmatranje

-„Do tuce verovatno dolazi onako u afektu,u trenutku.Kada bi se i devojci tako prislo,ne verujem da bi bilo ista teze.Ali posto pokusavamo da sacekamo pravi trenutak,nadjemo pravi nacin,…..vreme prolazi,a to postaje teze.Najgora stvar sa kojom se moze izaci iz prve situacije su modrice,a kod druge „korpa“!Ne znam zbog cega,ali modrice su nekako podnosljivije.A „korpa“ubija i onu iluziju-„sta bi bilo,kad bi bilo“!“-zavrsavajuci recenicu,prolete mu kroz glavu-„Ala seres!Da si se ovako raskenjao i kada si odgovarao onu lektiru,ubo bi bise od dvojke!“

Gledala ga je stidljivim i zaljubljenim pogledom,dok je sedela prekrstenih nogu,u levoj ruci motajuci nekakav privezak,dok joj je desna stajala na klupi,opusteno lezeci pored tela.Marko je sedeo sa njene desne strane,nogama,jednom sa jedne,drugom sa druge strane klupe,okrenut ka njoj,levom rukom nalaktljen na naslon. Gledajuci je,cinilo mu se da njene oci,lice,kosa,sijaju nekakvom nebeskom svetloscu, zraceci nesvakidasnjim mirom,u tom mracnom parku,u kome su sedeli.Opcinjen tom slikom,,dok ga je opijalo cirkulisanje te neopisive energije,spusti svoju ruku preko njene, koja je nepomicno stajala na klupi. Ali doslo je do neocekivane reakcije.Naglo je trgla ruku,sa pojavom straha u ocima, gubeci onaj malopredjasnji sjaj.Par sekundi se vidno tresla,okrenula se ka njemu i sa tugom u ocima rekla-„Nisi ti kriv.“

Brzo je ustala sa klupe,pogledala na sat,i rekla-„Moram da idem,…..videcemo se sutra u skoli!“-vec praveci par nervoznih koraka.

-„Mogu li bar da ze ispratim.“-upita Marko,zbunjeno ustajuci sa klupe.

-„Neka,nemoj,…..ne treba!“-odgovori udaljavajuci se.

Nakon par metara okrenula se i uzviknula-„Izvini,molim te!“-i nastavila brzim korakom. Marko je zbunjeno napravio par koraka levo,pa desno,i ne znajuci gde ce,vratio se i seo nazad na klupu.Nagnuo se napred,sa laktovima naslonjenim na kolena,isprepletanim prstima na rukama i pogledom fiksiranim u jednu tacku ispred sebe.

-„Ne razumem,“-pomislio je-„ok,mladi smo,…..verovatno joj se prvi put desava,da je u ovakvoj situaciji,decko uhvati za ruku,…..ali ipak,nisam ocekivao takvu reakciju.Ma, verovatno se samo unervozila i nije znala kako da odreaguje.Ma da,tako je sigurno!Sutra ce sve biti ok.“

Ustao je i uputio se kuci,okolnim putem,kroz park,u kome se njegovo drustvo skupljalo,ne bi li mozda naleteo na nekoga od njih.Ali,tamo ih nije bilo.

-„Verovatno su promenili lokaciju,a mozda su se i smorili,pa „pobegli“svako na svoju stranu.Desavalo se i to.Ma,bezim i ja!“-pomislio je,jos jednom pogledom pretrazivajuci okolinu.

Na drugoj strani,Ana je,skoro trkom,drhteci,isla ka kuci.

-„Zasto bas meni,….“-pomislila je,dok joj je suza klizila niz obraz-„zasto je bas meni moralo to da se dogodi,pa me na tudji dodir obuzme gadjenje i odbojnost?!Moracu to sutra da mu ispricam.Da!Da,…bice sve ok Ana.Seti se sta je rekao-„Moras sama da se izboris!Roditelji ti pomazu i podrzavaju te,ja se trudim da ti pomognem,ali unutar sebe, ovu bitku sama moras da bijes!“.Tako je,…..moram sama!Tu sam,blizu.Ne smeju da primete da sam plakala.“-nedaleko od ulaza u zgradu,u kojoj je zivela,zastala je i rukama obrisala suze.

Sutradan,vec u 7:30,Marko je cekao Milosa na dogovorenom mestu.Skoro da nije ni spavao tu noc,razmisljajuci o sinocnom susretu,nestrpljivo iscekujuci jutro,koje bi sa sobom donelo ponovni izlazak Sunca,koje bi danas,sijalo samo za njih,obasjavajuci njihov ponovni susret.

-„Opa!Pa sta ce to da bude,da si ti prvi put izasao pre mene?“-rece Milos,dolazeci mu u susret i gledajuci na sat.

-„Pa eto,cuda se desavaju!“-odgovori Marko smejuci se.

-„Nego,kako je bilo sinoc,…pricaj?Vidim da je vec pocela pozitivno da utice na tebe!“-rece Milos,misleci na to da jutros nije morao da ga opominje za kasnjenje.

-„Da,da.“-nasmeja se Marko,pa nastavi-„Malo smo prosetali,sedeli u parku,pricali,…nista specijalno!“-ne zeleci da govori o tome kako se susret zavrsio.

-„A neki „kisic“,nista?“-upita Milos,htedeci da sazna nesto vise.

-„Ma ne,…nisam hteo da je spopadam.“-odgovori Marko,i skoro u istom trenu pomisli- „Kad je onako odreagovala za ruku,ne smem ni da pomislim sta bi se desilo da sam krenuo da je poljubim.“

-„Utronjao si se,a?“-upita Milos,zafrkavajuci ga.

-„Nisam se utronjao,nego,…..ma daj,bre!Sto se ja tebi pravdam?!Nisam hteo da je spopadam i kraj!“-odgovori Marko povisenim tonom.

Milos ga je gledao,smejuci se naglas-„Ok,sto se ljutis?Pa,zezam se!Ne bi valjda zeleo da te optuzi za silovanje,…..,samo ti polako,bez zurbe!“-nastavljajuci sa smejanjem i zacikavanjem.

-„Zezaj,zezaj!“-odgovori Marko,smejuci se sada vec i on.

Pred ulaz u skolsko dvoriste,Marku oci pocese da se ponasaju kao radari,u zelji da pronadju samo jednu osobu u mnostvu ostalih.Meta je bila locirana u grupi od njih cetiri-pet.Cim ga je ugledala,nasmejala se i krenula ka njemu.Prilazeci blize,osmeh joj je postajao sve blistaviji.Ali i pored tog osmeha,mogao se zakleti,da je bar na trenutak,u dubini njenih ociju,primetio isti onaj strah koji je bio prisutan i sinoc,kada je svoju ruku stavio preko njene.

Sada mu je vec sasvim prisla-„Cao Marko!“

-„Cao!“-odgovori i pruzajuci joj ruku.

Pogledala je u njegovu ispruzenu ruku,zaobisla je,dizuci glavu pogledala ga u oci,i poljubila u obraz.

-„Ne razumem,…..sinoc frka zbog jednog obicnog dodira,a sad „cmokic“u obraz.“-pomislio je u tom trenutku.

-„Izvini za sinoc.Mozemo da ponovimo,ako si za?“-upitala ga je,sklanjajuci pogled, postidjena sinocnom situacijom.

-„Mozemo!“-kao iz topa rece Marko-„Ali nadam se,ovoga puta bez bezanja?“

Duboko udahnu-„I ja se nadam.“-pomisli Ana.

-„Potrudicu se da ne pobegnem ovaj put.“-rece,pokusavajuci osmehom da sakrije taj strah koji se nalazio u njoj-„Ne znam,da li cu moci veceras.Najbolje bi bilo da ti se javim u toku dana.“

-„Gde si popodne,hoces li moci tad?“-upita Marko.

-„Ne,…ne mogu popodne!Cucemo se danas.“-odgovori zamuckujuci-„Moram da idem. Vidimo se,tu,u prolazu,…..izmedju casova.“

Okrenula se i uputila u pravcu grupe od par devojaka,sa kojima je malocas stajala, koje su telima pravile krug,licem okrenute jedna prema drugoj.Jos par sekundi je ostao nepomican,gledajuci ka njoj,gledajuci u njena ledja,dok se udaljavala.Zvuk zvona je prekinuo tu njegovu hipnotisanost,i taj fiksirani pogled koji nije mogao skinuti sa nje.Par puta je brzo trepnuo,okrenuo se,protrljao jedno pa drugo oko,i uputio se ka „njegovima“, koji su stajali na uobicajenom mestu.Prisao je,i tada su krenuli ocekivani komentari-„Opa sine,ne prijavljujes,a!“-„Spopao si klinku,a smekeru?“-„Otkud ta kombinacija,pricaj?!“-„Video sam ja da se vas dvoje,kao nesto snimate!“. Marko ih pogleda i nasmeja se-„Drugari,sta da vam kazem,…..frajer se ne postaje, frajer se radja!“-pokazujuci na sebe u sali,nadajuci se da ce se na tome ova prica zavrsiti.

-„Izvini smekeru,nismo te prepoznali!“-rece neko iz grupe,dok su se svi zajedno smejali ovim opaskama.

U toku dana,izmedju casova,Marko i Ana su se,u prolazu,videli jos par puta,ne razgovarajuci,vec,samo se gledajuci,i smeskajuci jedno drugom.Cas za casom je prolazio,i kao sto je ono zvono od jutros oznacilo prvi,ovo koje se culo sada,oznacavalo je,za Marka, kraj poslednjeg casa.Vec je bio na pola puta ka izlazu iz dvorista,kada je cuo…..

-„Ej,Marko!“-zvala ga je Ana,nalaktljena na okvir od prozora,jedne ucionice u prizemlju.

Okrenuo se i uputio ka njoj-„Ej,Ana!“ Kroz glavu mu je proletelo-„Vidi ovo,…..scena kao iz nekog starog romanticnog filma,gde „riba“ stoji na terasi,…..u ovom slucaju,gleda sa prozora,a frajer,ovako ispred,sa vec spremljenom pricom,…..gde oni,naravno,pocnu da smaraju i sebe i gledaoce!“

-„Vidim,…..krenuo si kuci?“-upita Ana.

-„Krenuo.“-odgovori Marko.

-„Pa nista,….samo da ti se javim.“-rece Ana,smeskajuci se.

-„Pa lepo.“-rece Marko,uzvracajuci osmehom-„Cujemo se danas?“

-„Da,da!Zovem te!“-uzvrati Ana.

-„Vazi.Cao!“-rece Marko,mahnuvsi rukom.

-„Cao!“-rece,namigujuci mu,jos uvek stojeci kraj prozora.

Okrenuo se i uputio ka izlazu iz dvorista.

-„’Ajde brate,hocemo li?“-uzviknu Milos,koji ga je cekao.

-„Idemo!Nego,ni danas nista od fudbala?“-upita Marko,prilazeci mu.

-„Nista!Opet ne mozemo da se skupimo!Kaze mi njih par da imaju obaveze.Ma izmisljaju, pusti!“-odgovori Milos.

Uputili su se ka kucama.Koracali su tako,u tisini,svako u nekom „svom svetu“.

Stigavsi do mesta gde se razilaze,Milos se okrete ka Marku-„Pa,jel se vidimo veceras?“

-„Javljam ti,cim se cujem sa Anom.“-odgovori Marko.

-„A da,izvini.Obaveze!“-nasmeja se Milos-„Ok onda,javi se!“

-„Vazi,cujemo se!“-uzvrati Marko.

Prilazeci kuci,ponovo primeti,kako se komsija seta po dvoristu.

-„Ne mogu da verujem!“-pomisli-„Ako je opet napravio neku glupost,pa…..ubicu ga,….. ako pre toga,ovaj ne ubije mene!“-gledajuci u pravcu coveka koji se nervozno setao levo-desno.

Prosunjavsi se,da ga ne primeti,uputi se direktno u deo dvorista,u kome se nalazio pas.Ugledavsi ga,pas veselo poskoci,ali i dalje alkama,sa jedne strane zakacenim za ogrlicu, a sa druge,uvezanim za klin zaboden u zemlju.

-„Ipak nisi napravio stetu danas!“-rece,prisavsi i pomazivsi ga.

Okrenuo se i uputio ka ulaznim vratima kuce.Zevajuci pogleda na sat,bilo je 12:58.

-„Mogao bi malo da odspavam,ionako,za sada nemam pametnija posla!“-pomisli.

Na drugoj strani,Ana je jos uvek bila u skoli,na poslednjem casu,zamisljeno sedela i crtala kvadratice po papiru.Pogledala je na sat,nestrpljivo iscekujuci tih 16:00,kada ce otici kod njega,na vec zakazanu terapiju,da ga upita za savet. Nakon nekog vremena….. Zvonjenje telefona trglo ga je iz sna.Otvorio je oci i pogledao na sat-15:08.

-„Znaci „odkuntao“sam jedno dva sata,…..ko sad ovo zove?!“-rece sam za sebe,dok se onako bunavan priblizavao telefonu-„’Alo!“

-„E brate,ja sam!“-Milos usplahireno sa druge strane-„Sta se radi?E,da ti pricam!Zvao sam Ivanu malopre,uspeo sam danas da dodjem do njenog broja,zaboravio sam da ti kazem,…..nego,…malo smo popricali,…“

-„I,sta je bilo na kraju!“-prekidajuci ga upita Marko,jos uvek pospan.

-„Ma nista,„odjavila“me!Sta da se radi!“-odgovori Milos,pa nastavi-„Nego,zvao sam te ustvari,da te pitam,jel ti pumpa „u zivotu“,da dodjem,da napumpam gume na bicikli?“

Marko se nasmeja-„Jeste,’ajde dodji!“

-„Tu sam za 15-ak minuta!Vidimo se!“-rece Milos,prekidajuci vezu.

U medjuvremenu,na drugoj strani,Anu je hvatala nervoza.

-„Imam osecaj da nisam bila ovako nervozna,ni kada sam prvi put odlazila tamo.

Nestrpljiva sam da sto pre stignem,ali…..ne znam kako da mu kazem,…..jos uvek nismo razgovarali o toj temi.“-pomisli,vec izlazeci iz stana. Usput je razmisljala o tome,kako najbolje da sklopi recenicu,kojom ce mu reci to sto zeli.Priblizavajuci se,nervoza je rasla,a srce je ubrzano pocelo da joj udara. U prvo vreme,kod njega je odlazila sa roditeljima.Otac,majka,ili oboje,kada su mogli, vodili su je tamo,drzeci je pod ruku,dok se ona tresla,drhteci od same pomisli razgovora na tu temu.Nije zelela da se seca toga.Htela je da iz glave izbrise,sve sto je podsecalo na to.Nije vise mogla da provodi noci,budeci se i placuci,posle onog,istog sna,koji se iz noci u noc ponavljao.Koji je cekao,da se iz podsvesti,usunja u svest,i da njen miran san,pretvori u kosmar.Sve je zelela da izbrise,…..ali nije mogla.Proslost je postala deo nje.Zbog toga su poceli da je odvode kod njega,koji je uspeo,da je nauci da zivi sa tim.Da je nauci,da je borba protiv sebe najteza,da istraje i da se ne predaje,i da na kraju izadje kao pobednik iz te bitke koja se vodi unutar nje.

Stigavsi pred njegova vrata,pogledala je na sat-15:50.

-„Malo sam poranila.“-pomislila je,dok je pritiskala zvono.

Nakon par sekundi,vrata su se otvorila.

-„Dobar dan.“-rece Ana.

-„Anci,stigla si.Hajde udji,sedi,…sad cu ja,za par minuta.“-uzvratio joj je.

Sela je i posmatrala unutrasnjost sobe,razne slike po zidovima,i cudne figure koje su se nalazile po policama i stolu. On je,inace,dugogodisnji prijatelj njenog oca.Da nije tako,verovatno i ne bi odlazila tako cesto na terapije kod privatnog psihijatra,jer to sebi,ne bi mogli priustiti.Za nju,ove seanse su izlazile gotovo dzabe. Neke od tih slika,koje je posmatrala,setile su je na period,kada je kao mala devojcica, dolazila ovde sa ocem,puna mira i spokoja,ne sluteci da ce kroz par godina,pogledati ih ponovo,ali sada sa strahom u ocima i tugom u srcu.

-„Evo me,Anci!Jesi li se smestila?Izvoli sokic,moze?!Kako si,jel ima nesto novo?“-upitao je sa osmehom na licu,gledajuci na nju,kao na svoju cerku.

-„Hvala za sok.“-rece i otpi gutljaj,pa nastavi pomalo nervozno-„Ima nesto o cemu sam zelela da razgovaramo.Juce sam ovde bila kratko,htela sam da vas pitam nesto u vezi toga, …..ali sam mislila da nema potrebe.Sinoc sam shvatila da moram o tome da porazgovaram sa vama…….U skoli ima jedan decko koji mi se dopada!“-nekako prevalivsi preko jezika.

Kada je cuo rec „decko“,naslonio se,sedeci na fotelji,napravio ozbiljan izraz lica i rekao-„Nastavi.“

-„Sinoc smo se videli.Bilo je lepo,…..setali smo,smejali se,razgovarali,…“-govorila je sa blagim osmehom na licu,i pogledom koji se gubio zagledan u jednu tacku-„sve dok nismo seli na klupu,u jednom parku.“-tada je osmeh nestao,dok se pogled sve vise usmeravao ka podu.

-„Nije valjda nasrnuo na tebe?!“-upitao je,ali ne onako profesionalno,kao psihijatar,vec zabrinuto,kao otac.

-„Ne,ne!“-odgovori,kao iz topa,pa nastavi-„Sedeli smo tako,pricali,i on se,…verovatno, osetio toliko slobodnim,da svoju ruku stavi preko moje.Ne znam zbog cega,…nisam to ocekivala,…osetila sam strah,…odbojnost,…istrgla ruku i skocila sa klupe.Pocela sam da se tresem,da se znojim,da drhtim,…..kao sto sam drhtala onih noci…“-i suze joj krenuse niz obraze-„Zasto,…kako da,…da do toga vise ne dolazi?Da li sam pogresila sto sam otisla da se vidim sa njim?Da li je rano,da li treba da sacekam jos neki period,mozda i koju godinu,….. hoce li onda nestati,…..recite mi,molim vas?“-govorila je jecajuci.

-„Anci smiri se,isplaci se ako ti je lakse,ali moras biti jaka!“-rece zastitnickim glasom-„To sto si osetila je normalno.Nisi se nadala,a taj neocekivani tudji dodir,mogao je da aktivira u tvojoj podsvesti samo jednu reakciju,a to je upravo bila ta.Nisi ti kriva sto se ta stvar,koja se „uvek drugom desava“,dogodila bas tebi,i sada moras da se boris sa tim.Na tebi je da odlucis kada i koga zelis da uhvatis pod ruku,kada i kome da poklonis svoj prvi poljubac, kao i,jednog dana,svoju nevinost,u svom prvom seksualnom cinu.To je samo na tebi,i na to niko ne sme da te primora!Sama trebas da osetis kada je vreme,i da li sposobna za odredjene stvari,kao sto je,na primer,da imas decka.Ako osetis da ti je naporno,da ne mozes,…..prekini,nemoj sebe siliti!……Mada,mozda ti ovo i pomogne da preguras strah. Mozda treba da ti se dogodi jos takvih nenadanih i bezazlenih dodira,da bi ta odbojnost nestala.To bi bilo ono,sto ljudi kazu-„klin se klinom izbija“.A opet,sa druge strane, ponavljanje takvih situacija,moze da pojaca strah,i da te natera da se povuces u sebe.Bar ja znam,kakvi su pogledi ljudi,koji dolaze kod mene,preplaseni,vrteci u krug onih par reci-„to je jace od mene“.

-„Ali zar me niste ucili da nista nije jace od nas samih?Da sve mozemo da pobedimo, ukoliko verujemo u sebe?“-rece Ana,prekidajuci ga.

-„Jesam!I ti si to relativno brzo pocela da shvatas,i da primenjujes one stvari koje sam ti govorio.Ali,sta se desilo kada je doslo do necega nenadanog,do necega,na sta svesno nisi imala uticaj,nesto sto nisi mogla da kontrolises?!Do panike,do budjenja straha,koji je uspeo u tom trenutku da nadvlada onu tvoju,s obzirom koliko godina imas,slobodno mogu reci,neustrasivost,odvaznost i hrabrost.U centru,zamracujuci sve oko sebe,bio je strah. Probudjeni strah,koji je samo cekao takav trenutak,koji ce na njega uticati kao budilnik. Svrha je,ponovo ga vratiti na ono staro mesto,gde ce on moci slobodno da postoji,ne uticici na tvoj zivot.Ali,…..ti sama moras odluciti na koji ces nacin to uraditi.Da li ces uskociti u vatru,neobaziruci se na opekotine,plikove i oziljke,koji na takav nacin nastaju,ili ces, sacekati da vatra splasne,pa da naredno suocavanje pocne postepeno,od manjih plamenova ka vecim?“-rece,gledajuci njeno jos uvek uplakano lice-„Ali polako,ne zuri,imas svo vreme ovog sveta da razmislis o tome.“

Prestala je sa placom.Maramicom obrisala,suzama nakvaseno lice,i zamisljeno gledala u pravcu jedne slike koja je visila na zidu.Na njoj je bilo naslikano neobicno lice coveka,sa ostrim crtama,nesimetricno,verovatno onakvo,kakvo je slikar,ne svojim ocima, vec svojim umom video. On je sedeo na fotelji,palio vec drugu cigaretu,s vremena na vreme,bacajuci pogled ka njoj i cekajuci reakciju.Pogled joj je bio fiksiran,skoro 15 minuta,prekidan samoponekim treptajem.

-„Uh!“-uzdahnula je.

Okrenula se ka njemu i udahnula duboko par puta.

-„Zelim,…..zelim da uskocim u vatru,ali,…..ne znam,da li cu imati dovoljno hrabrosti za to.“-rece zamuckujuci.

-„Verujem ja u tebe!“-odgovori-„A znas li zasto?Zato sto,samim tim sto si ga pogledala,i sto si prihvatila njegov pogled,kao i to sto si se sastala sa njim,vec predstavlja jedan veliki korak.Na ovo sto se dogodilo,gledaj kao na nekakav kamen,o koji si se saplela.Prvi put si pala,…..ali ces sledeci put znati gde se nalazi,pa ces ga preskociti ili vesto zaobici.“

-„Da,…da.Jos jednu stvar,…..jutros,kada sam ga ugledala,prisla sam da mu se izvinim.

Pruzio mi je ruku,da se pozdravimo,ali ja sam dobila zelju da ga poljubim u obraz,….i ucinila to.Gledao me je zacudjeno,…..ali ja se nisam osetila lose,…..cak naprotiv,bilo mi je nekako,…..prijatno.“-rece stidljivo,sklanjajuci pogled.

-„To je upravo ono o cemu sam ti govorio o kontroli.Uticala si na situaciju i nista te nije iznenadilo.Ali zivot je nepredvidiv.Iza svakog coska,moze nas sacekati iznenadjenje, prijatno ili neprijatno.Tako da,savetujem ti,ostani kod kuce veceras,razmisli dobro sta zelis,da li zelis,i najvaznije kada to zelis.“-uzvratio joj je smirenim glasom.

Sada vec malo ohrabrenija i sigurnija u sebe,uspela je da vrati osmeh na lice.

-„Hvala vam puno.“-rekla je,dok je ustajala i spremala se da podje.

-„Anci samo napred,borimo se,nema predaje!“-rece ohrabrujuce,gledajuci je u oci.

-„Nema predaje!“-uzvrati,gledajuci ga i upijajuci energiju koju je upucivao ka njoj.

Krenuli su ka vratima.

-„Pozdravi kuci,i nazovi me cim ti se stvori potreba za tim!“-rece,vec je ispracajuci pred vratima.

-„Hocu,pozdravicu.I,javicu se.Svratite i vi malo do nas.Stalno me tata pita-„je li,sta radi ona matora baraba,izgleda da je zaboravio na svog pajtosa iz mladjih dana“!“-rece,u sali prepricavajuci tatine reci.

-„U guzvi sam,ali pokusacu.Eee,kakvi su to dani bili…“-rece smeskajuci se,verovatno se secajuci nekog njihovog zajednickog dogadjaja iz mladosti.

Ana se vec nalazila sa spoljne strane vrata,nasmejala se i rekla-„Dovidjenja.“

-„Dovidjenja,Anci,dovidjenja!“-uzvratio joj je,dok je ona odmicala kratkim,usporenim koracima.

Na putu do kuce nije zurila,isla je polako,nogu pred nogu,razmisljajuci o njihovom malopredjasnjem razgovoru.

-„Sta zelim,da li zelim,kada zelim,…“-upitala je samu sebe beskonacno puta.

-„U pravu je,ostacu kod kuce veceras.Treba mi vremena da razmislim o svemu.“-resila je,prekidajuci svoj zamisljeni pogled.

Nalazila se nedaleko od svog stana.Iako je bila jesen,na pocetku,jos uvek se mogao videti,po koji cvet po poljanama,po parkovima,u saksijama,koje su se nalazile na okolnim terasama.Lisce je vec uveliko pocelo da zuti,i da opada,ali je sve imalo neku svoju lepotu. Zastala je,sela na travu,i nastavila da razgleda  okolinu.Nije marila za poglede ljudi,koji su se tu nasli,u prolazu,neobicno je gledajuci.

-„Pa cak i ona zgrada,isarana grafitima,lepo izgleda.“-pomislila je-„Neko ko je stvorio prirodu,pa kasnije i coveka,sigurno je bio prepun maste.I bio tako dobar,da u svakoga od nas ubaci bar po delic,zacinjen ljubavlju,kako bismo znali da se radujemo i sitnicama kojima smo okruzeni.Ali,zbog cega onda postoji zlo?Zbog cega se ljudima dogadjaju lose stvari?Zasto ljudi i sami rade lose stvari?Ne znam,…..mozda zato da bi u odnosu na njih, mogli da prepoznamo lepe,i da vremenom naucimo da ih cenimo.Kako bi ljudi inace znali sta je dobro,ako ne znaju sta je lose.Mada,na sopstvenom primeru znam da su mnogo srecniji oni koji su o zlu i o losem,ucili iz primera drugih ljudi.“

Sedela je tako jos neki period,dok nije osetila skoro potpunu smirenost.Ustala je, obrisala pantalone od trave i prasine,i nastavila dalje. Pri ulasku u stan, „zaskocila“je majka,nasmejanog,ali kao i uvek,zabrinutog lica. Retko ko posle,ma koliko vremena,moze ostati ravnodusan,na neku takvu monstruoznu situaciju,pogotovo ako se radi o njegovom detetu.

-„Sine,jesi stigla?Kako je bilo?“-upitala je,kao i svaki put kada se vracala odatle.

-„Dobro je,mama.Pozdravio vas je doktor,rekao je da ce svratiti kada nadje vremena.“- odgovorila je,smeskajuci se i trudeci se da ne primeti „teret“koji je nosila.

Iako je sedenje,osmatranje okoline i razmisljanje,uspelo da je umiri,„teret“ se jos uvek nalazio negde unutar nje.

-„Jesi li gladna?Sad ce mama da ti spremi nesto!“-upita je,vec se uputivsi u kuhinju.

-„Neka mama,nisam gladna.“-odgovori joj-„A i pocinje ona serija koju pratim,pa idem tamo,u sobu da gledam.“-slagala je jer je zelela da bude sama.

Da joj je rekla,da joj treba malo samoce,da treba da „poprica“ sama sa sobom, privukla bi,bar jos nekoliko pitanja i potpitanja.Ovako,upotrebila se malom,bezazlenomlazi,i dospela u cetiri zida,sama,okruzena samo svojim mislima.U jednom trenutku,kroz glavu joj je proletelo-„Moram se javiti Marku,verovatno vecocekuje moj poziv.“Skoro trkom se uputila iz sobe ka telefonu,scepala ga,i vratila se nazad.Prevrtala jesvesku trazeci broj.

-„Aha,evo ga!“-rece sama za sebe,i skoro istog trenutka ispritiska tastere na telefonu sa tim brojevima.

-„’Alo,Ana ovde!Dobar dan.Marka mogu li dobiti?“-upita ubrzanim glasom.

-„Dobar dan.Samo trenutak.“-odgovori joj zenski glas sa druge strane.

Nakon par sekundi…..

-„Halo,da?“-rece Marko,javljajuci se.

-„Cao Marko,ja sam!“-rece Ana.

-„Ej,’de si Ana?Sta radis?“-upita,srecan sto cuje njen glas sa druge strane.

-„Nista,evo me tu,kuci.Ti?“-odgovori i uzvrati istim pitanjem.

-„Iskren da budem,cekao sam tvoj poziv!“-zacuo je kako se tiho nasmejala-„A da bi prekratio to „beskonacno“ cekanje,malo sam odspavao,malo sedeo sa jednim drugom,koji je svratio po neku pumpu,i tako…..“

-„Pa,bar ti nije bilo dosadno?!“-rece Ana.

-„Da,da,nije!Ali nisi ti cekala,nego ja!“-shvativsi da to nije trebao reci, „ujede se za jezik“, pa nastavi-„Salim se,naravno.Postoje stvari koje su vredne cekanja,a ovo je jedna od njih!“

-„Treba li to da shvatim kao kompliment,ili kao vadjenje usled nepromisljenog komentara?“-upita,zacikavajuci ga.

-„Najbolje je da shvatis kao kompliment u funkciji vadjenja usled nepromisljenog komentara!“-i sam iznenadjen svojim odgovorom.

-„Ok,izvukao si se!Ali sad ozbiljno,…..necu moci da se vidim sa tobom veceras.“-rece uozbiljivsi se-„Trebalo bi da ostanem da ucim.“

-„Dobro,…..ako ne mozes.Hoces li bar na kratko?Doci cu ja gore,do tvoje zgrade.Bar na 15-ak minuta? upita,potencirajuci na svaki nacin da se vide veceras.

-„Ne,ne mogu stvarno!Razumi me.Videcemo se sutra u skoli,vazi?“-uzvrati,zeleci ovo vece ipak da provede sama.

-„Ok,vazi!……..Kazi mi,samo,…..ima li ovo ikakve veze sa onim bezanjem od sinoc?Mislim, ako te smaram,ako ti nije bilo lepo sa mnom sinoc,ako,…..ne znam,kazi mi slobodno,pa ako ne zelis,ne moramo vise da se vidjamo?!“-upta,sada vec sumnjicav i zbunjen situacijom.

-„Hoces iskreno,Marko?!“-upita drhtavim glasom-„Lagala sam za ucenje,ok?!I ima veze sa onim bezanjem od sinoc,ali nema veze sa tobom!Cak naprotiv,sinoc mi je bilo izuzetno prijatno.“

-„Do bezanja?!“-upita Marko.

-„Do bezanja!“-odgovori Ana-„Pricacemo sutra!Nemoj da me pritiskas,molim te.“

-„Ok,…..onda,…do sutra.Izvini.Vidimo se u skoli.“-rece Marko.

Prekidajuci vezu,Ana pomisli-„Mogu da razumem njegovu reakciju,mogu da shvatim njegovo nerazumevanje.Tesko je shvatiti postupke nekih ljudi,i kada znas kroz sta su prosli,a kamoli tek one za koje ne znas.Moracu dobro da razmislim.“

Sa druge strane,Marko je,ne pustajuci telefon iz ruke,odmah okrenuo Milosa.

-„’Alo Somi,ti si?Ne idem sa Anom veceras,kad se vidimo?!“-upita Marko,pomalo nervozno.

-„Sta bi,…„odjavila“ te?!“-rece Milos smejuci se.

-„Nije me odjavila,nego……ima neke obaveze!“-zeleci sto pre da zavrsi razgovor o toj temi.

-„Dobro,kad ti tako kazes!U 20:20,se nalazimo.Nemoj da kasnis!“-rece Milos,ponovo ga upozoravajuci za kasnjenje.

-„Necu!’Ajde,vidimo se!“-zavrsi Marko.

Prekidajuci vezu,pogledao je na sat,tek sto je proslo 18:00.Legao je na krevet i zamisljeno gledao u plafon.

-„Da li stvarno zeli da me „odjavi“,pa mi slaze onu pricu-„nisi ti kriv,u meni je problem“, kao da to nesto menja,…ili mozda,…stvarno postoji nesto vise.Ali kakav to „specijalan“ problem moze imati osoba sa svega 13 godina?“-razmisljao je. U medjuvremenu,na drugoj strani,dok je Ana sedela,razmisljajuci zagledana u jednu tacku,u sobu joj utrca majka.

-„Ana sine,sta radis?Hajde,dodji ovamo!“-rece usplahireno.

Pogleda je u cudu,i uputi se za njom u drugu sobu.Tamo je sedeo njen otac,koji je tek stigao sa posla.

-„Cao tata!Kad si stigao?“-upita,prisavsi i poljubivsi ga u obraz.

-„Cao sine,evo,pre par minuta.-odgovori,uzvrativsi joj poljubac-„Nego,…sedi malo ovde. Mama i ja bi zeleli da porazgovaramo sa tobom.“

Poceo je da je hvata strah.Srce je ponovo pocelo ubrzano da joj lupa.

-„Nesto se desilo!“-pomislila je-„Neko je umro,…sigurno je nesto tako,cim je ovakav.“

Primetivsi strah u njenim ocima,prekidajuci njenu misao rece-„Nemoj se plasiti,nije nista strasno.Cak naprotiv,radi se o dobrim stvarima i,nadam se,lepsoj buducnosti.“ Odahnula je.

-„Mama i ja nismo zeleli nista prerano da ti pricamo i da te bespotrebno opterecujemo,“- zastao je na trenutak,pa nastavio sa pricom-„ali posto su sada neke stvari resene,doslo je vreme i za ovaj razgovor.Posle onoga sto se desilo,“-prekide,primetivsi njeno spustanje glave i gledanje u pod-„na sta,naravno,ne zelimo da se vracamo,i o cemu ne zelimo da govorimo,…i na celokupno stanje u drustvu,u drzavi,…na celokupnu situaciju,razmisljali smo sta bi bilo najbolje za nas.Shvatili smo da je ono,ne bas patriotsko,ali poslednjih godina,itekako popularno odlazenje iz zemlje,mozda najbolje resenje.Tako da smo kontaktirali moju sestru,a tvoju tetku Jasnu,…znas da je ona u Svajcarskoj.To je bilo pre par meseci.Ona bi nas rado primila,…cak postoji velika mogucnost zaposlenja za mamu i mene.Bas u tom mestu,gde je ona,postoji i skola za decu,poput tebe,koja nisu odande.Do sada su postojali neki problemi oko papirologije,ali evo,…sada je sve gotovo.Jutros su mi javili da je nas zahtev odobren.Sve je sredjeno.Na nama je samo da se popakujemo i da krenemo.“zastao je,primetivsi njen zbunjeni pogled-„Ana,to ne mora biti dugorocno resenje,ali moze biti jedna velika i lepa prilika,prvenstveno za tebe.Da naucis jezik,steknes obrazovanje u zemlji u kojoj se to jos uvek,koliko-toliko ceni,da lakse zaboravis proslost,i da svi mi,kao porodica,otpocnemo jedan novi,nadam se,i bolji zivot……A ovo nam je idealan pocetak za to!“

Gledala je naizmenicno u oca i majku,prebacujuci pogled,sa jedno na drugo,ne znajuci sta da kaze.

-„Sine,ako ne zelis,ne moramo da idemo,…ali mislimo da ovo moze biti velika sansa za nas.“-rece joj majka,videci njenu iznenadjenost i „pogubljenost“ovim saznanjem.

-„Mogu,…mogu li da odem malo u sobu,…pa cemo kasnije zavrsiti pricu o ovome?“-upitala ih je i dalje ih zbunjeno gledajuci.

-„Naravno,sine.“-rece joj otac-„Idi sad,kasnije cemo odluciti.“

Ustala je i usporenim korakom otisla do sobe.Sela je na krevet,i bez jecaja, nekontrolisano suze pocese da joj klize niz lice.Ali nije osecala tugu,nije cak osecala ni preteranu srecu,vec samo,delic po delic tereta,u unutrasnjosti tih kapljica koje joj cure niz obraz,malo-pomalo oslobadjajuci dusu muke,kapanjem za kapanjem,zavrsavajuci na njenim rukama,prekrsteno naslonjenim na njeno krilo i neobicnim osecajem za ponovnim rodjenjem.Sedela je tako nepomicno neko vreme,jedino povremeno,usporeno pomerajuci kapke.

Napokon,osecajuci kako i poslednji deo tog tereta odlazi,padajuci na ruke koje su se presijavale mokre od suza,ustade i uputi se nazad,u drugu sobu,ka njima,koji su, zabrinutim roditeljskim pogledima,gledali u ta vrata,nestrpljivo ocekujuci njen prolazak kroz njih i nervozno ocekujuci njenu reakciju. Utrcala je u sobu i stala ispred njih ukopana.Zakrvavljenih ociju,vlaznog lica i vlaznih ruku,blago podrhtavajuci,ali i sa jedva vidljivim smeskom na licu,rece-„Idemo!“ Skocise kao opareni,zagrlise se i preplavljeni emocijama,svo troje,pocese nekontrolisano da se smeju i da placu u isto vreme.

-„Bice nam dobro tamo,…videces sunce moje!“-rece joj majka kroz suze,grleci je.

U medjuvremenu,Milos i Marko su vec bili na pola puta do parka u kome treba da se nadju sa ostatkom drustva.Pricali su o svemu i svacemu,uglavnom svakodnevnim i nebitnim temama,ali su se Marku i dalje u glavi „vrteli“ moguci problemi koji su mogli zadesiti Anu.

-„…..i tu ga ja pitam,„je li brate,a ko je osvojio prvenstvo i kup“,a onda on meni,jer ne zna sta drugo da kaze,„dobro,a ko ima vise titula“,ma poceo da me nervira…“-pricao je Milos na sav glas.

-„Izvini!“-prekinuo ga je Marko,dok ga je Milos iznenadjeno gledao-Moram da te prekinem,da bih te pitao nesto,…a posle cemo nastaviti o ovome,o cemu smo pricali.Koja je najgora stvar koja ti se desila?“

-Otkud ti to sad?!Nemam pojma,…..valjda kad sam kao klinac pao sa drveta,sa tresnje,a one rodile,samo tako,i…..“-odgovori Milos,zaboravljajuci koje je bilo pitanje.

-„Cekaj,stani!“-prekide ga Marko.-„Pusti sad tresnje!Sta je bilo sa tobom?“

-„Aha!Pukla grana,ja pao i slomio nogu!“-odgovori Milos.

-„A kazi mi,da li ti se mozda nekada nesto desilo sto te je vise povredilo psihicki,emotivno, …..nego sto bi te povredilo fizicki?“-upita Marko,sada vec bolje objasnjavajuci svoje pitanje.

-„Koji ti je?!Mene si nasao…!Cekaj,pa jel mi na celu pise „veverica“ili mozda „pepeljuga“? Ajde sada,kad stignemo gore,pa „radi“ nekog od njih!“rece Milos,smejuci se,,pogresno protumacivsi Markovo pitanje.

-„Ozbiljno te pitam!Bez zezanja!“-uzvrati Marko ozbiljnijim tonom.

-„Stvarno?!Sta li je tebi u glavi,…?-rece Milos,pa nastavi-„Sta znam,mozda onda kad mi je umro deda.Jebi ga,…nije ti svejedno,ali nadjes neki cosak,isplaces se ,pa guras dalje.Pa onda dodje rodbina,pa plac i kuknjava na sav glas,vise ne znas da li kukaju,samo da se videlo da kukaju,ili im je stvarno zao.Sva sreca,pa mi je neko „uturio“neki lekic da popijem.To me je malo „zablokiralo“,tako da sam i narednih par dana,uzimao to isto da bi lakse pregurao.Verovatno mi je to bio taj „najtezi psihicki trenutak“,kako si me pitao!Je li,a zasto me pitas to?“

-„To je 100%!“-pomislio je Marko-„Kako mi ranije nije palo na pamet!“

-„Ni zbog cega posebnog!“-odgovori mu.

-„Nicega posebnog?!Zezas ti mene,a?“-rece Milos,sada vec siguran da je zafrkavanje u pitanju.

-„Ma ne,eto interesovalo me je!Nego sta si ono poceo da pricas,ko je uzeo prvenstvo,ko ima vise titula?“-rece Marko,pokusavajuci da promeni temu. Milos ga jos jednom sumnjivo pogleda,pa nastavi da prica o fudbalu.

-„Kako sam glup!“-razmisljao je,dok je klimao glavom svaki put,kada bi ga Milos,zanesen svojom pricom,pogledao-„Pa da!Takve stvari se dogadjaju neocekivano.Moracu sutra da joj se izvinim i izjavim saucesce.Da,odmah ujutru!E moj Marko,kretenu jedan!“-sebe ubedivsi da je u pitanju smrtni slucaj.

Sutradan,na mestu,na kome su se sastajali,Marko je ponovo izasao par minuta posle Milosa.Gledajuci kako se priblizava,Milos nasmejano rece-„Kratko je trajalo!“ Marko se takodje nasmeja.-„Ako nista drugo,bar smanjujem kasnjenja!Minutaza je sve manja!“ Krenuse i nastavise neku nedovrsenu pricu od sinoc.Stigavsi u skolsko dvoriste, Marko ponovo poce pretrazivati okolinu,ne bi li ugledao Anu.Ali nije uspeo da je nadje. Stao je u grupicu,sa svojim drustvom,okrenut ka ulazu u dvoriste,nestrpljivo ocekujuci njeno pojavljivanje.Njegovu zagledanost prekinulo je zvono.Svi su polako poceli da ulaze, dok je on ostao napolju,medju poslednjima.

-„Hocemo li?“-upita neko iz grupe vec se okrenuvsi i uputivsi ka vratima.

Ostali su posli za njim.Marko je,jos jednom „pretrcao“pogledom okolinu,i krenuo za njima,tuzno gledajuci beton preko koga je koracao,razocaran sto je tog jutra nije ugledaou dvoristu. Na samo korak od unutrasnjosti skole,zacuo je-„Marko!“ Okrenuo se i ugledao nju,kako stoji naslonjena na ulaznu kapiju,masuci mu da dodje.U istom trenutku,brzim korakom,uputi se ka njoj,ne obracajuci paznju na komentare drugova,koji su sada vec bili metrima iza njega.Prisao joj je,bez reci,i stao na nekih pola metra od nje.Posmatrali su jedno drugo.Osmeh na njenom licu postajao je sve blistaviji,a ona iz trenutka u trenutak,sve lepsa i lepsa.

-„Ona je andjeo!“-pomislio je.

Prisla je,uhvatila ga za ruku i rekla-„’Ajmo!“

-„A skola?“-upitao je.

-„Ma pusti skolu!“-odgovorila je-„Imas jos ovu godinu,pa onda ide srednja,pa faks,… bice dana za sedenje na casovima,a ovo nije taj dan!“ Nasmejao se i krenuo za njom.

-„Kuda cemo?“-upita Marko.

-„Videces!“-odgovori Ana-„Na jedno mesto gde sam volela da odlazim,kada sam zelela da budem sama.“

Skoro trkom ga je odvela do zgrade u kojoj je zivela.

-„Necemo valjda kod tebe?“-zbunjeno upita Marko.

-„Necemo.Idemo na vrh zgrade!“-odgovori,ne skidajuci osmeh sa lica.

Popeli su se.Marko je par sekundi stajao ukopan,iznenadjen pogledom sa ove zgrade. Ona je izvukla cebe,koje je bilo sakriveno u jednom cosku,i prostrla ga po podu.

-„Dodji ovamo,sedi!“-pozvala ga je.

Prisao je,ostavljajuci ranac sa strane.Seo je,sa nogama savijenim u kolenima, naslanjajuci se na zid.Ona je klecala sa njegove leve strane,okrenuta ka njemu,i sakama naslonjenim na butine.

-„Marko,zelim nesto da ti kazem,ali moras se zakleti da nikome neces reci.“-rece Ana, gledajuci ga direktno u oci.

-„Kunem se,ali,…“-rece zbunjeno,pa nastavi-„a da,i primi moje saucesce,ako…“-dok je sebe vece pre toga ubedio u tu pricu,ali je po njenom iznenadjenom pogledu shvatio da je pogresio.

-„Kakvo saucesce?Ko je umro?“-upitala ga je zacudjeno.

-„Izvini,molim te!Istripovao sam se!Nastavi,…sta si htela da kazes?“-rece Marko i u istom trenu pomisli-„Debilu jedan!“

-„Htela sam da ti objasnim svoje ponasanje od preksinoc,odnosno,da ti objasnim zbog cega je doslo do bezanja,ali,…“-pa nastavi tisim i usporenijim glasom-„prvo moram,….. da uradim nesto.“

Naslonila se ka njemu,sa osmehom na licu,gledajuci ga u oci,prisloni svoje usne na njegove.Oboje ostase ukoceni,pod uticajem obostranog prvog poljupca.Marko je osetio kako mu se krvotok ubrzavao i kako je srce lupalo kao nikada do tad.

-„Na nebu sam,…“-pomislio je.

Ana oseti kako joj zmarci idu niz kicmu.

-„Nema straha,nema odbojnosti,…uletela sam u vatru,…pobedila sam!“-pomislila je i nastavila da uziva u svom prvom poljupcu.

Kada im se usne razdvojise,nasmejase se,gledajuci se sa samo par centimetara, upijajuci jedno drugo pogledom.Marko se gubio u dubini njenih crnih,krupnih ociju.Ana se poce sporo udaljavati,sve do razdaljine od nekih pola metra izmedju njih,istovremeno ga hvatajuci i drzeci za ruku.

-„Uh,…ovo je bilo lepo.“-rece Ana,prekidajuci tisinu.

-„Da,da…jeste!“-uzvrati Marko i dalje hipnotisan njenim pogledom.

-„Nemoj da se brines,ovoga puta necu bezati.“-rece Ana uz osmeh.

-„Drago mi je da to cujem!“-odgovori Marko.

-„Zelela bi,…zelela bi da ti zavrsim onu malopredjasnju pricu.“-nastavi Ana,uozbiljivsi se, naizmenicno gledajuci Marka u oci,i njihove sake,koje su se nalazile jedna preko druge.

-„Ne znam zbog cega,ali…u tebi sam,za samo par dana,videla osobu kojoj ovo mogu ispricati.Do sada ovo nikome nisam rekla i niko ovo ne zna,sem mojih roditelja…“

-„Ana,cekaj!“-Marko je prekinuo,iznenadjeno je gledajuci-„Ne moras to da pricas.Mozda je i bolje da neke stvari ostanu neotkrivene,bar jos neki period,…ne znam,…dok me malo bolje upoznas.Jeste,zakleo sam se da cu cutati,ali…vidim da se radi o necemu vrlo bitnom za tebe.Koliko god bio radoznao i goreo od zelje da saznam,…ipak cu ti reci da mislim,…da je bolje da za sada,zadrzis to za sebe.A,kada dodje vreme za to,ako i dalje budes zelela,ti mi kazi.“

-„Mislim da je vreme ono sto nemamo.“-odgovori Ana-„Putujem prekosutra!“

-„Ok,…vidimo se kad se vratis.Nadao sam se da bi nakon ovih par dana,i ovog poljupca,….. mogli postati nesto vise od drugova i simpatija?“-rece Marko pomalo stidljivo.

-„Ali,…ti ne razumes.Ne vracam se!Idem za stalno!Selim se Marko.Selim se u Svajcarsku! Tamo cu nastaviti i skolu,…i sve ostalo.“-rece Ana,tuzno spustajuci pogled.

-„Pa ako odlazis,zbog cega onda sve ovo?!“-upita Marko,iznenadjen ovim sto je cuo.

-„Tek sinoc sam saznala da odlazim.A poljubac,…zelela sam da,…taj prvi,…bude sa tobom. On predstavlja i pozdrav i oprostaj,i pocetak i kraj.Kraj i spas od jednog,a pocetak i nadu u drugi zivot!“-odgovorila je,vracajuci osmeh.

-„Kraj i spas od cega?“-upita zbunjeno.

-„O tome sam i zelela da ti pricam,i da ti na taj nacin objasnim „bezanje“,a i tvoj nesvesni doprinos spasavanja mene.“-odgovori Ana.

-„Ne razumem!“-rece Marko,i dalje zbunjen.

-„Objasnicu ti,…ali ne sad,ne danas.Mislim da si ipak u pravu sto se toga tice.Kada,…i ako dodje vreme,saznaces.A ako ne,neces morati da se opterecujes problemom osobe koju, mozda vise nikada,…neces videti.“-rece Ana sa tugom u glasu-„’Ajmo sada!Idemo da prosetamo.“

Uhvati ga za ruku i povuce ka sebi,dok je on drugom rukom scepao ranac.Krenuse u pravcu podnozja zgrade,ostavljajuci cebe rasireno na podu.Po izlasku iz zgrade,usporise korak.Drzeci se za ruke,krenuse u setnju bez cilja,bez vremenskog ogranicenja,zbunjeni, ali ipak,na neki neobjasnjiv nacin,srecni.Cutali su.Marko primeti par suza,koje su skliznule niz Anin obraz,ali ne rece nista.

-„Imam ideju!“-rece Marko,primetivsi autobus na stanici koji se spremao da zatvori vrata-„’Ajde!“

-„Kuda cemo?“-upita Ana,dok su trcali ka vratima autobusa.

-„Videces!“-odgovori Marko,vec se nalazeci na samom pragu ulaza u autobus.

Nasli su mesta,seli jedno kraj drugog,i zamisljeno gledali kroz prozor.Kod krivine na kojoj autobus skrece od Banovog Brda ka Sajmu,Marko ustade i rece-„Nasa stanica.“

-„Ada?“-upita Ana.

-„Ada!“-odgovori Marko.

Izlazeci iz autobusa,ponovo se uhvatise za ruke i uputise u pravcu setalista oko Savskog jezera.Hodali su lagano,nogu pred nogu,u tisini,poklanjajuci jedno drugom skrivene osmehe.Kada stigose do mesta,koje je,pre par dana sanjao,Marko skrenu sa staze, povuce je za sobom,uputivsi se ka vodi.Seo je,na skoro,metar od vode,a ona ga pogleda blistavim,suznim ocima i spusti se ispod njega.Stopalima na samoj ivici,gde se voda spaja sa obalom,nogama savijenim u kolenima,leze i nasloni glavu na njegovo krilo.

-„Nemoguce!“-pomislio je-„Kao u snu!Kao da ume da cita moje misli!“

Sedeli su tako,posmatrajuci male stidljive talase,usled blagog povetarca,po kojima su suncevi zraci igrali neku,samo sebi,poznatu igru.Marko pognu glavu,gledajuci u njeno lice,njene krupne tamne oci i siske koje su padale preko cela.

-„Da li je ona lepa?Ili mozda i nije toliko,koliko mi se cini?Da li su mozda plave oci lepse, od ovih njenih tamnih?Da li je celo na licu lepse bez,ili kao njeno,sa siskama preko njega? Ne znam…..Znam samo da ne mogu odvojiti pogled sa nje.“-razmisljao je,dok je,kao hipnotisan,gledao u pravcu njenog lica.

Pogledala je iznad sebe.Primetivsi da je gleda,nasmeja se,podize ruke,stavi mu oko vrata i povuce ka sebi.Usne im se ponovo spojise. Sutradan se nisu videli.Uspeli su samo razgovarati preko telefona.

-„Izvini Marko,u frci sam!Nikako ne mogu izaci da se vidimo.“-tuzno rece Ana.

-„Pa dobro,…sta da se radi!“-rece Marko,ne zeleci da joj otezava,iako je,vise nego ista, prizeljekivao ponovni susret-„Nadam se da cemo uspeti sutra da se vidimo,…bar da se oprostimo?“

-„Naravno!“-odgovori Ana.

Tu noc nijedno od njih dvoje nije spavalo.Oboje su se pitali,zbog cega je zivot toliko komplikovan.Ni jedno,ni drugo,pre samo tri dana,ne bi mogli zamisliti ovakav razvoj dogadjaja.Ne bi mogli zamisliti,da bi za tako kratak period,uspeli zavoleti jedno drugo,a i u istom trenu,od toga napraviti uspomenu,jer kako se i sve ostalo brzo desilo,tako je i rastanak,sam po sebi,ubrzo dosao.

Sutradan,par sati pred polazak na aerodrom,njih dvoje se nadjose u parku,koji je Ana,pri njihovom prvom sastanku,skoro trceci napustila.

-„Kada krecete?“-upita Marko.

-„Za manje od tri sata imamo avion.“-odgovori Ana,gledajuci na sat.

-„I?“-upita Marko,ne znajuci sta da kaze.

-„I?“-uzvrati Ana,sa blagim osmehom na licu.

-„…..Zelim ti reci,…“-tihim glasom rece Marko zamuckujuci-„da mi je ovih par dana sa tobom bilo…..“

-„Znam!“-prekide ga Ana-„I meni sa tobom.“

Cutali su neki period,gledajuci ispred sebe,u zelji da sto duze odloze rastajanje. -„Mogu li dobiti jedan poljubac za rastanak?“-upita Ana,okrecuci se ka njemu, prekidajuci tisinu.

Ne rekavsi nista,pogleda je u oci i hitro,bez cekanja,prisloni svoje usne na njene. Oboje tiho zaplakase,i dalje spojenih usana,dok su suze,njegove i njene,slivajuci se niz lice, na onom delu gde su se obrazi dodirivali,formirale u jednu kap,koja je zavrsavala na golom parcetu klupe izmedju njih,stvorenu od dva para ociju,jednih svetlih,drugih tamnih, jednih zenskih,drugih muskih,ali istovremeno,srecnih i tuznih. Ne zna se broj suza,i njihovih,i tudjih,cije je padove ova klupa izdrzala.Suza,koje su njima znacile rastanak,a koje ce,mozda bas nekom drugom paru,na ovom mestu,pozeleti dobrodoslicu,upijene u deo klupe nacinjen od drveta,u zelji za novim suzama,pre svega, nacinjenim od srece.

Razdvojivsi usne,Ana poce brisati lice,i njegovo,i svoje.

-„Morala bih poci…“-rece,dok mu je rukom brisala vlazne obraze.

-„Dobro,…“-zamuca Marko-„ne znam sta da kazem…“

-„Nista.“-odgovori Ana-„Necemo reci nista,nego cemo verovati,da cemo se opet nekada, negde i nekako ponovo sresti,…stariji i zreliji,i nastaviti odavde,odakle smo stali…..A moram i da ti zavrsim pricu,zar ne?“

-„Tako je.“-rece Marko-„Verovacemo…“

Nasmejase se oboje,ponovo se poljubise,ali ovoga puta,bez suza.

-„E pa,…krecem polako…“-rece Ana,ustajuci sa klupe.

-„Ispraticu te do zgrade!“-rece Marko.

-„Bolje nemoj.“-uzvrati Ana-„Idem sama.Taman smo uspeli prekinuti suze,nemoj da se ponovo tamo raspekmezimo.“

-„Dobro,…ostacu ja ovde,…jos malo.“-rece,prihvatajuci to kao najbolje resenje.

-„Zvacu te odande.“-rece Ana,okrecuci se i pripremajuci se da krene-A da,umalo da zaboravim.“

Izvadi iz ranca,koji je nosila,kutiju,velicine onih za cipele,umotanu u ukrasni papir.

-„Ovo je za tebe.Mali pokloncic.“-rece,pruzajuci mu.

-„Ali,…ja nemam nista za tebe…“-tuzno rece Marko,nemajuci sta da joj pokloni na rastanku.

-„Nema veze!Ali ocekujem poklon pri sledecem susretu,…makar cvece?!“-uzvrati Ana, smeskajuci se.

-„To sigurno!“-rece Marko kao iz topa,pa promrmlja-„Nadam se da ce biti sledeceg susreta…“

Cuvsi to,stavi mu prst pod bradu,i tako mu podizuci glavu,rece-„Veruj,Marko!“ Sada vec,je gledajuci u oci,klimnuo je glavom i rekao-„Verovacu…“

-„Otvori poklon kada odem.“-rece Ana,nagnuvsi se i poljubivsi ga u celo-„Zvacu te.“

Okrenula se i bez osvrtanja,poce se udaljavati,usput,pustivsi jos koju suzu. On ostade sedeti na klupi,bas u onom polozaju,u kome ga je ostavila.Gledao je u smeru u kome je odlazila,i kada je vise nije bilo u njegovom vidokrugu,on spusti pogled na upakovanu kutiju,koja je stajala pored njega.Uzeo je,stavio u krilo,i polako poceo da otvara.U kutiji pronadje usne nacinjene od plisa.Na blago otvorenim plisanim usnama, flomasterom je bilo ispisano-„Poklanjam ti ovo kao simbol prvog poljupca,prvog spajanja usana,devojke koja je uspela da te zavoli za samo par dana.“ Vratio je plisana usta u kutiju,i stavio na klupu,pored sebe.Naslonio se i pogledao u nebo,u jato ptica iznad njega,koje ga je preletalo,gore u daljini,u potrazi za novim prebivalistem.

Nakon sedam godina…….. Sedeo je u autobusu,vracajuci se sa fakulteta,gledao zamisljeno kroz prozor, razmisljajuci o ispitima koje ce prijaviti za sledeci rok.Stigavsi pred vrata kuce,uhvati preturati ranac u potrazi za kljucevima.Stavljajuci kljuc u kljucaonicu,pogled mu se zadrzi na sanducetu za postu,koje je bilo okaceno na vratima.U prorezu,na vrhu sanduceta, primeti da se unutar njega nalazi par koverata.Otvorio ga je i pokupio ih. Ulazeci u kucu,a potom i u svoju sobu,bacajuci ranac,naravno,iza kreveta,poce pregledati postu.

-„Racun,racun,racun,…..sta je ovo?“-pomislio je.

Sarena koverta bila je imenovana na njega.Po markici i jos par nalepnica zakljuci da je upucena negde iz inostranstva,negde iz Svajcarske. Pogleda u pravcu fioke u kojoj su se nalazile plisane usne,sakrivene od tudjih pogleda,nasmeja se,sede na krevet,otvori koverat,i u tisini procita sadrzaj pisma.Zavrsivsi citanje,spustio je papir na sto,pogledao kroz prozor i pomislio-„Vreme je…..“

Ovo pisem iz jednog razloga,da ako ne njemu,onda svima vama dokazem koliko volim tu osobu i koliko mi je zapravo stalo do njega!

Zovem se Jovana,idem u srednju skolu i jako sam zadovoljna svemu sto imam u zivotu i sto mi je pruzeno! Jedino sto me boli,zbog cega bi promenila svoj zivot je ta osoba! Nekim cudom on se zove Jovan,ide u moje odeljenje! Pocecu da vam pricam sve sto mi se izdesavalo sa njim,sto sam prozivela! Inace,cesto sam ja pisala o nama,i davala drugima da to procitaju,uglavnom bi pustili suzu,ili bi osetili neku manju bol u sebi..Ja kroz sve ovo sto pisem,kroz sve ove reci,slova dokazujem koliko zapravo ne mogu da isteram tu pricu iz svoje glave.I stalno bi je ponavljala,pisala,sanjala…

3.Septembar 2012. Pocetak skolske godine,otisla sam u svoj razred,upoznala se sa drustvom i sela na svoje mesto.Inace prva sam godina! E,posle nekog vremena,nekoliko minuta posle mene,usao je on na vrata.Dosao je istog dana kad i ja,nismo dosli 1.septembra nego treceg! Na pocetku mi se nije uopste svideo,izgledao je kao neki klinac,ponsao se tako..Prvi put kad smo se on i ja upoznali bio je poslednji cas,i sad se secam kao da je juce bilo.Sedeo je iza mene i poceo je da mi cacka kosu,ja sam se okrenula i rekla da prestane,jer to ne volim.On me je pogledao i rekao imas lepu kosu zasto ne bi davala da je  mazim! Strasno ahahahha! To je prvi razgovor,prvi pogleda Onda tako tokom upoznavanja smo razmenili brojeve,bolje se upoznali.Tu mi se kroz nasu pricu,jako svideo kao osoba.Posle par dana,postali smo jako dobri drugovi,ne najbolji ali dovoljno dobri.Vracali bi se zajedno kuci,inace ja sam isla sa njim do njegove stanice,jer ja zivim odma ispod skole pa sam ga tako pratila,i usla bi sa njim u autobus i isla jednu stanicu.Uvek,ali uvek smo sedeli na poslednjem sedistu.Ne bi usli ako je zauzeto poslednje,ne znam takva nam je bila navika! Prijalo mi je njegovo drustvo,prijao mi je kao osoba.U to vreme on je imao devojku,a ja decka.Pricao bi mi o njoj,a ja bi ga slusala,ali ga nisam bas toliko slusala koliko sam ga gledala dok prica.Obozavala sam dok me gleda,i smeska se i onda pridje i jako me zagrili!

Postalii smo jako dobri drugovi,culi bi se svaki dan,preko fejsa ili skajpa.Sve sam mu pricala,nista ne bi zadrzala u sebi.Najgore stavri o meni je znao…I tako,jedan dan,vracali smo se mi kuci,tj.isli smo ka njegovoj stanici,seli smo na neku klupu i onda..Ne,ovde ne pocinje ta nasa ljubav,nismo se mi tad smuvali ali..Poceo je da se smeje odjednom i rekao mi je kako mu je lepo kad je sa mnom u drustvu,i da mu je drago sto me ima kao drugaricu.Pogledao me je i odjednom iz cista mira rekao:”Ja imam osecaj da ti ne znas da se ljubis!” Pocela sam da se smejem i rekla: “Znam i to sigurno bolje od tebe!” A on:”Ajde da se kladimo da ne znas!” Znala sam ja da on pokusava a neku foru da me namami da ga poljubim,ali jedini razlog sto to nisam htela jeste sto je tad imao devojku,jako dobru i finu devojcicu,i nisam htela to da kvarim.A i takodje,bio mi je najbolji prijatelj,a taj poljubac bi sve pokvario! Rekla sam mu da ce videte da znam,da cu mu objasniti kako se ljubim ahahah.I onda bi on tu neku svoju smesnu foru rekao,od koje bi se smejala dok mi suze ne krenu!

Svaki nas provedeni dan je bio poseban,drugaciji.Svaki dan bi mi pokazivao koliko mu je stalo do mene.Desavalo se da se posvadjamo zbog sitnice,i on bi uvek bio smoren,ali on dobro zna da sam mu ja jednom prilikom rekla :”JA NIKAD NE MOGU DA BUDEM LJUTA NA NAJBOLJE DRUGA,POGOTOVO NE NA TEBE!” To ga je smirivalo,a znam to jer mi je tako govori.Pomirli bi se i nastavili kao da nista nije bilo!

Najzanimljivije od svega…Kad je raskinuo sa devojkom,bilo mu je tesko bila sam tu naravno! Ali ju je brzo preboleo,ja sam sa deckom vec odavno raskinula..Sedeli smo na nekoj klupi u parkicu blizu stanice.Bio je mrak i zagralio me je jako,i sad osecam kako me je stegao! Poljubio me je u obraz i krenuo da se spusta ka usnama.Jeste,poljubili smo se tu..Ali to nam je bilo tako smesno,nismo bili spremni za vezu,ne nas dvoje,ne tad! Dogovorili smo se da necemo da budemo u vezi,da cemo jednostavnoo biti “prijatelji sa povlasticama”.Ljubili bi se tako kad nam se cefne,ali nismo bili zajendo.Desavalo se da smo se krili u skoli da nas niko ne vidi,onda bi na casu kad svi nesto pisu i ne gledaju u nas,nabrzaka bi se samo poljubili,na blic.Sve nam je to bilo smesno,ali ujedno i jako lepo.Nismo imali toliko obaveza tacnije,nismo morali da brinemo da li cemo prevariti jedno drugog,da li ce se njemu svideti neka druga ili meni neko.Ostali bi prijatelji svakako! To nase “prijateljstvo”smo zavrsili kada sam se ja ponovo smuvala sa bivsim,a i on mi je rekao da ga je smorilo to malo.Ali naravno,posle toga smo postali jos bolji nego sto smo bili.Bas onako pravi prijatelji,ne razdvoji,koji se retko vidjaju..Pogotovo u ovo sad vreme! Istina je,da smo posle toga postali malo ljubomorni,vise bi se ljutili jedno na drugog,jer ipak smo se i previse voleli da bi dozvolili da nas drug imaju!

Najlepse mi je kad bi mi rekao iz cista mira :”Volim te!!” Nije se ustrucavao,kao sadasnji decaci,msm kako koji.Da kaze to devojci,drugarici.On je zapravo to svaki dan meni govorio! E onda..

31.Decembar 2012

To vece,ta noc! Dogovorili smo se da slavimo Novu godinu zajedno,slavili smo kod njekog njegovog drustva.Rekli smo da ako nam bude dosadno,poljubicemo se i kako je on rekao :” MOzemo da pravimo malo komplekse ovim mojim drugovima,jer imam najlepsu drugaricu!” Hhahaha,jeste bilo je toga,dok smo igrali poljubili bi se,ali nismo bili zajedno.Bila sam tad sa tim mojim deckom,i tu noc sam ga “prevarila” jer samo ponovo pocela to “prijateljstvo” sa njim.Iskreno,nisam osecala neku grizu savest,nisam se osecala smoreno! A jedini razlog je,sto sam previse bila zaljubljena u njega(Jovana)! Kad je bilo pet minuta do ponoci,on me je uhvatio za ruku i rekao :”Dodji,necu da te trazim u minut do ponoci,hocu da te prvu poljubim i zapocnem najlepse moguce novu godinu!” Ja bi se samo nasmejala,i zaista nisam znala sta da kazem,i ja sam to htela ! Kazaljke su otkucale zadnji munut ove godine,i tad smo se nas dvoje poljubili! Ali,to nije nista nismo mi bili zajedno!… 1:20h Rekao mi je da odemo sami u neku sobu,da pricamo! Otisli smo u neku skroz mracnu sobu,legli smo na krever i zagrlili smo se,poceli smo da se ljubimo! Onda sam mu rekla da mi donese neki alkohol da nazdravimo nalo.Doneo mi je neku rakiju,Boze sacuvaj,uzasno je jaka.Ali nema to veze celu CASU je on meni sipao.I on je tolko popio.Malo mi se mutilo,iako to nije mnogo alkohola da bi s eneko napio,ali ipak me je malo udarilo.Legli smo zagrljeni,secam se soba je bila led ledena,tresla sam se.Primakao me je skroz sebi..E onda! Tako ako bi se moglo reci polupijana,sam mu rekla bas sve ovim recima :”Slusaj,mislim da je ovo pogodan trenutak da ti kazem sve sto imam.Iskreno,volim te,znas i sam.Ali volim te onako najlepse,i zaljubljena sam u tebe,uzasno mi se svidjas!!”Mislila sam da ce da se smeje i da kazem nesto sasvim drugo a on je rekao:” I ti meni,i zaista ne znam da li sam ikad voleo neku osobu ovliko.Uzasno sam ljubomoran na svakog decka o kome mi pricas,i sad sam ljubomoran sto te tvoj decko ima.Zaljubljen sam u tebe i zbog tebe sam raskinuo sa devojkom.Zelim te pored sebe kao nikad nikoga.Ti si devojka koja me je promenila,koja me je navela da se vezem toliko za nekoga.Svaki tvoj pogleda mi je davao neki znak da ces jednom biti moja.Da cu te voleti kao niejdnu do sad! Iskreno,i kad bi se naljutila sad na mene,zbog necega izvinio bi ti se i ako nisi u pravu.Stacu uvek na tvoju stranu,bicu ti nesto sto ce te cuvati!Volim te najvise!” Ostala sam bila bez reci,zaista.To muskarac da kaze neko devojci.Bila sam zatecena,pricali smo tako o nama,o svemu sto bi trebalo da bude.I na kraju on mi je rekao zelim da mi budes najlepsi poklon za novu.Poljubili smo se i zapoceli to nase,tu nasu pricu!..

1.Janura 2013. Nasa je bila zima,hladnam,ostra ali ipak za nas najlepsa! Svakog dana smo se culi,i govorili koliko nedostajemo jedno drugom.Tad je bio zimski raspust,pa posto zivi malo dalje,videli bi se jednom u nedelji! Nesto sto cu pamtiti i sto mi ostalo jedno od lepih secanja je bilo kada me je on zvao pijan.Nisam to ocekivala,jer ga poznajem,nijednu devojku do sad nije zvao pijan.Bilo je oko 3 ujutru kad je on zvao,tad sam spavala.I oko 5 me je nesto nateralo da se probudim.Posto je telefon bio pored mene,videla sam da imam propusteni poziv i jednu govornu postu.Videla sam da je od njega,i zacudila sam se,prvo sta sam pomislila da se nesto desilo,onda da zeli da me cuje,ali da je bio pijan to nisam ni pomislila.Pustila sam govornu postu i cula ga.Poceo je da peva pesmu “Ti si jedina od svih” I onda je ovako govorio :”Zastoo se ne bi javila,zar ne znas da te ja zovem i da hocu da ti kazem da te volim! Al’ dobro evo sad cu nesto da ti pevam..Kaoo mornar dobro more,sanjao sam te…” I tako bi menjao pesme,svaki minut.Bio je sa drustvom negde posto sam cula njegove drugove u pozadini! Tad sam se osecala zaista divno,kada se zavrsila poruka veci osmeh nisam mogla da nabacim.Legla sam i najlepse moguce zaspala.

Zaista je znao da me iznenadi,znao je kako se osecam kog trenutka,i svaki minut bi mi govorio da me voli.Kad smo krenuli u skolu tj.kad se zavrsio raspust,iskreno jedva smo cekali da krenemo,da bi bili zajedno,svaki minut! Posto sad nismo sedeli zajedno,dopisivali bi se mobilnim na casu! Uglavnom me je u porukama zasmejavao,slao mi nesto od cega bi se samo smejala.Kad zvoni,on dodje u moju klupu sedne pored mene i tako se ljubimo,pricamo,grlimo! Svi su nam rekli da izgledamo lepo,da smo se bas nasli. Kad se vracamo kuci,on bi me gurnuo u sneg i lego preko mene,i tako bi se valjali ko neki klinci! Obozavala sam te dane zaista,zimu sam tad zavolela.

Jednom prilikom sam mu rekla,da ga volim toliko da mu i previse verujem,i da ne pomislja da ce mi prvi biti neko drugi,zelim njega kao prvog.Znate na sta mislim.Nisam se stidela to da kazem,sve sam mogla da mu kazem.On je rekao da necemo da zurimo,da je jos rano,i da ce da me cuva kao ni jednu.Da nije sa mnom zbog toga,da mu je to najmanje bitno trenutno! I ja sma se slozila,i tu me je pozitivno iznenadio.Vecina muskaraca bi bilo sa nekom u vezi zbog sex-a i to bi im bio neki motiv! Nije on takav,on je zaista decko za prmer.

..Najteze od svega ovoga sto pisem jeste sto je sada to samo proslost.Nisam htela da pisem svaki moguci nas trenutak a bilo ih je zaista mnogo,jer bi se ova prica oduzila bas!  To su bili samo mali delovi te nase price,ali zaista vredi ziveti za te male delove.Zaista leposu vezu nisam dozivela,nikada! Mi smo raskinuli,kao sto raskinu svi ostali,videli smo da ne mozemo vise,i eto.Niko nikog nije prevario,niti smo nesto lose uradili da bi prekinuli sve ovo.Jednostavno je tako bilo sudjeno,da prekinemo sve ono sto je moglo da bude jos lepse! Plakala sam,jesam tesko mi je bilo. FEBRUAR mi je mozda i najgori mesec,ne samo zbog njega nego zbog svega sto mi se tad desilo.

11.Februar 2013. Videla sam se sa njim i pokusala da glumim da je sve okej.Ali kad sam ga videla,sve one slike su se ponovo vratile!Rekla sam mu da mi se svidja njegov drug..ali to je sve bilo navodno,nije mi se svidjao! Pravio se da je super,a znam nije mu bilo svejedno.Nisam to rekla da bi ga pravila ljubomornim nisam,ali sam morala,jer sam trebala da se smuvam sa tim njegovim drugom.Znam lose je to,ali ne znam zasto sam to uradila,nisam trebala ni da zapocinjem to sa njegovim drugom!A njemu nije bilo svejedno jer sam nekad bila samo njegova,samo sam njega volela,na njega mislila! Isla sam sa njim do kraja njegove stanice,tacnije tamo gde on zivi..Desavalo mi se cesto da idem tako sa njim do njega,pa bi ostajalai ispred kad dodjemo! I nije mi bilo tesko da idem do tamo zaista.A sad kad sam krenula,ne znam ni zasto sam krenula,mada sam htela da krenem jer sam barem pored njega malo Promenio se nije vise onaj isti,onaj moj Jovan.Sedela sam pored njega,jedva sam izdrzala da ga ne zagrlim i da mu ne kazem koliko ga volim!Posle nekog vremena zvao me je taj njegov drug,rekala sam mu da sam sad sa Jovanom,a on mi je rekao da ga pozdravim,i ja sam kroz salu Jovanu rekla,pozdravio te je ruzni,a on mi je rekao ma ajde bre grobe! Ruzni se odnosilo na njega,Jovana.Tu smo se pokacili,a njegov drug je sve to slusao i prekino slusalicu.Naljutila sam se i jedva sam cekala da izadjem iz autobusa jer nisam mogla da izdrzim. A nisam htela to,nekad mi je govorio Volim te! Kad smo izasli iz busa,trudila sam se da ne zaplacem,sva ta mesta nekada su bila nasa!Sada su ta mesta,nesto najtuznije! Rekao mi je da stanem,bili smo odvojeni otprilike pola metra jedno od drugog,previse daleko! A tako sam samo htela da pridjem i da ga zagrlim! Kao nekada! Pricali smo i primetili smo da smo se oboje promenili! Nedostajao mi je onaj stari on,zaista.I ne znam kako se za tako kratko vreme promenio,ne kazem i ja sam ali ne toliko! A ja ne mogu da se ponasam isto,volim ga i dalje,ali ne mogu da budem ona stara prema njemu.Jer nije ni on takav!  E,onda sam mu rekla da moram da idem i on je rekao da mora da ide.Polako sam prisla i preslabo g apoljubila,kao da ga nisam ni poljubila! Okrenula sam se i otisla… Stajao je tamo i gledao me je ,znam.Nisam se okrenula.Ne,nisam mogla potrcala bi  i zagrlila bi ga ko nikada! Stala sam na stanicu..Ta stanica,sada najgore mesto,a nekada bi me dopratio detle,poljubili bi se i pustio bi me da krenem kuci! Nekada samo stajali ZAJEDNO,sada sam sama tamo bila.Okrenula sam se malo i videla da prelazi ulicu,polako..tuzno! Poceo je da se okrece,ka toj stanici,pogledao je ka meni,a ja,ja sam se samo okrenula da ga ne vidim.Ledja sam mu okrenula prvi i poslednji put! Tako mi je malo falialo da mu viknem ime! Tako malo!!

Dosao je autobus i otisla sam.Znala sam da se SVE promenilo! Pokusali smo da posle svega sto smo imali ostanemo opet oni stari,najbolji prijatelji! Ali ne moguceje,ubedjivali smo sami sebe da cemo ostati.Drugi su nam govorili da je ne moguce i jeste! Vozeci se tako autobusom,sve slike su mi prolazile kroz glavu,plakala sam celim putem! Svaka rec me je pogodila,100 puta vise ,nego bilo sta! Ne bi mogla ponovo sa njim,ne ponovo da osecam sve ovo! Ali iskreno,toliko bi toga dala da samo jos jednom cujem ono VOLIM TE!

Pokusavam sebe da ubedjujemm da mogu bez njega,ali ne mogu! Glumim,lgumi pred svima da sam jaka,ali kad legnem u krevet e tad…Tek sad vidim,zaista koliko sam ga volela! Da ga nisam volela ne bi me OVOLIKO bolelo! Iako,neko misli da to nije prva prava ljubav,ja tvrdim da jeste,ma moze da mi prica ko sta hoce. Znam procice me sve ovo,ali bice dana kada cu utonuti u sebe i tamo videti nas! Tesko je gledati njega pored sebe,a znati da nije moj,nije! Moj stari Jovan!Desavalo mi se da mu posaljem poruku,i on naravno nije odgovarao na njih..Ali dobro,nema veze.Procice vreme i on ce meni nekad da posalje poruku na koju nece dobiti odgovor! Znam da cemo se ponovo nekad negde sresti,iako smo bukvalno klupa do klupe.Ali mislim sresti,pomiri! Ali TAD,tad necu hteti da se pomirim,rekla sam vec,ne mogu da prolazim ponovo kroz sve ovo! Boli,i previse,ali dobro procice..I onda cu opet biti ona stara,nasmejana!Valjda!  A znam da nikada necu dopustiti da padne,bicu tu iako ne pricamo.Necu slusati kad govoro ruzno o njemu,jer ga ja bolje poznajem od njih! Nikad necu ruzno reci o njemu,nema potrebe zapravo! Bicu mu i dalje najbolja drugarica,iako to ne vidi! Necu lagati sebe,druge cu lagati.100 puta cu drugima reci da mogu bez njega,da je to stara prica,ali svakiput ce biti lazana,ali kad budem rekla da ga volim,e to ce biti ono najiskrenije! Htela bi da nas ne zaboravi,neka se pravi da mu nije stalo,ali neka nas ne zavboravi.Najteze mi sada pada,jer se “ne podnosimo” tacnije,pravimo se da mirzimo jedno drugog.Ali to je to ista ponos,isti osecaj! Tesko mi pada kada,na primer se pogledamo onako slucajno na casu,i odma okrenenmo glavu.Kao u smislu :”Ae bezi bre,ne mogu da te gledam”! Ubedjena sam da ponekad pomisli na nas,msm na mene! Mada mozda samo umisljam mozda je ipak on mene “preboleo”.Musko je to,njemu je lakse,sigurno jeste! U poslednje vreme smo se vredjali,pricali ruzno jedno o drugogm,ali ja nisam drugima pricala ruzno o njemu,samo sam njemu rekla da ga ne podnosim,da ga mrzim! Nikad nista lose nisam rekla za njega! Sve ovo mozda izgleda pateticno,ne iskreno,kao neki film americki! Nije ovo je jedan divan deo mog zivota.Necu se kajati sto sam bila sa njim,niti sto vise nisam. Bez obzira na sve,imam tu lepu proslos koja stoji iza mene,i gura me dalje da ne padnem…

Imam jos mnogo toga zaista,sto bi sada napisala,ali ne mogu vise.Dosta je i ovo je previse! Mada mislim da nece vecina vas ni pola procitati,ali ja sam podelila ovo sa vama,i dokazala da sam ipak ostala covek! A vi proceniti,da li “prava ljubav” mora da se zasniva samo na parama,sex-u i ostalim laznim stvarima.Ili je dovoljno ovoliko malo,da se zavoli neko toliko mnogo!

E pa ovako prosto ne znam kako da počnem svoju priču.. Ali najbolje je da krenem od početka.. Pa ovako..

NIKOLAAA.. MOJA LjUBAV NAJVEĆAAA.. Ali da ja krenem od početka ja ću da počnem od upoznavanja tj od onoga kako smo se ja i on upoznali.. Ako me sećanje dobo služi bio je to decembar kada smo počeli da se dopisujemo preko fb-a.. Ne bih mogla sada da se setim našeg dopisivanja , ali mogu vam reći da je u to vreme našeg dopisivanja on mene takoreći jurio, stalno mi je slao poruke čim bi se ulogovala na fb, primetila sam da mu se sviđam. Ja sam ga uvek odbijala zato što se on meni na prvi pogled , tačnije koliko sam mogla da vidim sa slika nije svideooo.. Stalno me je zvao da se vidimoo , a ja sam ga stalno laggala i govorila da imam dečka i da stvarnoo ne mogu, Slao mi je srcaa i razne druge stvari, tako reći svaki dan mi je dosađivao. Jednom prilikom čak mi je tražio broj gde sam ja odbila da mu dam. Dao mi je broj svog telefona i rekao mi da se javim kada budem htela da se vidimo. Ja sam naravno rekla da dobro javiću ti se.. Nastavili smo da se dopisujemo. Dospisivali smo se tri meseca. Sve do jedne večeri kada sam ja izšla sa drugaricom u kafić i odlučila da mu pustim poruku da hoću da se vidimo pošto ja nisam imala kredita pustila sam mu poruku sa Neveninog broja ( Nevena inače moja najbolja drugarica ). Pošto ni on nije imao kredita, pozvao me je sa fihnog, javila se Nevena jer nije znala da je za mene, kada sam čula da me zove nije mi bilo dobro, nisam smela da se javim , a onda sam se osmelila i javila. A Bože kada sam mu čula glas nije mi bilooo dobrooo samo što nisam pala na zadnjicu.. Tu smo se nešto, zezali dogovarali da se vidimo, ali te večeri ništa od našeg viđanja. Imao je najlepši glas na svetu, tako sam želela da nikako ne prekinemo naš razgovor. Posle toga nastavili smo naše dopisivanje, on je i dalje insistirao da se vidmo, ali ja sam uvek nalazila neke razloge da to sprečim, ne znam dali sam to radila zato što nisam smela iz nekog razloga da se vidim sa njim ili zato što mi se jednostavno nije sviđao , ne znam ni sama. I tako posle dužeg dopsivanja počeli smo stalno da pričamo preko telefona. Stalno smo pričali na fihni, i kada bih bila sa drugaricama i tada bih pričali malo bi ga zezale, ali dobro. Naravno Ivana ( moja tadašnja najbolja drugarica ) uvek se mešala, te ona da priča ovo , ono samo zato što je bila ljubomorna. Vreme je prolaziloo i mi smo se konačno dogovorili da se vidimo, znala sam da sam obećala i da moram. Bio je to 6 mart mislim da taj dan nikada neću zaboraviti tada sam upoznala ljubav svoga života Na prvi pogled kada sam ga videla uopšte mi se nije svideo rekla sam ajaoo Božee ružan je. Našli smo se kod hotela Moskva i krenuli ka Kališu, dok smo polako išli i pričali on me je sve vreme grliooo, zadirkivao i slične stvari dok sam ja seve to vreme razmišljala u sebi vidi ovu budalu. Stigli smo do Kališa , on me je odveo ne znam ni ja gde i tu smo blejali zezali se ovo onoo , svaštaa neštoo… I došlo je vreme kada sam ja morala da krenem i mislila sam pa dobro nije biloo ništa Bože moj. Išli smo polako sve dok nismo stigli do skretenja za Zeleni Venac gde sam ja trebala da krenem, pokušao je da me poljubi i ja sam iz sprdnje poljubila ga u obraz on me je začuđeno pogledao i rekao tako , a ? Ja sam mu odgovrila daa i počela da se smejem, krenula sam ipak sa njim do hotela Moskvaa i taman da se pozdravimo on je mene krenuo da poljubi ja sam mislila to je too , kad on mene poljubi u obraz da bi mi vratioo, i na kraju smo se poljubilii , lakše rečeno smuvalii. Nisam bila preterano srećna, ali kada sam došla kući pustila sam mu poruku i da li smo mi sada zajedno, pozvao me je i rekao , jesam ti rekao da mi ne šalješ poruke već da me zoveš, ja sam rekla oo daa, on mi je rekao da smo zajednoo, naravnoo da smo zajednoo bila sam srećna, kao nikada ne znam zaštoo, ali bila sam.. Prolazili su danii ja sam njega u početku malo izbegavala on je to primetiioo i ujednom trenutku me je pitaoo, dali ga izbegavam ja sam rekla naravno da ne, Svaki dan smo bili zajedno bilo mi je prelepo sa njim, sa njim su leteli satiii, želela sam da to zauvek traje , da se sve to nikada ne prekine. Ne mogu da kažem svđali smo se , bilo je i togaa , ali ja sam uvek preko svega prelazila , jer mi je značioo, teška srcaa sam samoj sebi priznala DA SAM SE ZALjUBILAA U NjEGAAA. I sve je teklo dobroo, dosta vremena smo provodili zajednoo, a kada ne bi bili zajednoo pričali preko telefona.. Prolazili su dani, i on mene je jednog dana pitao da spavamo, ja sam bila u šoku, bila sam zaljubljena u njega , ali za mene je to biloo neštoo što nije mala stvar, rekla sam mu da ne znam , da ja to ne mogu.. Ali.. Znala sam da će me ostaviti ako to ne uradimo.. Rekao mi je da mu obećam da da ćemo to uraditi u petak 23 marta. Obećala sam , ali sam znala da lažem i da ja to ne mogu. Došao i je i taj petak, ja sam mu rekla da stvarno ne mogu da želim, ali da ne mogu. Posvađali smo se , rekao mi je da ga lažem, da sam mu obećala i da ne može da veruje. Ali sve je to nekako prošloo dogovorili smo se da se to desi 6 aprila , tačno na mesec dana kako smo zajednoo, sve je teklo dobro dok se nismo posvađali 5 aprila, to veče smo i raskinului plakala sam kao kišaa, nisam smela da legnem u krevet znala sam da će suze odma da krenu, nisam mogla da verujem da se sve to dešava. Mama je bila samnom nisam joj dala da me ostavii jer bih počela da plačem. Mama je mazila po glavi govorila mi da će sve to proći i da će biti bolje, a ja sam je samo molila da me ne ostavi da ne ide od mene dok ne zaspem i tako je i uradila. Ujutru kad sam se probudila videla sam poruku od Nikole napisao mi je zovi me sutra da se vidimo, nisam mogla da verujem bila sam presrećna nisam mogla da verujem, odma sam rekla mami jer je i ona bila budna, ona mi je samo rekla eto vidiš sine, jesam ti rekla, krenula sam u školu i odma sam uplatila kredit da bi mogla da ga pozovem. Pozvala sam ga oko devet dogovorili smo kada ćemo se naći i gde. Našli smo se oko pola dva, čekala sam kod Dušanovačke pošte , zajedno smo ušli u autobus, pitao me je dali se sećam šta sam mu obećala na šta sam ja rekla ne, šta ? On nije hteo ništa da mi kaže, ja sam mu rekla reći ćeš mi kada izađemo iz autobusa, kada smo izašli i kada sam videla da smo se uputili ka dobro poznatom mestu, setila sam sam se svog obećanja, a to je bilo da ćemo konačno spavati. Dok smo polako išli noge su mi klecale od straha, bila sam jako uplašena, nisam bila svesna šta se dešava. Kada smo stigli u stan, on je legao na krevet , ja sam sedela pored njega. Nikada neću zaboraviti rečenicu koju je tada izgovorio pitao me je i jesi spremna da izgubiš nevinost, ja sam rekla da jesam, iako sam znala da to uopšte nije tako. Sve je to teklo kako treba te detalje ću preskočiti, samo znam da u tom trenutku nisam mogla da verujem da to radim, ali uradila sam. Znam danima posle toga sam razmišljala o tome. To je bio petak pred uskršnji raspust oboje smo znali da se narednih deset dana nećemo videti, jer oboje nismo smeli da izlazimo, ali smo se svaki dan čuli. I konačno videli smo se 17 aprila, opet smo tada spavali i sve je izgledalo u redu, ali nismo se čuli dva dana , ja sam već počela da sumljam, videla sam da mi se ne javlja i osećala sam da dolazi kraj , ali ipak sam se nadala da to nije tako.. Posle dva dana, tačnije 19 aprila sedela sam na času prakse kada mi je stigla poruka, otovorila sam poruku u kojoj je pislao gde si ? Nikola. Nisam mogla da verujem javio mi se bila sam presrećna, rekla sam mu evo me u školi, gde si ti ? Napisao mi je evo me gajbi došla mi neka devojčica, taman kada sam krenula da mu svašta napišem napisao mi je šalim se ljubavi, napisala sam dobroo je, zatim samo mo je napisao raskidamoo, tu se srušio ceo moj svet, počela sam da vrištim da plačem, zamolila sam profesorku da me pusti da izađem do vc-a ona je odbila i ja sam sama izašla Slađa (moja drugarica iz odeljeenja ) je istrčala zamnom uletela sam u vc i sela na pod i počela da plačem vrištim , duša me je bolela, ceo svet mi se srušio nisam mogla da verujem šta se desiloo, nikada nisam osetila tako jak bol, htela sam da umrem, pitala sam ga zašto bre sve to da mi uradi , zašto ?! A on mi je rekao kako on ne može više, kako ja zaslužujem bolje, kako će sve to proći kako će me zvati, isitina nije puno slagaoo zvao me je , ali da ne preskačem ja puno idemo redom. E pa ovako otkako smo raskinuli dani su mi bili kao godina, od bola i tuge nisam znala gdeću, nisam mogla da verujem da se meni to dešava, tih dana nisam to više bila ja, nije bilo više one nasmejane devojke. Dani su prolazili, a ja sam imala osećaj da je moja tuga sve veća. Prošlo je tri meseca, a ja sam i dalje patila. Došao i mesec jul, taman kada sam mislila da sam ga prebolela, stigla mi je poruka od drugarice da joj je Nikola tražio moj broj i da radi u mom kraju, bacila sam telefon, počela da vrištim , i da plačem. Pitala sam se zašto je opet došao u moj život kada sam počela da ga zaboravljam. Čuli smo se pitao me je da se to veče vidimo, htela sam , ali mi moji nisu dali da izađem, a njemu sam naravno rekla kako ne mogu. Tu noć sam celu proplakala. Došao je i moj osamnesti rođendan , nisam ga slavila jer mi nije bilo do toga, ali sam samo pozvala svoju najbolju drugaricu kod sebe, samo mi je ona trebala i niko više. Ceo svoj rođendan sam plakala na ramenu svoje najbolje drugarice. Taj dan sam se čula sa njim, mislila sam da ću sve moći da mu kažem, sve što mi je ležalo na dušii htela sam da vičem iz sve snage da mi nedostaje , da ne mogu bez njega i da ga VOLIM, ali ne nisam imala hraborsti , nisam smela. Pričali smo nekih sat vremena, zezali se kao i uvek. Posle toga me je stalno zvao da se vidimo , ali ja sam uvek odbijala, onako hladnokrvno. Prolazilo je vreme , a ja idalje nisam uspevala da ga zaboravim. Krenula je škola, tada nisam imala ni vremena da razmišljam o njemu, ali mi smo se i dalje čuli. I došao je novembar mesec, ponekad bi se čuli na fb-u, sve do kednog trenutka kada mi je stigla poruka na fb-u od njega, daj mi tvoj broj brzoo! Ja tada nisam imala fon, zato što se pokvario i to sam mu i napisala, napisao mi je hoćeš samnom do zemuna, ja sam začuđeno napisala kada ? Napisao mi je odma sada, ja sam već krenuo. Moj odgovor je bio pozitivan. Spremila sam se najbrže što sam mogla i krenula, našli smo se kod saobraćajne, taman što sam izašla iz autobusa, videla sam njega kako mi maše rukom, nisam mmogla da verujem da ga vidim posle toliko vremena tačnije posle 8 meseci. On je stajo sa jedne strane ulice, a ja sa druge, dok sam čekala da pređe ulicu, uporno mi je govorio nešto , ali nisam u mogla da ga čujem dok nisam videla da Ivana ( moja bivša najbolja drugarica , već pomenuta ) stoji na stanici i shvatila šta pokušava da mi kaže, znam da nas je ona videla, ali se okrenula leđima i pravila se da nas ne vidi. Ali to nije bitno idemo dalje.. Kada je prešao ulicu pozdravili smo se, kroz glavu mi je prošlo kada bi ti samo znao koliko sam sanjala da te opet vidim ljubavi mojaa, ali to mu nisam rekla. Krenuli smo polako, i pomalio pričali. Rekao mi je da sam smršala , a ja sam naravno rekla da nisam, i da to misli zato što me nije dugo video. Dok smo polako išli nisam mogla da prestanem da ga gledam, nisam mogla da verujem da ga posle toliko vremena opet vidim. Bila sam presrećna, posle dužeg vremena osmeh se opet vratio na moje lice, onaj najiskreniji osmeh J). I tako dok smo šetali pričali smo o svemu, dok smo polako išlo kejom on me je grlio, ja nisam mogla da verujem, da se sve to dešava. Mislila sam da sanjam želela sam da sve to nikada ne prestane. Dugo smo pešačili i za to vreme dosta pričali, vreme je letelo, a sa njim je uvek bilo tako, uvek mi je bilo malo to vreme koje provedemo. I konačno smo seli, otišli smo ne znam ni ja gde i u jednom trnutku me je pitao jer me voliš, ja sam kao iz topa rela i on mi je rekao eto vidiš a si se istripovala da me nikada nisi ni volela, a jsa sam smao razmišljala sebi e moj ti kada bi znao koliko ja tebe volim ne bi verovao. Dugo smo razgovarali o svemu i svačemu, zbog čega smo raskinuli , otvorili smo razne teme, što se mene tiče nismo morali ni da pričamo dovonjno mi je bilo samo da ga gledam. I onda smo ustali on me je jako zagrlio kao nikoo nikada, želela sam da taj trenutak traje večno, da me uvek drži u svom zagrljaju i da me nikada ne pusti, nežno me je poljubio baš onako kako on ume, onako kako sam ja i Krenuli smo polako jer sam ja morala u školu, a on kući. Ušli smo u tramvaj i trebali sm oda idemo zajedno, ali morali sm oda izađemo jer je bila neka saobraćajna nesreća i tramvaj nije išao. Poljubio me je i rekao da ćemo se čuti, da će me zvati i svako je otišao na svoju stranu. Ja sam ušla u autobus presrećna, a opet sa neke strane i tužna. Znala sam da on ima devojku, i da je jako voli iako je pričao da to niej tako. Svaki dan sam se nadala da će mi se javiti. Ali to se nije desilo. Uzalud sam se nadala. I prošlo je neko vreme i ja sam kupila novi broj i odlučila da mu pošaljem poruku, ali sam očigledno izabrala pogrešan trenutak jer je pored njega bila njegova devojka. On me je pozvao istog trenutka i ja sam se javila on me je napao i rekao da njemu moj broj ne treba i rekao je da njegova devojka ne voli kada mu ja šaljem poruke ne samo ja več bilo koja devojka , ja sam rekla ok i spustila slušalicu bacila sam telefon i plakala kao nikada, jateža noć u mom životu , ali dobro i to je prošlo.. I posle nekog vremena on se meni opet javlja sa pričom kako mi je sve on rekao jer je on a bila tu kako nije ništa drugo mogao da uradi ja sam mu svašta rekla. Tu smo se nešto dopisivali i on me je pozvao da dođem kod njega , ja sam to odbila. Molio me je da dođem da pijemo kafu , ali ja nisam htela i odlučila sam da mu sastavim poruku koje je glasila : E pa ovako dečko šta smo imali, imali smo to je gotovo , ne pada mi na pamet da dolazim kod tebe na kafu, zovi svoju devojku na kafu, nema potrebe ni da se čujemo ni da se vidimo , ti i ja smo odavno završili. Ugodan život ti želim :*. A on je odgovorio ok, takođe. Posle nepunih deset minuta usledila je poruka : Ti stvarno nećeš da dođeš ? Na šta sam ja odgovorila : Mislim da sam bila dovoljno jasna ne. Moram priznati bilo mi je dosta teško, ali morala sam da presečem, nisam više mogla da dozvolim da pravi budalu od mene. Od tada on mi se više ne javlja. Ali bez obzira na sve, ja ga se često setim , mada znam da ne bi trebalo, ali ipak pamtiću ga ceo život ja to znam J Znam da je ovo predugačko , ali se nadam da će dosta vas pročitati i prokomentaristati moju priču, jer sve što sam napisala je istina i iz srca je napisano. Izvinjavam se zbog gramatičkih grešaka

Sada imam 12 godina,u septembru punim 13. Izgledam starije,moze se reci ( bar tako vecina njih kazu ) da izgledam kao da imam 14. Bilo je to kada sam ja krenula u 5 razred a on u 7. Nikad nisam bila previse zainteresovana za njega ali uvek me je sarmirao svojim ocima. Poceo je da mi privlaci paznju.Naprimer,redovno bi se ocesao ramenom o mene. To me je strasno nerviralo. Njegovi drugari su me zadirkivali ali i njegove drugarice. Drugarice me nisu podnosile a  njegovi drugovi govorili su da su one ljubomorne na mene. Nije me bilo briga. Ali,poceo je da ulazi na moje casove,smisljajuci neke razloge i da me ocima pozdravlja.Mreni je to bilo simpaticno. Nisam smela da priznam to sebi,ali svidjao mi se. Tada mi je bitna bila samo skola. Znao je da me nazove guzatom. Bila sam tada malo bucmasta,ali nije vazno sada. Preko fejsa bi mi slao srca,to me je jako zbunjivalo pa sam mu vracala srcima. Pitao bi me sta radim,kako sam…Tada je imao devojku,ali i dalje bi me muvao. Bilo ga je sramota sto sam mladja znala sam to,i to je pravilo problem izmedju nas dvoje. Njegovi drugovi su me sve vise gotovili,i hteli su da se druze samnom. Ali sam to odbijala tako da nikad nisam bila dobra sa njima. Iako,me je njegov najbolji drug na silu poljubio na blic. I tako,drugo polugodiste petog razreda,a ja sam vec zaljubljena. A on je menjao devojku non-stop. Odupirala sam se i borila sam se ali drzao me je u saci. Nekim danima bi me poljubio u obraz svaki put kada bi me video. Bilo je cudno i nisam reagovala bas najbolje ni kada su njegovi drugari to radili tako da nisam imala takav odnos sa njima. Bila sam mala klinka koju su zadirkivala cim bi naisao momenat. Prosao je peti razred sa raznim dokazima da mu se svidjam. Stalno bi mi uzimao torbu i sakrivao u muski WC,ulazio bi mi na casove,grlio,gurkao,pipkao…nervirao me je stalno i kada bi mi preko fejsa slao razne gluposti. Preko leta sam ga zaboravila. Ali ja sam krenula u sesti razred a on u osmi. Jednog dana kada nije imao devojku,zagrlio me je i poljubio pred svima. Bilo je veoma neprijatno. Posle me je odvukao u WC,u ljubio po vratu i obrazima ali usne mu nisam dala,uvek bi ga gurnula. Prepustila sam mu se. Znala sam da sam ludo zaljubljena, Svaki sekund mislila sam  o njemu. Istog tog dana odvukao me je iza nekog ormana i onako uzeo ruke,i stavio svoje prste kroz moje. Onako samo kako oni ljubavni parovi to rade. Pitala sam ga : “Zaista ovo zelis ? ” On je odgovorio : ” Hah,naravno. Sada kada nemam devojku… ” Trazio je moje usne ali sam naslonila glavu na njegovo rame i udahnula duboko. Jedva sam stojala na svojim nogama. Tada je prolazila nastavnica i pobegli smo. Zakasnila sam na cas,ali vredelo je. Drhtala sam ceo cas. Svi su me ispitivali,a njega zezali jos od petog razreda za nas.Neki su znali,neki nisu. Tog istog dana, zvao me je da dodjem u dvoriste da mi nesto kaze. Nisam htela,i okrenula sam se i krenula kuci i viknula : “Cao ! ” … On je rekao : “Hej,pa gde ces ? Molim te dodji,moram nesto hitno da ti kazem ! ” …Opet sam ponovila : “Necu ! ” , Ali je dosao i povukao me je …. U dvoristu su bile neke moje drugarice. Moram da priznam da sam bila jako mala i sve je to bilo novo za mene ( i sad sam ) , tako da nisam razumela sta bi moglo sve da se desi izmedju nas. Rekla sam mu : ” Ajde,reci sta imas pa da mogu da idem kuci ! ” …On je stajao zaledjen i gledao me je,trazeci moje usne… Tek sada shvatam da se i on uplasio…Posto je samo buljio u mene ja sam otisla da se pozdravim sa tim drugaricama… Kada je dosao sebi,naljutio se i viknuo : “Pa zar ne vidis ?! Ja te pozovem da ti kazem nesto a ti odes ! ” …Okrenuo se jako besno i otisao. Od tada kao da nisam postojala za njega. Postao je zao. Podmetnuo bi mi nogu redovno. I stalno mi je govorio kao : “Ruzna si ! ” ,” Pali ! ” . A ja sam ga volela…Bilo mi je zao,da sam ga pustila da me poljubi,bili bi zajedno…Ali ipak,koliko god sam bila besna na sebe zbog toga,uvek bi se setila da je on zenskaros,i to veliki. Svaku devojku imao bi po mesec dana i posle raskida nedelju dana bi bio sam pa bi nasao drugu. Jednom je izdrzao 4 meseca sa jednom devojkom ali to je samo zato sto je zivela daleko,u Hrvatskoj. Pa bi dolazio raspustima do nje. Svaki dan bi mu gledala profil. Hvala bogu da to vise ne radim,bil oje jako umarajuce. Ponekad bi se setio da postojim i javio bi mi se. Proslo je prvo polugodiste 6 razreda. Ima jedna moja drugarica iz drugog odeljenja isto je 6 razred…Kao sto sam rekla,mogla sam ja da se druzim sa njegovim drustvom,ponudili su mi to,ali ja sam bila previse uplasena. E,ona nije. Ona se druzi sa njim. Jako me je nerviralo. Stalno mu se uvlaci i bila sam uzasno ljubomorna. Sve do juce me je ignorisao. Ali juce me je opet ocesao ramenom. Doslo mi je da ga osamarim jer sam jedva prestala da mislim o njemu i on opet pocinje. Jos ne mogu da oprostim sebi to sto mu nisam dopustila da me poljubi,ali svejedno…raskinuo bi samnom posle mesec dana! A tada bi jos vise patila. I sigurna sam da cu ga jednom videti,jer…mali je svet.

Hehehe…curice,za sve vas cu svoju pricu ispricati,nadam se da cete poneku pouku izvuci iz nje…
Ja sam … ,imam 32 godine…i mnogo volim da citam ljubavne price,pa cak i ovih curica po 12-13 godina,simpaticno mi je,jer me uvek podseti na moju…
Prvu ljubav sam dozivela sa 18 godina,bese davno to
Tada sam zivela,a i kasnije dok se nisam udala u manjem gradu,tu svako svakog zna,svi nesto dodju itd…Do tada nisam imala decka,ono ozbiljno,samo bezveze polubac nekolika puta,sad kad se setim smesno mi…Bila sam super djak,super dete,sa ozbiljnim perspektivama buduceg doktora nauka minimum
Jedne davne veceri sam prvi put upoznala njega,mislim doslovno upoznala svi znaju ko je…Vrlo uticajan momak tada,pre 14 godina…Imao je 31.,ja 18.Bio je mega uspesan politicki,savrsen,nosio je uvek odelo,kravatu,simpatine naocari…..Haha,kad se setim…..Ali uvek,uvek maksimalno ozbiljan i kulturan decko…
Nego ono najbitnije ozenjen je bio,nije imao dece,nema ih ni sada,ali ozenjen…Curom,tada je imala 27.god,onako simpaticna i ona je bila visokoobrazovana iz fine i uticajne porodice,izlazili su duuugooo,desetak godina…
Ja sam ga te veceri upoznala preko drustva,naime odlicno sam znala ko je,sta je,sve…Polako,ne znam vise ni sama kako ludo sam se zaljubila,kao sto moze klinka,prvi put,najiskrenije…Poslije nekoliko meseci smo otpocelli “vezu”…Nije to nikakva veza bila,jaooo,nego sreca pa sam otisla na fakultet,zivela sama u drugom gradu pa smo se vidjali nasamo kod mene…kao klinci bi se smejali,uzivali,ljubili se dugo…Bila sam opcinjena,volela sam ga,uvek bila tu za njega,ma i on za mene,mislim da sam mu se jako svidjela,da ne kazem neskromno da me je voleo…Spavali smo prvi put posle 9 meseci,bio mi je prvi,sto me je jos vise vezalo za njega,od tada sam bila potpuno njegova,frustrirala bih se kad neke nedelje nebi navratio…Osvojio me je time sto me ni na cem nije silio,mi nismo mogli da se posvadjamo…Ni na prvi poljubac,ni prvo vodjenje ljubavi,nije bio naprasan sve je bilo kako ja zelim,uvek bi govorio VAZI SEFE…daleko od toga da sam bila sef…
Ali ljubavnica…,ona je uvek druga,poslednja rupa na svirali…,kasnije su desavale gluposti,ja sam postala posesivna,trazila da se razvede,nije hteo naravno,ali sam uvek bila tu,njegova uteha koja ga je cekala,slusala,uvek bila tu za njega,koja je bez obzira na sve bila sa njim,ma spremna sam bila na sve zbog njega,bezuslovno sam ga htela…Rastali smo se ipak kad sam pozelela normalan zivot,van 4 zida i kreveta…Tada sam imala 26…Udala sam se pre 2 godine,imam sincica od 7 meseci…sada ga ponekad sretnem,mada retko vrlo gleda me,nismo vise deca,nasmejem se,ali mi se uvek vraca film od nase zadnje veceri,kad smo prekinuli,zadnjeg poljupca,strasnog vodjenja ljubavi…tada sam osecala da je moj i nije me grizla savest sto ima zenu,trudila sam se da uzivam jos vise kao u inat njoj i celom svetu…Ne kajem se ni sada…jos uvek ima deo mog srca i imace ga zauvek…

Telefonski broj u imeniku telefona,koji vremenom bledi ali se nikad ne zaboravlja,ni kada ga jednog dana budem obrisala kad osetim potrebu da treba zauvek da te izbacim iz misli.Lozinke i hiljade kombinacija sa nasim inicijalima,raznim datumima i bitnim izgovorenim recenicama.Ostanu pesme koje me podsete na tebe,u svakoj se pronadjem.Neka mala praznina u srcu.Ostanu one ulice kojim smo zajedno prolazili,koje jos uvek u svojim zavucenim kaldrmama sakrivaju tvoj miris.ali ostaju i one ulice kojima nikada nismo isli,i ko zna da li cemo.Ostaje onaj nezaboravni miris u mojim misila,koji trazim u svakom sledecem muskarcu koji prodje pored mene.Ostanu neke stare poruke,koje mi je zao da brisem,jer su svedoci jedne velike ljubavi i zajedno sa njima bi otisla i ta ljubav u zaborav.Pa zar sve ljubavi prekinute na vreme,nisu velike?Ostane u ustima gorak ukus kao pelin,i spoznaja da vise nisi i nikada neces biti tu za mene kad mi zatrebas,jedna tvoja topla rec i jos topliji i sigurniji zagrljaj.Ostaje mi jedino,jos edno vise iskustvo i jedno povece razocarenje.Ne ostaje bas mnogo od nase ljubavi!
Ovo je napisala moja drugarica,Kaca.

Zašto si se ti udala? Zbog ljubavi. Posle svih ovih godina još uvek verujem da je to jedini pravi razlog za udaju. Živeli smo u vremenu promena, na raskrsnici puteva, verovali u čast, poštenje, da dobro uvek pobeđuje. Tih godina bili smo hrabri, ludo hrabri, ni ratovi, ni bombe koje su pljuštale  nisu mogle da nas pokolebaju. Bili smo poslednja generacija koja je putovala po svetu, živela vaspitana u duhu jednakosti, patriotizma i iluzije da nam niko ništa ne može. Posle ludih devedesetih bili smo srećni što smo živi. Tih godina sam otkrila sebe, puno sam radila bežeći u posao ne dajući sebi vremena da razmišljam šta mi to ne dostaje. Borila sam se za svoju nezavisnost želeći da postanem neko i nešto. Udala sam se na vreme, završila fakultet i postala majka. Bio je to najveličanstveniji trenutak u mom životu. Danas znam da čovek ne može pobeći od samog sebe, snove skrivama u zabačenim fiokama sećanja i ne razmišljamo više o sebi. Želela sam da pišem, da moje knjige ispune police tudjih regala ali stvarnost je bila drugačija, pobedio je racionalni deo mene i ja sam odabrala da budem uspešna mlada žena. Deo mog bića znao je da postoji još nešto. Učili su nas da pametno biramo, završimo fakultete, rodimo decu a niko nam nije rekao kako da ostanemo dosledni sebi. Kako sačuvati  sebe od svakidašnjice. Želela sam da izađem iz ramova koje su mi drugi nametnuli.

Vreme  curi niz dlanove, godine  crtaju fine linije na licu a neka zaboravljena čežnja čuči u ćoškovima moga bića. Nekad sam verovala da čovek iskreno voli samo jednom u životu a posle su me godine opovrgle. Sve moje ljubavi su bile posebne. Nikad se nisam bojala da volim i da budem voljena. Ljubav je privilegija i bože hvala ti što si mi je pokazao. Verujem da ljubav opravdava sve. Često sam se pitala šta je to prevara. Puno sam čitala, tražila odgovor, a on je tako jednostavan, svaki čovek u prevari vara samog sebe i ko ima prava da nam sudi zbog toga. Danas se ne kajem  zbog tebe, kajala bih se da sam propustila te trenutke.

Desio si se iznenada, bez bilo kakvog plana i cilja. Dugo smo se poznavali ali ja sam u tim godinama bila daleka a ti si tumačio uobražena. Smeješ se kada ti kažem da tada nije bilo vreme za nas, strpljivo si čekao, žudeći negde u sebi da se dogodim. Priča je stara koliko i svet. Kao i sve priče o preljubi i ova počinje ne najavljeno.

Bilo je leto, sunce i Dunav. Bože koliko volim pogled na reku. Sedeli smo na travi, naslonjeni na bunar i gledali grad ispod nas. Bio je jedan od onih letnjih dana kada cuješ zvuk tišine, kupovao si me pogledom na moj grad. Pričao si kako želiš da me poljubiš, a samo si me držao u zagrljaju bojeći se da me ne uplašiš svojom čežnjom. Izuo si mi sandale i nežno masirao

noge, smejući se kako su ta mala stopala izmučena. Zadirkivao si me što nosim visoke štikle a ja sam uživala u tvom dodiru, suncu i danu koji tiho odlazi. Posle dugo vremena bila sam opet ja. Šesnaestogodišnja devojčica sa istim željama, slutnjama, iluzijama. Nekad mi se čini da nikad neću odrasti. Nisi me poljubio. Osećala sam se tako jakom, tako posebnom. Pričali smo o našim životima, o tome kako nećemo nikog da povredimo, kako su nam porodice na prvom mestu.

Tada sam znala da ćemo biti zajedno. Nikad me osećaj nije prevario. Pitao si me da li sam do sada prevarila muža i to me je zbunilo. Da li bi ti bilo lakše da jesam? Danima smo razmišljali i planirali gde bi mogli voditi ljubav, čekali smo trenutak.

Danas znam da sam požurila i da sam trebala ići sporije ali to onda ne bi bila ja. Uvek sam sve htela sad i odmah. Želela sam da uradimo to.

Sa tobom sam se uvek osećala sigurno, bio si bespoštedno iskren i to mi se dopalo. Slušali smo Bajagu, kradom si mi donosio kuvano kestenje i prepoznavao svaku nijansu u mom glasu.

Svidjalo mi se što si sve isplanirao ne želeći da me dovedeš ni jednog sekunda u nezgodnu situaciju. Čudno je kako sam tako lako pristala da budem sa tobom, ja satkana od tolikih suprotnosti, pravila, načela, odjednom sam bila samo žena željna tebe. Uvek sam mrzela prenemaganje, nisam se bojala, šta može da se desi u hotelskoj sobi u nekom nevažnom gradu. Ništa nisam očekivala, više sam se plašila za tebe. Prišao si mi stavio dlanove na moje obraze i poljubio. Bio je to poljubac koji sam tako dugo čekala. Posle si me još dugo ljubio, drhtala sam u tvom naručju, uvek sam bila slobodna a sa tobom sav stid je nestao. Bili smo željni jedno drugog, želeli smo sve ono što nam je godinama bilo uskraćeno, želeli smo seks. Nisam znala šta će posle biti i da li je ovo jedini put da smo zajedno. Tela su nam se prepoznavala, dugo smo uranjali jedno u drugo. Kiša je padala, čuli smo kapi koje udaraju u prozorsko okno i molili boga da nas niko ne prekine. Sati su neumoljivo tekli i povratak je bio neminovan. Već tada sam znala da je opasno to što radimo. Vozeći se kući pratila nas je duga, stajala je na mom desnom ramenu, držao si me za ruku, ja sam zamislila želju i zahvaljivala bogu što je uz nas.

Danas priča još uvek traje. Često se pitam šta je pravo, šta je istina?

Nekad mi se čini da me voliš a onda oteram tu misao i kažem ne, nije tako. Nekad kažem sebi gotovo je a onda ne mogu da izdržim da te ne vidim i ne čujem. Trudim se da niko ne primeti čežnju u uglovima očiju, da iza lažnog osmeha sakrijem tajne misli. Budim se željna tebe a onda kažem ne. Vraćam se svakodnevnici i kažem to je samo seks. Bežimo jedno od drugog a molim boga da nas spoji na kraju dana, da gledamo crno beli film i vodimo ljubav. Pijemo vino iz iste čaše, zadirkuješ me zbog hladnih stopala, ne veruješ mi kad kažem da neću da vodim ljubav sa tobom. Smejem se gledajući te kojom brzinom se skidaš. Volim tvoje telo, ruke tako čvrste a opet nežne, široka ramena, detinji pogled dok mi se prepuštaš. Onda dođe kraj i ja se osećam prazno, ćutim i brzo odlazim ne gledajući te. Sedam u kola i vraćam se u svoj pravi život.

Toliko je različitih ljubavi u nama. Ko sam majka, ljubavnica, žena ili sve to zajedno. Kako pomiriti sve to u sebi.

Želela bih da si lud od ljubavi, ustvari želela bih da si zaljubljen u mene. Rekla sam ti, ni jedno od nas nije ovo tražilo, desilo se i ne kajem se. Kajala bih se da sam propustila da te sretnem, da sam pobegla zbog gradjanskog morala, da sam bila kukavica. Da li sam nepoštena ako dozvolim sebi da volim?

Ne treba mi garancija za vreme pred nama, ne trebaju mi obećanja. Živimo tolike živote i svaki je poseban.

Da li te volim? Možda.

Da li me voliš? Možda.

Znam da si moja srećna misao, da me boli kad tebe nešto boli, da te želim jutrima.

Da li je moja potraga za samom sobom završena?

Da li si ti deo koji mi je falio svih ovih godina da bi slika bila potpuna?

Da li je ona duga na mom desnom ramenu uramila našu sliku?

Toliko pitanja. Da li to znači da opet živimo, da smo pobedili strah od vezivanja i napuštanja. Ne znam. Znam samo da danas želim da te vidim, naslonim glavu na tvoje grudi i čujem srce.

Olivera

Početak je nove školske godine, krećem u 6. razred, potpuno novo iskustvo za mene.Dobijam profesore,nove predmete i sve to.Novo društvo,nove simpatije.Imam najbolju drugaricu Iku, koja je uvek tu za mene, osoba koja zna sve o meni.Čim sam ušla u razred videla sam “najboljeg frajera” u razredu, ali šta sam ja znala o ljubavi ovo ono bila sam samo 6. razred. Ono videla sam da je lik zgodan,lep.Taj “najbolji frajer” zvao se Mićo (čuj mene zvao-zove se još uvek), prolazilo je nekoliko dana, on i ja smo stvorili super odnos,ono zezali smo se bili smo stvarno cool. Baš mi se sviđao ali nisam mislila da se sviđam i ja njemu, ali i to se desilo, jednog’  dana sedela sam sa drugaricom u klupi imali smo neki čas (mislim da je biologija), i on me je zovnuo i poslao papirić, na papiriću pisalo je “Hoćeš da se zabavljamo, zaljubljen sam u tebe?” Ono, bila sam u šoku, al’  ’ajd’  pristala sam ipak sviđao mi se.U tom trenutku bilo mi je simpatično to sa papirićom, mislila sam jaoo kako slatko i tako to.Sa nama je u razred išao i njegov rođak Goran ( <3) on i ja nismo imali u početku baš najbolju komunikaciju, ali vremenom razredom je kružilo da je on zaljubljen u mene. Na to sam ja stalno odgovarala kako se on meni ne sviđa, i da nikada neću biti sa njim.Bila sam strašno bezobrazna prema njemu.Nisam ni slutila šta će se dalje dešavati. Bio je to dan zaljubljenih, ja sam i dalje bila sa Mićom ono kao treba da razmenimo poklone ja sam svoj poklon njemu dala, on nije imao poklon za mene (mada ja ne volim poklone tako da mi to nije smetalo) ali u tom trenutku se osetiš nekako ne znam, ne mogu da opišem taj osećaj.Ok, to je prošlo, mislila sam da sam najveći kreten pogotovo što sam ja njemu poklonila to srce na kojem piše VOLIM TE.Volim te – jako retko mogu da izgovorim tako da to nisam rekla ni Mići, jednostavno nisam mogla da izgovorim tu reč.Taj dan sedeli smo mi u učionici bilo je tu neko društvo bilo je neko zezanje, i odjednom se pojavio Goran u rukama je imao neki poklon, ja sam bila u šoku, dao mi je taj poklon i rekao “Ja sam stvarno zaljubljen u tebe i ovo ti poklanjam od srca” , otpakovala sam poklon tamo su bile neke mednice i na njima je pisalo volim te. Posle ovog’  dana ništa nije bilo isto. To veče, čekala sam autobus na stanici bilo je bruka ljudi oko mene i opet pojavljuje se Goran za ružom u ruci,ja u šoku (šta ću jadna uvek sam u šoku), daje mi ružu i ljubi me u obraz,odlazi.Sve to vreme ja sam bila sa Mićom,i između nas postajalo je sve gore i gore, razmišljala sam da raskinem i to sam i uradila.Bio je ogorčen, odmah je počelo ono aa vidi je ku*va ovo ono.Nisam puno obraćala pažnju na to.Kad’  sam raskinula tek sam tad  uvidila neke stvari. Prošlo je nekoliko dana od ovoga događaja,sa Goranom nisam imala komunikaciju kao pre. Ne znam šta je to bilo, al’  počeo je da mi nedostaje.U početku sam mislila možda je to da mi nedostaje kao drug, sama sam sebe zavaravala, nisam htela da vidim istinu.Prolazilo je tako nekoliko sedmica, Goran je počeo da me izbegava, a meni je sve više i više nedostajao, počela sam da se zaljubljujem u njega. Ponekad’  na času sam STALNO gledala u njega (obožavala sam to) i kad’  bi se on okrenuo ja bih požurila da skrenem pogled da me ne vidi.A ponekad bi nam se pogledi sretali, i kad’ se to dešava on se osmehne (predivan osmeh) ja se istopim i ne znam kako i ja se osmehnem i nastavim dalje.Al’  sve je ostajalo na tom, nismo mi bili kao pre, nismo više razgovarali samo smo se gledali (znam glupost -.-).I ništa, ja sam zaljubljena u njega i 7. i 8. razred. Došao je taj 9. razred i ja sam tad’  trenutno shvatila da treba da mu kažem te 2 reči ( za mene strašne).Nikad’ nisam imala tremu, nisam bila tremaroš. Ali taj dan noge su mi se tresle, ali ipak sam nekako došla do njega, sela u njegovu klupu i krenula polako.Polako sam ja krenula, ne znam ni kako sam ja počela samo sam se u jednom trenutku našla u situaciji da govorim ” Gorane ja te volim” . On me je zapanjeno gledao.Ja očekujući da mi barem nešto odgovori. On je ćutao i ćutao. Ništa ja sam ustala i otišla,taj dan sam se isplakla kao nikada.Znala sam da sam ispala nevidjeno glupa .Sledeći čas smo imali fizičko igrali smo odbojku, on me je uzeo za ruku i odveo sa strane i rekao reči koje nikada neću zaboraviti. “Ja sam tebe voleo,volim te i dalje ali mi ne možemo biti zajedno” Ja opet u šoku (šta ću), sam ga gledala i samo otišla.Do kraja godine smo imali korektan odnos,mada ja sam njega volela svim mojim srcem.Pokušavala sam da ga prebolim ali nekako mi nije išlo.Došla je matura (mala) u hotelu svi su igrali i krenula je neka lagana pesma, one je došao do mene i pitao me da igramo. Ja jadna pristala,plesali smo nas dvoje, on me je grlio a meni srce da iskoči, mislim da sam ga držala tako snažno ne znam ni sama kako,zašto. Ali u tom trenutku kao da su svi nestali, kao da smo postojali samo nas dvoje. Na kraju plesanja poljubio me je u obraz i otišao.Završila se osnovna škola, prošlo ne znam ni sama koliko meseci.Krenula srednja škola,u prvom razredu smo se nas dvoje nekoliko puta čuli ali ništa poseno. JEdnom sam išla nešto do grada i videla sam njega sa devojkom, srce mi je pucalo,suze su mi same krenule.Mislila sam da je to pravi trenutak da ga zaboravim. MORALA SAM TO.Prošla je još jedna godina.Sad’  se gotovo stalno čujem, kao da smo najbolji prijatelji,sve pričamo jedno drugom, često se čujemo i preko skajpa. Nekada se dotaknemo i one “naše” teme, i uvek žalimo za tim vremenom, jer nismo mogli da budemo zajedno. Nikada neće da mi objasni zašto. A ja uvek navaljujem da saznam, ali neće pa neće da kaže. Ponekad legnem i razmišljam o svemu, kako bi bilo da sam ja prihvatila da se zabavljamo, da smo odmah bili zajedno…Ipak sama sam kriva za to. Goran će uvek imati posebno mesto u mom srcu, mislim da je to moja prva ljubav. Na neki način uvek ću ga voleti!!!!

Studentski dani… upoznaješ mnogo ljudi neki samo prođu kroz tvoj život a neki se i zadrže, upravo u to vreme u jednom studentskom domu upoznali smo se sasvim slučajno a da tome nismo pridavali neki značaj… prošlo je skoro godinu dana od upoznavanja, u međuvremenu možda smo se sreli par put samo ćao ćao i to je bila sva komunikacija…

Nova raspodela u domu, premeštanje, spojila nas je “sudbina” jer smo bili smešteni soba do sobe…  tu i počinje naša priča….kako je vreme prolazilo počeli smo da svako slobodno vreme provodimo zajedno, pa i kad odemo kući čuli bi se preko fejsa, i tako meseci su prolazili bili smo sve bolji prijatelji.

početkom marta 2010. god odlučili smo da naše prijateljstvo pretvorimo u vezu, iako sam ja bila skeptična jer sam mislila ako ne uspe izgubiću prijatelja… početak je bio divan, svaki slobodan trenutak provodili bi zajedno, šetnje, filmovi, druženja… na kratko rastavio nas je letnji raspust, svako je otišao svojoj kući. Ceo raspust smo se čuli svaki dan telefon, videli se par puta, odlučili da odemo zajedno i na more…

U to vreme otkrila sam i da imam tumor što me je dosta potreslo kao i njega…

Početak septembra nas je opet spojio u studentskom domu i tu smo nastavili našu priču. kao i svaka veza imali smo par trzavica oko sitnica al ništa nije poljuljalo naš odnos do kraja septembra. Sećam se tog jutra, probudila sam se, on je trebao doći taj dan od kuće, a ja sam primetila neke promene na sebi… došao je i odveo me kod lekara… od toga dana počinje moja jednogodišnja borba sa bolešću koja je fizički dosta primetna… tada sam htela da prekinemo našu vezu jer nisam želela da ga vežem za sebe zbog bolesti, raskinuli smo… bio je uporan i popustila sam, pomirili smo se. Dani su bili mučni za mene a i za njega, terapiji, inekcije svaki dan, uticale su na mene i moje raspoloženje, trpeo je mnogo….. ubrzo, nekako su okolnosti bile da se preselimo iz doma u stan, i počeli smo da živimo zajedno… učili bi, šetali se, gledali filmove, drušveni život nam i nije bio neki jer zbog bolesti ja nisam želela da se družim ni sa kim… Onda je došla nova godina koju nismo zajedno proslavili, izabrao je da je proslavi sa drugom a ne samnom, to me je mnogo zabolelo jer sam ja ostala kući, al prešlla sam preko toga… posle toga živeli smo još pola godine zajedno… bilo je i lepih i ružnih momenata, al sve to čini svakodnevni odnos…

kraj školovanja za mene značio je rastanak i početak veze na daljinu, oboje smo se odselili kući, već prvih mesec dana počeo je sa lajkovanjem slika drugih devojaka na fejsu, stavljanje komentara, al po njemu sve je to bilo iz dosade, zabolelo me je to i raskinuli smo… nastavili smo komunikaciju čuli smo se ponekad, bila sam povređenja kao i svako verovatno… prešla sam preko toga posle mesec dana i počeli smo ponovo, uvek je govorio da me nije prevario da je to bilo samo iz razonode, i tako nastavili smo ali to nije više bilo kao ranije…

Moja prva bolest je već skoro bila izlečena, otišla sam i na operaciju i time su svi  moji zdravstveni problemi ukolnjeni… mislila sma da sad više nećemo imati nikakvih prepreka za našu vezu, viđali smo se jednom u dve nedelje, al je svaki susret završio raspravom jer nikad nije hteo da popričao o nekom problemu izbegavao je razgovore, ne kažem bilo je i lepih trenutaka…

i tako raskidali smo mirili se par puta većinom na moju inicijativu jer sam mu uvek bila zahvalna što je ostao samnom kad mi je bilo najteže a i bilo mi je stalo do njega… onda je odlučio da ode za Ameriku na leto da radi, tada se nismo videli 4,5 meseca, čuli smo se, al retko jer je puno radio 15 sati dnevno, svakih 10-15 dana al svaki razgovor je bio formalan bez imalo emocija… vratio se, videli smo se posle 3 dana i nastavili gde smo stali, bilo je čarki i lepih momenata, išli smo i na drugo zajedničko putovanje, lepo je bilo… i nastavili smo posle toga jos par meseci i ove godine u martu na trogodišnjicu raskinuli jer on više nije bio isti prema meni…

svašta smo prošli zajedno, al nisamo uspeli da očuvamo našu vezu, bilo je previše trzavica i sitnih čarki koje su prerastale u svađe jer nije hteo da razgovara kad je trebalo, uvek je izbegavao razgovor… i sada posle 3 meseca pokušavamo da uspostavimo davno narušeno prijateljstvo, al po meni to više nije moguće, pogrešili smo jer smo sada ostali i bez veze i bez prijateljstva. Meni je do njega stalo, al ne mogu da mu budem prijatelj, moja osećanja prema njemu jesu se smanjila al ne i nestala, dok kod njega to nije slučaj on je siguran da ne želi ništa više samnom al ne želi ni da me izgubi kao prijatelja. Pitanja na koja ne znamo odgovor su da li je bilo vredno žrtvovati prijateljstvo!? da li je moguće prijateljstvo posle svega?

Hy…!
Ja sam Brooke Waldorf.Imam 18 godina i zavrsila sam srednu skolu i to sa odlicnim uspehom,ali nemam finansiskih mogucnosti da upisem fakultet.Roditelji su mi poginuli u saobracajnoj nesreci i jedina osoba koja mi je ostala jeste moja sestra bliznakinja Endi..!(ja sam ova levo,a Endi je desno)
Imamo plave oci i plavu kosu.Srednjeg smo rasta i normalne debljine.
Imamo tetovaze.Ja imam na kazi…prstu(valjda se tako zove) i pise PROMISE,a Endi ima na vratu neku masnicu..!
Volimo zivotinjee.Najvise pse..! *-*
Kada smo bile male imale smo kucu Rexa i od starosti je uginuo.. Plakale smo kao kisna godina.
Negooo…Verovatno se cudite zbog prezimena Waldorf..?!
Pa da.Nasi roditelji su imali tekstilnu kompaniju.Velika ,,Waldorf compani,, firma,najpoznatija tekstilna kompanija u Evropi,ali i nju su nam sa svom ostalom imovinom uzeli.
Naime ,posle njihove smrti otkriveni su veliki dugovi koje je dugovala ,,Waldorf compani,, i tako smo Endi i ja ostale na ulici..!
0d drzave smo dobile jedan mali stan u centru Londona i tu sad zivimo… xD
-Jutro-
Ustala sam pre Endi i skuvala kafu.
Ja:Endi ajde ustaj!
Endi:Daj jos samo 5 minuta
Ja:Znas da treba da idemo da trazimo posao?!Ne zivimo od vazduha -.-
Endi:Ustajem-rekla je i podigla pokrivac
Popile smo kafu i spremile se…
Setale smo gradom.Usput smo kupile oglase i sele smo na klupu u obliznjem parku i citale..
Isle smo na par mesta,ali nijedan posao nam bas nije odgovarao ://
Dosle smo kuci.Umorne od silnog hodanja legle smo u krevet i zaspale..
Endi je ustala i pocela da sredjuje stan i naravno probudila me je -.-
Ja:Zar nisi mogla da sacekas da ustanem?
Endi:Ionako mnogo spavas.Pogodila sam je jastukom i ustala..!
Bilo mi je dosadno i izasla sam da prosetam.Setala sam ulicama Londona.London je bio prelep *-*
Zagledana u nebo udarila sam u nekog coveka.
0n:Pazi kuda hodas.
Podigla sam glavu i videla savrseno bice.Imao je plavu kocu i plave oci.I bio je jako zgodan.
Ja:Izvini-rekla sam zamuckavajuci
0n:Sledeci put pazi kuda ides i sve ce biti uredu.
Ja:Naravno.Okrenuo se i otisao,a ja sam nastavila dalje.
Na vratima jednog nocnog kluba videla sam natpis ,,Potrebne radnice,,.Zaiteresovala sam se i usla unutra.Dosla sam do sanka…
Ja:Zdravo,ja sam dosla povodm oglasa za radnice?!
Konobar:Sacekaj minut da pozovem sefa.
Ja:Ok
Nakon par minuta,dosao je jedan krupan gospodin.Bio je malo stariji i ima malu belu bradu.
Ja:Zdravo.
0n:Dobro vece gospodjice.
Ja:Dosla sam povodom oglasa.!
0n:Pa da.Potrebne su mi dve radnice.0vaj klub radi samo nocu i to od 8h do 3h ujutru.
Ja:Aham…-nastavio je
0n:Imaces uniformu i moraces voziti rolere…
Ja:Rolere?! 
0n:Da..
Ja:A kolika ce mi biti plata?!
0n:Nedeljno 5.000 dinara
Ja:Super.Nego..Ja imam sestru i ona trazi posao,pa ‘el mozemo obe da radimo?!
0n: Naravno,sutra u 8h pocinje vas prvi dan!
Ja:Hvala puno!
Dosla sam kuci sva happy.Ispricala sam sve Endi i legla sam da spavam,ali nisam mogla da zaspim jer sam celo vece razmisljala o slatkisu koga sam srela.Pocelo je sunce da izlazi,a ja sebi jos uvek postavljam pitanje DA LI CU GA OPET SRESTI?.
Nisam mogla vise lezati u krevetu i ustala sam.0bukla sam se i izasla.
Setala sam.Nakon duge setnje dosla sam do stana.
Polako sam otvarala vrata jer sam mislila da Endi jos spava,ali ona me je s’vrata napala.
Endi:Gde si do sad?
Ja:0tisla sam da kupim dorucak.
Endi:0d 6h do 11h kupujes dorucak?!
Ja:0tkud znas kad sam otisla? 
Endi:Kao sto znam da nisi celu noc oka sklopila,znam da si jutros rano otisla.Nesto te muci?!-upitala je tuzno
Sele smo da doruckujemo i nastavile pricu.
Ja:Boys!
Endi:Ti si se zaljubilaaaaaa….Ko je on?Kakav je?Koliko godina ima?0dakle je?-postavljala je pitanja jedno za drugim
Ja:Neznam.
Endi:Molim?
Ja:Sinoc kad sam setala zamisljeno sam gledala u nebo i lupila u njega.Neznam mu ime,ali znam da je *-*
Endi:Ludo moje.Docice maca na vratanca,pazi sta ti seka kaze!
Nasmejale smo se i nastavile dorucak.
Bila sam umorna i legla da spavam.
Ustala sam.Bilo je oko 7h.Krenula sam da se spremam.
0prala sam kosu,ispegla la je i nasminkala se.0bukla sa se.Kada se Endi spremila krenule smo.
Bilo je lepo vreme i krenule smo peske.
U 5 min. do 8h smo bile u clubu.Alex (zaposleni) nam je dao uniformu i pokazao kabinu.Za bar minuta smo bile spremne i krenule smo u akciju.
Danas ja radim za sankom,a Endi kao konobarica.
Narod je dolazio i za sat vremena club je bio pun.Sta bre pun prepun je bio.Sluzila sam goste i cinilo mi se zanimljivim.
0krenula sam se da uzmem pice
Xx:Kakvo dupe…! 0krenula sam se i videla onog slatkog tipa od juce.Nisam mogla da verujem.Stajala sam ukocena par minuta,a onda sam se trgla.

Ja:Izvolite.Nesto da narucite?-upitala sam ga ozbiljnim glasom
0n:0ooo pa to je gospodjica ,,Ne gledam kuda idem,,?!
Ja:Izvinite , mi se poznajemo?!
0n:Lucas.Lucas Scott,poznati kosarkas!Nisi cula za mene?!
Ja:Bojim se da ne.
Xx:Lucas.Da li mozemo da dobijeo autogram?-bile su to dve devojke mojih godina.
Lucas:Svakako.okrenuo se prema meni i namignuo mi je.Topila sam se,ali nisam to pokazivala.
Lucas:A kako se ti zoves?
Ja:Nisam zaduzena davati gostima moje ime.
Lucas:Ali ja sam poseban gost?-rekao je onako smekersi
Ja:Nisi-na brzinu sam rekla i otisla posluzivati druge goste
Prolazili su sati.Club se punio sve vise i vise,a ja i Endi smo radile sve brze i brze.Lucas mi vise nije prilazio,izgeda da je otisao.
Bilo je negde oko 3h kada smo krenule kuci.Nismo mogle da uhvatimo ni jedan taxi tako da smo kuci dosle peske.
Cim sam legla u krevet odmah sam zaspala.
-Ujutru-
Kada sam ustala bilo je podne.Endi je kao i uvek jos spavala.0tisla sam do kupatila,obavila higijenu i skuvala kafu.Tada je i Endi ustala.
Ja:Dobro jutro sekice.
Endi:Kakvo dobro,crnje mi nije svanulo.Sinoc sam popila dve votke i sad mi glava puca.
Ja:Pa sto pijes kad ti skodi?-pocela sam da se smejem
Endi:Samo se smej,videcu ja tebe kad popijes.Nego,je si skuvala meni kafu?
Ja:Naravno,tvoja seka misli na tebe <33
Pile smo kafu i gledale tv.Tv je bio neki stari pre Hrisa,ali je sluzio.
Ja:Endi..
Endi:Amm…
Ja:El znas ti mozda koje Lucas Scott.?
Endi:Lucas Scott?
Ja:Da on.
Endi:Neznas ko je Lucas Scott?!
Ja:Pa da znam ne bih te pitala.Iiii?
Endi:0n je najbolji kosarkas sveta.
Ja:Znaci nije se zezao.-tiho sam promrmljala sebi u bradu
Edni:Nesto si rekla?
Ja:Nista,nista.
Nastavile smo da pijemo kafu.Posto nismo imale nikakvog posla otisle smo da se prosetamo.Setale smo gradom,parkom i to veoma dugo,pa smo se umorile.Sele smo u jednu poslaslicarnicu i narucile sladoled.
Ja:Znas kad si me pitala zasto nisam celu noc spavala.!?
Endi:Sta sa tim? 
Ja:Pa mislila sam na onog neznanca u koga sam udarila.I sinoc sam ga videla u clubu.
Endi:Pa to je prelepo. D
Ja:Da,ali on je Lucas Scott.Kada sam to izgovorila,Endi je pocela da se davi kolacem.Udarala sam je polako po ledjima.
Ja:Jesi dobro?
Endi:Bicu,kada mi sve ispricas! Sve sam joj polako ispricala.0d A do Š.
Endi:Da te pitam ja nesto?
Ja:Pitaj.
Endi:Da li si ti NORMALNAA?-prodrala se,a cela poslasticarnica je buljela u nas.
Ja:Tise.
Endi:Ne mogu da verujem.Najpopularniji,najzgodniji i najlepsi kosarkas na svetu te je muvao,a ti si ga kulirala?
Ja:Pa…-nisam uspela da zavrsim recenicu ona je nastavila da prica
Endi:Plus sto ti se svidja,iako nisi znal ko je on.!
Ja:Hoces da me pustis da ti odgovarim ?
Endi:Narafno.-govorila je zvacuci preostali kolac.
Ja:Znas da nikad nisam volela da budem u vezi sa osobom koju neznam.?!Iako se on meni svidja,da li se ja njemu svidjam?Ili je hteo zabavu?
Endi:Ne seri molim te.-rekla je vrloo tiho.
Ja:Molim?!
Endi:Rekoh..Moramo da krenemo da se spremamo za posao.Veceras dolazi neki bend,pa moramo pre biti na poslu.
Ja:0k,samo da platim.
Stigle smo kuci.Navukla sam na sebe par stvari,nasminkala sam se i krenule smo.Kada smo stigle ispred cluba cula se muzika,bend je imao probu.Gazda je bio u clubu.
Endi i ja:Dobro vece.
Šef:Vas sam cekao.Imamo nove uniforme,malo provokativnije ali nista strasno.
Endi:0k,dajte nam ih.
Sef je izvadio dve mini suknje i uske majce sa dekolteom.
Ja:Malo provokativnije?
Šef:Nece nista da vam fali.Mlade ste,lepe ste,zgodne.
Krenuo je ka vratima…
Sef:A da,imate da pocistite club i operete sudove.
Endi:Moramo?
Sef:Naravo.-nasmejao se i zasao
Proslo je ciscenje,a club se polako punio.Danas sam ja radila kao konobarica,a Endi za sankom.Nisam se bas dobro snalazila u poslu konobarice.
Nosila sam pice i posto je bila guzva,udarila sam u nekoga i prosula pise na neku osobu.Bila je zenska.
Ja:Izvinite,izvinite.Nisam htela ://
Doticna osoba se izdrala na mene i oterala me u p.m.,ali nisam ni ja njoj ostala duzna vratila sam istom merom.
0tisla sam i promenila se sa Endi,ona je radila kao konobarica,a ja za sankom.
Kada su gosti otisli Endi je otisla sa nekim dasom,a ja sam ostala da zatvorim club.
Krenula sam kuci.Polako sam setala i gledala nebo.Cula sam sirenu autta.Auto je stao a u njemu je bio Lucas.
Lucas:Upadaj,da te odbacim kuci.
Ja:ne treba,mogu pske.
Lucas:Daj udji,kasno je.
Ja:Samo zato sto mi se spava odvesces me kuci.
Lucas se samo nasmejao i ja sam usla.
Vozio me je,a ja sam u kolima zaspala.
Kada je stigao ispred zgrade,uzeo me je u narucje i uneo u stan.Izuo me je i stavio u krevet.Poljubila sam ga u obraz,u znak zahvaljenja.  -Ujutru-
Probudio me je telefon.Neko je zvao.
Ja:Halo?
Endi:Znaci ne mogu da verujem.
Ja:Zar ti ne spavas pored mene?!-pitala sam zbunjeno,a onda sam se okrenula i videla da pored mene nema nikoga.
Endi:Nije sad bitno gde sam ja,vec ge di ti.
Ja:Pa gde sam ja?!
Endi:U novinama duso,u novinama!
Ja:hahah…Molim?
Endi:I to na naslovnoj strani,sa Lucasom.!
Ja:Sta?-iskocila sam iz kreveta brzinom svetlosti.Gde si ti?
Endi:U parku.
Ja:Cekaj me sad cu doci.0bukla sam se na brzinu i izasla iz stana.Mislim da sam zaboravila i da zakljucam vrata.
Dosla sam do parka.Medju stotinu ljudi koji su setali jedva sampronasla Endi.
Ja:Endi?
Endi:0oo gospodjice Skott.
Ja:Daj ne zezaj.Gde su novine?Endi mi je pruzila ruku i na naslovnoj strani bili smo Lucas i ja.Ne mogu da verujem.Kad je ovo bilo.Pocela sam vracati fil unazad i shvatila kada se to desilo.
Endi:Ii..?
Ja:Sinoc ti si otisla,a ja sam ostala da zakljucam club.Krenula sam kuci peske i onda me je Lucas sreo i povezao kuci.Ja sam izgleda zaspala u kolima i on me je izneo i spustio na krevet.
Endi:Iiiiiii..?-rekla je sva srecna
Ja:I onda je izasao.
Endi:I niste spavali zajedno.?!
Ja:Boze Endi..
Sela sam na klubu i pocela citati novine.
Naslovna strana:Da li je Lucas Scott preboleo bivsu devojku ili ne?
U novinama:Lucas Scott,sexi kosarkas,vidjen je sinoc kako iz svog auta iznosi neznanku,i unosi je u stan.Nakon par minuta on izlazi is stana i odlazi u nepoznatom pravcu.
Da li mu je ova neznanka bila samo zabava,a posle otisao kod bivse devojke,nezna se.
Ja:Nista od ovoga nije istina.Niti sam mu bila zavaba niti je on preboleo bivsu devojku.Mislim neznam da li je preboleo bivsu ali znam da ovo NIJE ISTINAA…
Endi:Smiri se bre.Nije smak sveta ako si izasla u novinama sa sexi kosarkasem.
Ja:Uff ti novinari -.-
Pala mi je na pamet vrlo dobra ideja.
JA:Znam,otici cu na njegov trening i recicu mu da objasni novinarima da ovo nije istina.
Endi:Ti si luda.
Ja:Ako neces da ides samnom ne moras.Idem sama!
Endi:Naravno da necu da idem.
Krenula sam prema dvorani,a Endi je otisla kuci.Nakon 10-ak minuta sam stigli.Imala sam srece,imaju trening.Dosal sam do vrata sale.
Ja:Lucas…-rekla sam tiho,ali ipak me je cuo
Lucas:Oo,pa sta je tebe dovelo do ove sale?-rekao je smekerski,a ja za malo se nisam srusila.
Ja:Naprimer,ovaj natpis u novinama.Pokazala sam mu novine,a on je ostao bez teksta.
Lucas:To danasnje novine?
Ja:Da..Ii sta imas da kazes na njih?!
Lucas:Super smo ispali.
Ja:Ha-Ha..Bas smesno.-.-
Lucas:Novinari pisu sta hoce,ali mi znamo sta je istina.Tako?
Ja:Aham.-nasmejala sam mu se,a ona krenula prema vratima.
Lucas:Cekaj…Ja:Am? 
Lucas:Ako imas vremena mogu ti pokazati neki korak iz basketa,a?-rekao je a nakon toga se osmehnuo.Nisam mogla da ga odbijem.
Ja:Paa..moze.!
Lucas:Dodji.
Pokazivao mi je kosarku jednoo…dva sata,ali ja nista nisam skapirala jer sam celo vreme buljela u njega.Nadam se da nije bilo tolikoo primetno.
Ja:Ja sad moram da idem? 
Lucas:Vec?-pitao je i slozio pappy face.
Ja:Bila sam 2 sata ovde.Sestra ce mi brinuti,a i trebam da se spremam za posao.
Lucas:Sestra?
Ja:Da ,bliznakinja.
Lucas:Super.. ^^
Ja:Da,a ja sad stvarno moram da krenem!
Lucas:Aa ://
Krenula sam ka vratima…
Lucas:Ali ja jos uvek ne znam tvoje ime?Ja:Brooke.Brooke Waldorf.
Lucas:Onda,vidimo se veceras Brooke.-namignuo mi je,a ja sam otisla.
Nakon 10-tak minuta bila sam u stanu.
Endi:Ko je?!
Ja:Brooke,poznajes je?
Endi:Hmm,moram da razmilim.
Endi:I gde si do sad?!
Ja:Bila sam sa Lucasom.-rekla sma onako stidljivo.
Endi:I sta ste radili?!
Ja:Igrali basket.Mislim on je mene ucio da igram.
Endi:Kako je to romanticno,ljubavno i slatko(ovu recenicu moja mala sestra prica)!
Ja:Uff,mozes da zamislis.Nego idem ja da se tusiras.
Kada sam zavrsila tusiranje,obukla sam se i nasminkala.Sacekala sam Endi i krenula sam na posao.Kasnile smo pola sata,ali gazda nije bio tu a Alex nas je zamenio.
Ja:Hvala Alex,ne znam sta bi bez tebe.
Alex:Idite se presvucite,a idem kuci.
Ja:Ae bay xD
Presvukla sam se u onu ,,malo,, provokativnu uniformu i krenula na posao.Bila sam konobarica,i hvala Bogu dobro mi je islo za pocetak.
Bilo je oko 10h kada je Lucas dosao.Bio je sa prijateljima.Otisala sam da ga posluzim.
Ja:Izvolite,sta bi ste popili?
Lucasovdrug:JA bi tebe.
Ja:Nisam na prodaju.Nego,hocete nesto da narucite ili ne?
Lucas:Daj svima dupli viski.
Ja:Odmah stize.
Otisla sma do Endi,a onda se vratila da ih posluzim.
JA:Izvolite.
Oni:Hvala.
Krenula sam nazad kada me je jedan Lucasov dug uhvatio za dupe.Okrenula sam se i krenula da ga udarim,ali Lucas me je prestigao.                      Ja:Lucas,jesi dobro?
Lucasovdrug:Trebas mene da pitas da li sam dobro?
Ja:Ti izlazi iz cluba,ili zovem obezbedjenje.-pogledao me je preko oka i izasao napolje.
Ja:Jesi dobro?
Lucas:Ruka malo boli ali procice.
Ja:Ali ti krvaris?!
Lucas:Ma nije to nista.-pokusao je da se nasmeje,ali mu nije islo.
Ja:Jeste.-izdrala sam se i povukla ga u prostoriju gde se presvlacimo.
Uzela sam opremu za hitnu pomoc i zavila mu ruku.Sve vreme me je gledao onim plavim okicama *—-* 0nako nezno.
Kada sam zavrsila zavijanje ruke pokupila sam papirice i bacila ih u kantu.Krenula sam ka vratima,ali u tom trenutku Lucas me je uhvatio za ruku i privukao sebi.
Lucas:Necu nikad’ oprostiti sebi ako ovo sad ne uradim!-rekao je,a ja sam slozila neku facu koja je trebala da znaci ,,Sta ces sad da uradis,,!
Usne su nam se priblizavale.Mogla sam osetiti njegov dah i dosao je onaj momenat kada treba se desiti…
Endi:Brookeeee…Upss,’el ja to nesto prekidam?!
Ja:Nista,samo sam mu zavila ruku.
Endi:Aham-nasmejala se onako vragolasto.
Lucas i ja smo se brzo odvojili jedan od drugog i svako je krenuo svojim putem.
Lucas je celo vece bio u clubu.Ustvari do zatvaranja cluba.Kada su goti otisli,Endi i ja smo pospremile club i krenule peske kuci.
Naravno Lucas ne bi bio Lucas da nije opet stao i pitao da nas poveze.
Ja:Hvala,ali icicemo peske.
Endi:Ti si luda.Ja cu bogami da idem sa Lucasom,a ti se umaraj do stana.
Lucas:Paa..?-upitao je i o5 se onako smekersi nasmejao.
Ja:Uff Endi,sta mi radis. -.-
Usla sam u kola,a on je krenuo.Mislim da je vozio po propisima pa cak i sporije,samo da bi sto duze bio sa mnom.U kolima je bila tisina,sve dok konj od moje sestre nije progovorio.
Endi:Pa Lucas,sta ima novo u kosarci?
Lucas:Za par dana pocinje svecko prvenstvo,pa ocekujemo pobedu.
Endi:Ma sigurno cete pobediti.
Dok su oni pricali ja sam buljela u njih ne znajuci o cemu govore.Jer znate,ja se u sport ne razumem.
Lucas:Brooke hoce li sutra icisa mnome na pice?
Ja:Imam obaveze,sry.
Endi:Icice.Naravno da ce ici,a obaveze cu ja zavrsiti.
Nisam uspela ni da odgovorim Lucas je rekao da ce me pokupiti u 2h.
Bili smo vec stigli ispred zgrade.Endi je izasla i odjurila pravo u stan,a ja sam ostala s Lucasmo u kolima.
Lucas:Pa sta mislis da dovrsim,vec zapocetu radnju,am?
Ja:O cemu pricas?  Onda se on priblizavao,priblizavao i tu se desio nas poljubac.Imao je tako meke usne.Htela sam da taj momenat traje zauvek.Ali sve sto je lepo kratko traje.
Ja:moram da idem,Endi se sigurno pita gde sam.
Lucas:Ja mislim da vec sve zna.-okrenula sam se i videla kako skace kraj prozora.
Ja:Konj jedan.Videla nas je.Sad moram sve da joj objasnjavam.
Lucas me je o5 poljubio,i ja sam izasla iz koli.
Ja:Znaci sutra u 2h?!
Lucas:Jedva cekam. *-* Utrcala sam brzo u stan i pocela pricati Endi sta se dogodilo.U jednom trenutku sam stala…
Endi:I sta je onda bilo?!
Ja:Poljubili smo se.-rekla sam to tako glasno i sa puno emocija.
Kada sam to rekla,Endi je otrcala do prozora i gledala kroz zavesu ulicu,onako kao da se skriva od nekoga.
Ja:Ok,hoces mi reci sta izvodis?!-upitala sam je i napravila fiju-fiju facu.
Endi:Gledam da li su novinari ispred.
Ja:HAHAHHAHAHAHHAHAHA-pocela sam se kidati od smeha.
Endi:Nije smesno.Sad ste Lucas i ti u vezi,a znas ko je on i cime se bavi,tako da od sad ce te novinari stalno pratiti.
Ja:Nici citava.-brzo sam dodala i otisla u kupatilo.Istusirala sam se i otisla u krevet.
-Ujutru-
Ustala sam oko 12h.Ustvari ne bi ni tad ustala da me Endi nije probudila.Morala je da ide negde,pa nije mogla da nadje mobilni pa je lupala po stanu.
Ja:Tise malooo.Spavam. -.-
Endi:Spavalice,podne je.A ne mogu da pronadjem mobilni,znas gde je?!
Ja:Proveri u kupatilu.
Endi:Kako si znala da je tamo.
Ja:Magic 
Endi:Ma da.-uzela je telefon i izasla napolje.
Ja sam se vratila spavanju,ali nisam dugo spavala jer je nego zvonio na vratima.Kao lud nije pustao zvono.
Ja:Dobro idem.. -.-Ustala sam i otvorila vrata.
Lucas:Good morning,baby!-prisao je i poljubio me je
Ja:I tebi. *-*Ajde udji,ne stoji na vratima.
Lucas:Probudi sam te?!-upitao je zabrinuto
Ja:Ma nema veze.Vazno je da si mi dosao. xD
Lucas:Krenuo na trening,pa reko da svratim da vidim sta mi radi devojka.
Dosla sam do njega i poljubila ga.Sela sam mu u krilo.
Ja:Paa…Hoces nesto da popijes?
Lucas:Moram da idem,drugi put.
Ja:Ali tek si dosao. ://
Lucas:Sorry,baby.-rekao je i krenuo je ka vratima.
Ja:A da ja krenem sa tobom.Dosadno mi je,a radim tek veceras.Amm,sta kazes?
Lucas:Samo pozuri.-namignuo mi je
Na brzinu sam se spremila i obukla
Ja:Spremna.
Lucas:Izgledas…Sexy *-*
Ja:Ljubaviii 
Izasli smo iz stana i krenuli peske ka sali.Bilo je prelepo.0naj osecaj kada drzis za ruku osobu koju obozavas,kada setas ulicama najlepseg grada i kada imas osecaj da ovo se nikad nece zavrsiti.Da,taj osecaj sam imala.
Ja:Lucas,volim te.
Lucas:I ja tebe,baby.
Kako volim kad me tako zove *-*
Ubrzo smo stigli do sale.Lucas je otisao da se presvuce,a ja sam otisla da sednem na tribine.Poceo je trening.Sat vremena sam ga gledala i nije mi dosadilo.
Lucas:Hoces da igras?!
Ja:Pored vas,sveckih prvaka,ja nemam sanse da dam kos.
Lucas:Nikad ne reci nikad 
Ja:Idemo onda.-ustala sam sa tribine i otisla do kosa.Uzela sam loptu u ruke i krenula da igram.Blamirala sam se,ali bilo je zabavno.
Lucas:Za danas je dosta,dobices upalu.idem ja da se istusiram i presvucem,a ti me cekaj posle idemo na pice.Ok?
Ja:Ok,duso. Lucasa sam cekala jedno pola sata.Brt-e sprema se kao mlada.
Ja:Boze,koliko se spremas?!
Lucas:Sry,baby.Nije imala topla voda pa sam cekao da se ugreje.Ne ljutis se?-pitao je i napravio papy face.
Ja:Kako mogu na tebe biti ljuta?! -dosao je i poljubio me je.
Ja:I gde me vodis?!-upitala sam sa osmehom na licu
Lucas:Surprise 
Ja:I  surprise.-onako prgavo sam mu se nasmesila.
Kada smo izasli iz sale,novinari su poceli da nas slikaju i ispituju.Bilo ih je sigurno 10-ak.Uspeli smo da zaustavimo taxi i pobegnemo od njih.
Taxista:Kuda da vozim,gospodine?
Lucas:Samo vi vozite,recicu vam gde da stanete 
Taxista:Dobro.
Neko vreme je bila tisima,dok se moj telefon nije oglasio.Bila je Endi.
Ja:Halo.
Endi:Ej zvao me je gazda.Veceras ne radimo,izgleda da neki popis prave ili tako nesto.Nisam ga lepo razumela.Al u suštini ne radimo.
Ja:Ok.Vidimo se veceras,sa Lucasom sam 
Endi:Dovidjenja,gospodjice Scott.-nasmejala se i spustila mi slusalicu.
Videla sam da se taxi zaustavlja ispred jedne kuce.Ustvari vile.
Ja:I zasto smo dosli ispred ove vile?!
Lucas:Pa to je moja kuca.
Ja:Prelepa je*-*-rekla sam dok je on otkljucavao vrata.Usli smo unutra.Kuca je bila kao iz snova.Velika,lepo sredjena,sa bazenom-kao iz snova.Posto je kuca bila ogromna,trebalo nam je duze vreme da je obidjemo.Na kraju smo dosli do njegove spavace sobe.Potrcala sam i skocila na krevet.
Ja:Udoban je.Lucas je dosao i poceo ljubiti.Poceo je gurati ruku ispod majce.
Ja:Good boys.-rekla sam i sisla do dnevne sobe.
Lucas je dosao zamnom.
Lucas:Sta mislis o ideji da ne radis veceras i da idemo na veceru?!
Ja:Hmm…A zar nije bolje ostati kuci,gledati neki romanticni film i jesti pizzu?!A na posao ne idem,pravi gazda popis,javila mi je Endi.
Lucas:Svidja mi se tvoja ideja.Idem poruciti pizzu,a ti njadji film.Neka bude horor.!
Ja:Romantican film.
Lucas:Horor.
Ja:Romantican.
Lucas:Horor.-tada sam dosla do njega i poljubila ga,grickajuci ga za usnu.
Ja:Romantican.-slozila sam papy face.
Lucas:Dobro pobedila si.A sad idem poruciti pizzu 
Ja:Jeea 
Nakon sat vremena poceli smo gledati film.Ne znam kako se zove,ali bio je romantican i tuzan.Ja sam plakala kao kisa,a Lucas se smejao.
Ja:Debilu nije smesno.Ona ce da umre!
Lucas:Nece.
Ja:Kako znas?!Vidovit si,a?
Lucas:Ona je glavna glumica,a glane glumice ne umiru.
Ja:Aha.Da ti poverujem.Nastavili smo gledati film i Lucas je bio u pravu,nije umrla.
Ja:Ja bi sad morala da krenem.Endi ce se brinuti.-tada mi je zazvonio telefon.
Ja:Stizem kuci.
Endi:Dobro si se setila.-krenula sam da prekinem vezu ali Lucas mi je oteo slusalicu.
Lucas:Endi,Brooke ce prespavati kod mene.
Endi:Molim vas,mladi ste ne bi trebalo da postanete roditelji.
Lucas:HAHAH.Laku noooooooc.-prekinuo je vezu.
Ja:U cemu cu ja spavati.?!
Lucas:U mojoj majci.Moze?
Ja:Oke.
Lucas mi je dao njegovu majcu i ja sam otisla istusirati se.Zavrsila sam tusiranje i izasla iz kupatila.Kupatilo je vezano za sobu.
Lucas:Kako si zgodna,baby 
Ja:Znam.Nego gde cu ja spavati?!
Lucas:Ovde.-pokazao je rukom na njegov krevet.
Ja:A ti? 
Lucas:Isto!
Ja:Spavacemo u istom krevetu?!
Lucas:Naravno.
Legla sam u krevet,a nakon nekog vremena i Lucas je dosao.Zagrlio me,poljubio i tako smo zaspali. -Ujutru-
Probudila sam se i ruku prebacila na drugi kraj kreveta.Htela sam da zagrlim Lucasa,ali njega nije bilo.Ustala sam i posto me je mrzelo da se oblacim,uzela sam Lucasovu kosulju i sisla dole.Posto je Lucasova soba bila na 3. spratu,trebalo mi je dugo vremena da sicem do prizemlja.Usla sam u kuhinju i zatekla Lucasa sa tiganjem u rucu.
Ja:HAHHAHA…Ne mogu da verujem.Najbolji kosarkas na svetu ume da sprema dorucak?!-podsmejavala sam mu se.
Lucas:HA-HA,vrlo duhovito.-dosla sam do njega i poljubila ga.
Lucas:Sedi,sad ce da bude gotovo (:
Ja:Ae,pa da vidimo sta Lucas Scott zna da sprema 
Lucas:Imas prste da polizes!
Ja:HAHAH…Ok!
Nakon par minuta dorucak je bio spreman.Spremio je palacinke.Gde me nadje,ja palacinke mogu da jedem dan i noc.Tako i da nisu bile dobre smazala bi ih.
Lucas:I Brooke,kakav je dorucak?!
Ja:Savrsen *-*-nagnula sam se preko stola i poljubila ga.
Zavrsili smo dorucak,i ja sam otisla u sobu da se obucem.Obukla sam se i krenula kuci.
Lucas:Idem na trening,pa cu te odbaciti do stana!
Ja:Uredu.
Usli smo u kola i on me je odvezao do kuce.Da…nisam spomenula,veceras Lucas ima utakmicu,pa idem gledati.
Dosla sam ispred vrata i polako ih otkljucavala.Kada sam usla u stan samo sto infrakt nisam dobila.Endi se sa nekim tipom ljubakala u krevetu.
Ja:Omg,Endi idem ja u park,a kad doticni gospodin bude izasao iz stana pozovi me.
Endi:Ok,sister!-izasla sam i zalupila vrata.Otisla sam u park.Sela sam na klupu i zamisljeno gledala.Majski dani,prolece,deca se igraju,stariji setaju sve je bilo tako prelepo.Onda mi je zazvonio telefon.
Endi:Doticni gospodin je napustio objekat,mozete se vratiti kuci.
Ja:Hvala ti Boze!
Stigla sam kuci.Endi je jos uvek bila u krevetu.
Ja:Dobro Endi,zasto mi nisi rekla da ces dovesti ,,nekoga,, u stan.?
Endi:Nisam ni znala da ce doci.Desilo se slucajno.Sinoc sam bila u nekom klubu,malo sam popila…
Ja:Malo?
Endi:Da,malo sam popila iiii dalje vec znas i sama.
Ja:Znam,znam.
Endi:A kako je bilo sa Lucasom?
Ja:Lepo.Spavali smo zajedno u krevetu,jedan pored drugoga.-to PORED sam posebno naglasila.
Endi:I nista se nije desilo?!
Ja:Noo..
Endi:E bezveze-rekla je razocarano.
Ja:Ides sa mnom veceras na utakmicu?!
Endi:Kako to da propustim. 
Vreme je brzo prolazilo,a ja nisam nista posebno radila osim mislila na Lucasa *-*
Bilo je oko 7h,kada sam pocela da se spremam.Morala sam da izgledam PRELEPO.
Obukla sam se,nasminkala i krenula sam.Endi ce doci sa ,,dotinim gospodinom,, koji je bio u nasem stanu jutros.U 8h sam bila u sali i utakmica je pocela.Endi je kao po obicaju kasnila,ali ne puno.Nakon 10-ak minuta i ona je dosla.
Ja:Da se i mi zvanicno upoznamo.Ja sam Brooke,Endina sestra bliznakinja.
Endindecko:Ja sam Met,Endin decko.
Endi:Ok,dosli smo da gledamo utakmicu,a ne da se upoznajemo.
Utakmica je trajala,a rezultat je bio slican.Ostalo je jos 17 sekundi do pobede,a rezultati su bili isti,znaci ko da kos pobedio je.U sali je postojala ogromna tenzija.Krenulo je odbrojavanje poslednjih 17 sekundi utakmice.Lopta je bila u Lucasovim rukama.Dosao je pred kos,pogledao je u mene i bacio loptu… Iiii lopta je usla u kos.Endi i ja smo pocele da skacemo i vicemo “Tooo“,a Met nas je ledao sa facom WTF!Lucas je dotrcao do mene,jer sam bila u prvim redovima,i poljubio me.Uzvratila sam poljubac,i sapnula mu na uvo ,,Bio si odlican,baby,,!
Utakmica je zavrsena.Endi i Met su otisli,a ja sam ostala da sacekam Lucasa da se presvuce.
Lucas:Sorry sto si me cekala.!
Ja:Ma nista.-osmehnula sam mu se i poljubila.
Lucas:I gde idemo veceras.?
Ja:Ja idem da radim,a ti verovatno sa drugovima na proslavu povodom pobede?!
Lucas:Ok,odbacicu se do cluba.-rekao je razocarano,jer je verovatno mislio da izadjemo negde zajedno.
Usli smo u kola i Lucas me je dovezao do cluba.
Lucas:Moras da radis?!-upitao je i napravio pappy face.
Ja:Moram,ljubavii.-poljubila sam ga i izasla iz kola.Usla sam u club.Endi nije bila tamo,ali Alex je bio tu.
Ja:Zdravo Alex.
Alex:Hy..
Ja:Idem da se presvucem,a ti mozes da ides.I hvala sto si me cekao 
Alex:Uvek.-namignuo mi je i ja sam otisla da se presvucem.
Kada sam se vratila Alex nije bio tu.Guzva je bila sve veca i veca,a Endi nije dolazila.Pocela sam da brinem.Zvala sam je na mobilni,ali nije se javljala.
Ja:Ako gazda sazna da nije dosla na posao,odbice joj od plate!Uff…-mislila sam u sebi.
Prosla je ponoc,a Endi jos nema.Sad vec pocinjem stvarno da brinem.Zovem,zovem,zovem i ona se ne javlja.Zavrsilo se moje radno vreme i spremala sam da zatvorim club kada mi je mobilni zazvonio.Endi je bila.
Ja:Endi,da li si poludela?Zasto nisi dosla na posao.Znas da ako gazda sazna oduzeceti od plate,a nama je novac potreban…..STA?Recite mi da to nije istina.-rekla sam,a suza mi je krenula iz oka. Drzala sam telefon u ruci i cutala.
Ne mogu da verujem.Boze zasto ona,zasto?-ponavljala sam to u sebi.
0naj poslednji atom snage sam upotrebila i nazvala Lucasa.
Ja:Lu..Lucas…-kroz plac sam govorila.
Lucas:Ljubavi,sta nije uredu?
Ja:Endi…-suze su pocele sve jace i jace da teku.
Lucas:Sta se dogodilo Endi?-upitao je zabrinuto.
Ja:Imala je saobracajnu nesrecu.
Lucas:Na poslu si?!Dolazim,cekaj me.-na te njegove reci ispustila sam telefon iz ruke i pala na pod.Lucas je stigao vrlo brzo.Izasao je iz kola i dotrcao do mene.Zagrlio me jako.
Ja:Necu da je izgubim.NECUUUU.-pocela sam da se derem.
Lucas:Smiri se.Sve ce biti uredu.Neces je izgubiti,obecavam ti.-poljubio me je u celo,a ja sam se u njegovom zagrljaju osecala bezbedno.
Ja:Vodi me u bolnicu,moram da je vidim.Lucas me uhvatio za ruku i doveo do auta.Smestili smo se i krenuli.Mislim da je Lucas vozio 200km/h.Stigli smo.Ja sam kao munja utrcala u bolnicu i dosla do recepije.Pocela sam da brzo pricam i jos kroz plac tako da me ona gospodja sa recepcije nije razumela.
Gdja.sarecepcije:Usporite malo,nista vas ne razumem!-tada sam videla doktora i dve medicinske setre kako Endi guraju u onim kolicima (ili kako se vec zove).Potrcala sam ka njoj.
Ja:Endii,ne ostavljaj me.Molim te.-takodje sam kroz plac pricala
Doktor:Pomerite se.
Ja:Gde je vodite?!-upitala sam glasnijim tonom.
Doktor:Na hitnu operaciju.Imala je jak udarac glave i prelom kostiju.Zivot joj je u opasnosti.Zato pomerite se da prodjemo.-doktor je ubrzano pricao,a medicinske sestre su nastavile da guraju Endi ka operacionoj sali.
Ja sam ostala u cekaonici sa Lucasom.
Vreme je teklo tako sporo.Lucas je sedeo na klupi u cekaonici,a ja sam setala tamo-vamo citavih 2h.Nisam mogla da se smirim.
Ja:Lucas,za koliko ce zavrsiti?
Lucas:Ne znam,za jedno sat-dva.
Ja:To si rekao i prosli put!
Lucas:Duso pitala si me pre pola minuta.
Napravila sam neku faci i nastavila sam da setam.
Umor,ljutnja,razocarenje,bol,strepnja,tuga…sva ta osecanja su se pomesala u meni.Nisam vise znala kako se osecam.
Svanulo je jutro,a doktor jos nije izasao iz operacione sale.Lucas je otisao po kafu i dorucak.
Lucas:Uzmi.
Ja:Nisam gladna.
Lucas:Nisi spavala,neces da jedes-razboleces se!
Ja:Bas me briga.Vazno mi je samo da Endi bude dobro.
Lucas:Bice.
Ja:Kako znas.Doktor je rekao da je u zivotnoj opasnosti.Razumes,u zivotnoj opasnosti!-Lucas me je uhvatio za glavu i rekao:
Lucas:Bice dobro,ok?Bice dobro.-onda me je privuko uz sebe i snazno zagrlio.
Bilo je negde oko 8h,kada sam videla da doktor izlazi iz sale.Potrcala sam ka njemu.
Ja:Doktore,kako je Endi?-kroz plac sam pitala.
Doktor:Kriticnost je prosla,ali Endi je u komi.
JA:Mogu li da je vidim?-brisuci suze sam pricala.
DoktorMozete samo kroz staklo da je vidite.
Ja:Vazi.Hvala vam punoo doktore.-doktor mi je samo namignuo.Lucas i ja smo krenuli ka sobi u kojoj je Endi bila smestena.Kroz staklo smo je gledali.Tako je bespomocno,slabo izgledala.Pocela sam plakati.
Lucas:Ej,ej.Zasto sad places?!-rekao je i zaglio me je.
Ja:Ko bi reko da je to ona Endi?Ona aktivna,vesela,srecna osoba.Ko,ko bi rekao?
Lucas:Za manje od mesec dana ona ce opet biti tvoja sestra Endi.Sigurno.
Ja:Nadam se.-rekla sam i pala u njegov zagrljaj.Nakon par minuta stojanja ispred sobe,izasli smo.
Lucas:Idemo kuci?!-rekao je,a ja sam klimnula glavom u znaku ,,NE,,!
Lucas:Nisi spavala citavu noc.Umorna si,a i gladna.Idemo,a Endi ce biti uredu.
Ja:Ok,idemo.Izasli smo iz bolnice i seli u auto.Ceo put sam zamisljeno gledala kroz prozor.Stigli smo.Usla sam u stan,izula se i legla u krevet.Zaspala sam odmah,a i Lucas zajedno sa mnom.
Probudila sam se negde oko 5h.Lucasa nisam videla u stanu.Ustala sam i otisla se istusirati.Obukla sam se i izasla iz kupatila.Videla sam Lucasa kako ulazi u stan.
Ja:Gde si ti bio?-upitala sam i prisla da ga poljubim.
Lucas:Da kupim klopu.!
Ja:Mnjam,mnjam….I sta si kupio?-napravila sam detinjastu facu i ptala ga.Lucas je izvadio dve ogromne pizze i coca-colu.Da,i palacinke je kupio.Kada smo zavrsili sa jelom,ja sam rasklonila sto,a Lucas je gledao TV.
Ja:Hocemo da idemo do Endi?-upitala sam sa nekom tuznom facom.
Lucas:Naravno.Uzela sam torbicu i izasli smo iz stana.Do bolnice smo isli peske.Lucas je hteo kolima,ali ja mu nisam dala.U bolnici smo bili oko pola 7h.Po ulazu u bolnicu sreli smo doktora.
Ja:Doktore,izvinite.-dotrcala sam do njega-Kako je Endi!?-upitala sam opet mojom tuznom facom.
Doktor:Ide ka bolje.-nasmesio se i rekao.
Lucas:Pa da li bi mogli da je vidimo.?!
Ja:Necemo dugo.5 minuta,eventualno 10?!
Doktor:Uff…Ajde.Ali 5 minuta.
Ja:Hvala vam puno doktoree..
Otisli smo do sobe u kojoj je bila Endi.Polako sam otvorila vrata i usli smo unutra.Sela sam kraj nje i pocela da placem.
Ja:Endi…-rekla sam i prisla da je poljubim u obraz.
Neko vreme smo Lucas i ja stojali u sobi i gledali je.Izgledala je kao da spava,ali aparat za srce nije radilo jer je u komi.
Nakon 15-ak minuta krenuli smo da izadjemo.Koliko sam otvorila vrata,aparat za proveravanje rada srca se oglasio…
Ja:Doktoreeee.Sestreee.Endi se budi iz kome.-trcala sam po bolnici i derala se. Doktor i dve medicinske sestre su brzo utrcale u sobu,a Lucasa i mene su isterali napolje.Kroz prozor sav videla da je prikljucuju na neke aparate i da pokusavaju da joj spasu zivot.Plakala sam.Ne,nisam plakala,vristela sam.Lucas nije mogao da me smiri.Dosla je sestra i dala mi tabletu za smirenje,pa sam se nakon toga smirila.
-Nakon 2. sata-
Doktor jos ne izlazi iz Endine sobe.
Ja:Boze,spasi je.-ponavljala sam tu recenicu svaki minut.
Nisam mogla vise da sedim,pa sam pocela da setam.Videla sam da se otvaraju vrata Endine sobe.Dotrcala sam do njih.Doktor je izasao.
Ja:Doktore…
Doktor:Endi je dobro.Probudila se iz kome.Za dva dana bice kao nova.-na te njegove reci nabacila sam osmeh od uva do uva.
Lucas:Budna je?!
Doktor:Jeste.Mozete da je vidite,ali ne dajte joj puno da se opterecuje.
Ja:Vazi doktore.-krenula sam ka vratima,pa sam se okrenula.-I hvala vam.
Doktor:Samo radim svoj posao.
Usli smo u sobu.Endi nas je gledala.Prisla sam joj i jako zagrila.Opet sam pocela da placem,ali sad od radosti.
Endi:Brooke…Ne placi,dobro sam.-rekla je i pogledala njenim plavim okicama.
Ja:Duso moja.
Lucas:Ja sad moram da idem na trening,a tebe cu pokupiti u povratku.Vazi?-dosao je do mene i poljubio.
Ja:Vazi.Vidimo se.-rekla sam ,a Lucas je izasao iz sobe.
Endi je posle toga zaspala,a ja sam je celo vreme gledala.Lucas je po mene dosao oko 8h i odvezao me je kuci.Krenuo je da izadje iz stana,ali ja sam ga presekla…
Ja:Lucas…-on se okrenuo,a ja sam ga povukla za majcu.-Znas…ja se jako plasim da spavam sama,paa ako bi prespavako kod mene vecaras bila bi ti veoma zahvalna?!-napravila sam neky sexy facu.
Lucas:I posle se pitam cime si me…-nisam mu dala da zavrsi recenicu i pocela sam da ga ljubim.Legli smo na kreven i poceli da se ljubimo i mazimo.Skinuo mi je majcu i poceo da ljubi po telu… -Jutro-
Ustala sam pre Lucasa i odlucila mu napraviti dorucak.Dorucak u krevetu.Za pola sata napravila sam taj ,,dorucak,, i donela ga u krevet.
Ja:Ljubavi…-rekla sam i prisla da ga poljubim.
Lucas:Hmm…Sto nesto lepo mirise?!
Ja:Suprise!-rekla sam i i dodala mu posluzavnik.
Lucas:Ovo prelepo izgleda.-rekao je i krenuo da jede.Jedno sat vremena smo doruckovali.Nakon dorucka Lucas je otisao na trening,a ja sam otisla kod Endi u posetu.Dosla sam do bolnice i usla u sobu.
Ja:Endi sreco,kako si?-rekla sam i snuzdila se.
Endi:Kao nova.Mogla bi sad da se popnem na Mont Everes i da…
Ja:Vidi se,vidi se.-prekinula sam je.
Endi:I sta ima novo kod tebe?Lucas i ti….sve OK?
Ja:I bolje nego sto mislis.Nas razgovor prekinut je ulaskom doktora.
Doktor:Kako ste nam od jutros gospodjice Waldorf?!-upitao je sa osmehom na licu.
Endi:Odlicno doktore.
Ja:’Jutro doktore.
Doktor:’Jutro i vama.Gospodjice Endi vi danas idete kuci.-na njegove reci Endi je pocela da skace po krevetu.
Ja:Endii….-rekla sam i napravila neku facu koja je znacila smiri se.
Doktor:Medicinske sestre ce dodji jos jednom vas pogledati,ocekujte ih u toku dana.-rekao je i izasao.
Endi:Uff,konacno idem kuci,dosadila mi je bolnica.
Ja:Nisi u bolnici ni dva dana Endi,a dosadno ti je.
Endi:Dva dana i 9 sati.
Ja:Hahah,nisi normalna.Bila sam sa Endi jos sat vremena i onda sam otisla do Lucasa.Lucasu je jos uvek trajao trening.Usla sam u tu salu i sela na tribinu.Lucas mi je namignuo sto je znacilo da me je video.Trening je trajao jos 10-ak minuta i ovog puta nisam ga cekala puno da se spremi.
Lucas je dosao i poljubio me je.
Lucas:Kako je Endi?!
Ja:Odlicno.Veceras idem po nju,izlazi iz bolnice.
Lucas:Idemo zajedno.-rekao je i zagrlio me je.
Sve vreme smo setali.Neki novinari su nas pratili i slikali,ali Lucas ih je oterao.Doslo je vece i trebali smo krenuti po Endi.Kada smo usli u bolnicu,videli smo Endi kako sa osmehom seti u cekaonici.Cim nas je videla dotrcala je.
Ja:Polakoo…Ne smes da se umaras puno.
Endi:Nece mi biti nista,ako malo potrcim.-rekla je i usla u kola.Dosli smo do stana,uzela sam kljuc da otkljucam vrata i odjednom mi je jako zavrtelo u glavi.Osetila sam jak udarac,i jedino sto sam cula bili su to Endi i Lucas koji su govorili ,,Brookee,jesi dobro,,! Polako sam otvarala oci.Trljala sam ih da bolje vidim prostoriju gde se nalazim.Bolnica?Da,ja sam u bolnici,ali zasto?-pitala sam se.Videla sam kako se vrata sobe otvaraju.Usao je Lucas.
Ja:Lucas…-Pocela sam da ustajem.
Lucas:Ne,ne.Nemoj da se naprezes.
Ja:Zasto sam u bolnici?!Ne secam se sta je bilo.-rekla sam zbunjeno.
Lucas:Pala si u nesvest.
Ja:Zasto?Kako?-postavljala sam pitanja.
Lucas:Doktori jos nisu utvrdili sta ti je.Tek veceras kada stignu nalazi.
Ja:Molim?Da ostanem ovde do veceras!Nema sanse.-pocela sam da ustajem jer sam htela krenuti kuci,ali Lucas me j sprecio.
Lucas:Ne ides ti nikuda.Ostajes ovde da vidimo sta ti je.Jasno?-rekao je i poljubo me je,a ja sam samo klimnula glavom.
Lucas:Super.-u tom trenutku mu je zazvonio telefon.
Lucas:Halo!-rekao je i izasao iz sobe.Videla sam i cula da se svadja sa nekim,ali nisam cula zasto.Zavrsio je razgovor i usao u sobu.
Ja:ko je to bio?
Lucas:Niko bitan.-rekao je i napravio neki lazan osmeh.
Ja:Lucas…Ko je bio to?-napravila sam zabrinutu facu.
Lucas:Iz kluba.Hoce da dodjem na trening,jer imamo finalnu utakmicu za par dana,ali ja necu tebe da ostavim.
Ja:Idi…Endi je tu.
Lucas:Ali..
Ja:Bicu dobro.Obecavam.-navila sam glavu poljubila ga i ocima mu pokazala da idem.Znam da mu je to vazno.Otisao je,a Endi je usla u sobu.
Endi:Ii,kako si ?
Ja:Boli me stomak i muka mi je,ali proci ce.-Endi je napravila neki  facu.
Endi:Znas kako mi je,jer sam pre 2 dana ja bila na tvom mestu.
Ja:Bicu dobro.Ok?
Endi:Ok.
vreme je prolazilo veoma sporo.Celo popodne smo bile u sobi i pricale.Ne znam ni ja ocemo,ali uglavnom smo pricale.Bilo je oko 7h kada je Lucas dosao.
Ja:Kako je bilo na treningu..?
Lucas:Nije kao kad si ti tu,ali ok.
Ja:Vec sutra cu biti na treningu i utakmici.-na to smo se nasmejali.
Ja:I kad je ta finalna utakmica?
Lucas:Za 4 dana….Doci ces da me gledas?
Ja:Ni za sta na svetu ne bih to propustila-prisla sam i poljubila ga.Tada je i doktor usao.
Doktor:Dobro vece gdja. Waldorf i vama Lucase.
JaiLucas:Dobro vece doktore.
Doktor:Rezultati su stigli.
Lucas:’El neka opasna bolest?’El je izleciva?
Doktor:Nije bolest Lucase.Ona je Doktor:Ona je trudna.-napravio je smesak i dodako.-Cestitam!-tada je izasao iz sobe,a Lucas i ja smo se gledali u cudu.Kada sam dosla sebi i shvatila da sam trudna prisla sam i jako zagrlila Lucasa.Pocela sam da lacem,ali ovaj put od srece.
Ja:Lucas…Postacemo roditelji…-rekla sam i nasmesila se.Lucas je uzvratio neki cudan osmeh.Kao da nije bio srecan zbog toga.Tada je Endi usla u sobu.
Endi:Brook,sta se desilo?Zasto places?-upitala je drzesi me za ruku.Lucas je samo dodao ,,Ostavicu vas da se ispricate,, i izasao je iz sobe.
Endi:I koju bolest imas?
Ja:Nisam bolesna.Trudna sam.-na te reci Endi je pocela da vristi.
Endi:AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA.Postacu tetka.Musko ili zensko?
Ja:Boze Endi,pa tek sam saznala za trudnocu.ZA jedno 3. meseca saznacu koji je pol.  Neko vreme smo tako pricale i mastale o bebi.Ja jos ne mogu da verujem da sam trudna i da cu postati mama za 9. meseci *-*
Bilo je negde oko 9h kada je doktor dosao i dao mi otpusnu listu da idem kuci.Lucas je Endi i mene dovezao do stana,a on je otisao kuci.Usla sam u stan i bila jako gladna.Uzela sam i pocela da jednem redom.
Endi:O Boze.Ovako ces jesti narednih 9. meseci.Mislim da ces jedan ceo super maret pojesti.
Ja:Pa stha-pricala sam zvacuci sendvic.Kada sam pojela sendvic istusirala sam se i legla da spavam.
-Jutro-
Ustala sam negde oko 12h.Naspavala sam se ljudski.Naravno,Endi nije bilo u stanu.Otisla sam i obavila higijenu,obukla se i otisla do frizidera.Otvorila sam ga,ali bio je prazan.U tom trenutku Endi je ulazila na vrata.Nosila je pune kese hrane.
JA:Mnjam,mnjam..
Endi:Dobro jutro i tebi Brooke.
Ja:Sta si kupila?Sta si kupila?-pljeskala sam rukama i skackala oko nje kao dete.
Endi:Cekaj.-rekla je i pocela iz kese da vadi porodicnu kutiju sladoleda od cokolade i vanile.Kad sam videla skocila sam i zagrlila je.
Ja:Sad mozemo da gledamo neki film i jedemo sladoled?
Endi:Moze.Nemoj da zaboravis u 3h imas kontolu kod doktora. 
Ja:Znam.-rekla sam i otisla da nadjem film.Film je bio avanturisticki,bas onakve kakav ja volim.Zavrsio se oko pola 3.Spremila sam se i krenula kod doktora.Endi je trebala ici sa mnom,ali nisam joj dala.Htela sam sama ici,a posle ionako idem do Lucasa.
Kod doktora sam bila tacno u 3h.Usla sam u bolnicu i predala knjizicu.Nije bila velika guzva,tako da sam nakon 20 minuta primljena.
Ja:Dobar dan doktore.
Doktor:Dobar dan gdjo. Waldorf. Kako ste danas?
Ja:Odlicno,a i beba je isto.
Doktor:Vi ste juce kompleno bili pregledani,a danas cu da vam dam samo neke vitamine da nebi vam oslabio imunitet.I da…moram nesto da vam kazem.
Ja:Recite doktore?
Doktor:Jutros mi je bio Lucas i raspitivao se oooooooooooooooooo…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………pobacaju!
Ja:Molim?-zatekla sam se u cudu. Doktor:Ali on je vrovatno pitao zbog…-krenuo je da ga brani,ali nije mu uspeli.
Ja:Ne mogu da verujem.-kroz plac sam rekla i istrcala iz bolnije.Setala sam ulicala Londona.Bilo je prelepo,ali ja sam se osecala odvratno.
Zasto je pitao o pobacaju?Mozda ne zeli ovo dete?Mozda me ne voli?-imala sam 1000000 pitanja,a nijedan odgovor.
Otisla sam kuci.Endi je bila tamo.Sa vrata je videla da sam plakala.
Endi:Brooke…Sta je doktor rekao?-pitala je zabrinuto.
Ja:Beba je odlicno,raste i tako.-govorila sam i napravila osmeh.
Endi:Pa sto si onda plakala?
Ja:Nisam.-pokusala sam da obrisem suze i napravim happy face.
Endi:Brooke sta se desilo?
Ja:Lucas…-Endi je samo napravila facu ,,PRICAJ DALJE,,a ja sam nastavila-Lucas se raspitivao o pobacaju.
Endi:Molim?-to molim je rekla tako glasno da su i prozori mogli popucati.
Ja:Da…Imam 1000000 pitanja za jega,a nijedan odgovor.
Endi:Ima samo jedan nacin da saznas.Pozovi ga da se nadjete.
Ja:Ali…
Endi:Pozoi ga.
Ja:Dobro.-uzela sam mobilni i polako okretala broj.Pozvala sam ga,ali nije se javio.Nisam imala drugog izbora nego da idem do njega.Spremila sam se i taxiem dosla do njegove kuce.
Skupila sam hrabrosti i pozvonila.Lucas je otvori vrata.Bio je u badelmantilu.
Ja:Dobro vece.
Lucas:Brooke…
Ja:Zasto mi se nisi javio na telefon?-upitala sam ljutito.
Lucas:Pa…Ja…Znas…-mucajuci je pricao.Gurnula sam ga i usla unutra.
Lucas:A mozemo za sat vremena da se nadjemo u kaficu da popricamo.?
Ja:Ne.Sad i ovde cemo da pricamo.-rekla sam drsko.
Lucas:Idem do gore samo da se obucem.Sedi ti.-usla sam u dnevnu sobu i sela.
Kao po obicaju dugo sam ga cekala.Kada je presao svaku granicu resila sam da odem do njega.Polako sam se penjala uz stepenice.Usla sam u njegovu sobu,ali njega nije bilo.Krenula sam da se vrati u dnevnu sobu,ali ispred mene je iskocila jedna zenska osoba umotana u peskir.
Za njom je izasao i Lucas,ali sad obucen.Stajala sam u cudu.Lucas je poceo da muca i govorio NIJE ONAKO KAKO IZGLEDA i SVE CU TI OBJASNITI,ali ja ga nisam slusala.Pocela sam da ga udaram,skacem i derem se.Pokusao je da me smiri,ali nije uspeo.Bila sam blizu stepenica i od jedanput sam osetila da padam.Poslednje sto sam rekla bilo je Ne,moja beba,a onda se nastao mrak.

Probudila sam se.Gledala sam okolo,a soba mi je bila vrlo poznata.DA,u bolnici sam,ali sta se sad desilo.Na te reci film mi se vracao.Pala sam niz stepenice.U tom trenutku sam pocela da se derem.
JA:Neeeeeeeeeeeeeeeeee.Moja beba.Ne zelim da je izgubim.Tada su medicinska sestra i Endi usle u sobu.Pokusale su da me smire,ali nisu uspele.Onda mi je medicinska sestra dala tabletu za smirenje.Od nje sam zaspala.
Probudila sam se u podne.Endi je sedala pored mene sa razmazanom sminkom.
Ja:Endi…-polako sam se pomerila i uhvatila je za ruku.
Endi:Brooke…
Ja:Kako je moja beba?-upitala sam,a suza samo sto mi nije krenula.
Endi:Operacija je trajala dugoo…
Ja:I? 
Endi:Doktori nisu uspeli da joj spasu zivot.Zao mi je.-na njene reci pocela sam da placem.Kao kisna godina,nisam prestajala.Endi je plakala samnom u duetu.Sestre su ulazile,ali nisu se zadrzavale u sobi.
Endi je zazvonio telefon.Izasla je i javila se.Videla sam da joj je taj telefonski razgovor izmamio osmeh na lice.Usla je u sobu.
Ja:Endi,sta je bilo?
Endi:Znas kompaniju nasih roditelja.Velika ,,Waldorf compani,,!?
Ja:Sta sa njom?
Endi:Odlucili su da nam vrate kompaniju ili da nam daju novac.Odlucila sam se za novac.
Ja:Pa to je super.-Endine reci su i meni izmamile osmeh na lice.Bile smo u sobi i malo razgovarale,malo cutale.Doktor je dosao i dao mi ispisnicu da mogu ici kuci.Bilo je oko 4h.
Uhvatile smo prvi taxi i dosle kuci.Posto mi je doktor prepisao da odmaram,legla sam u krevet i pustila TV.Krenule su vesti.Sport.
,,Poznati kosarkas Lucas Scott jutros u 06.00h napustio je zemlju i otisao u Francusku (LUPILA SAM).Kako smo saznali Lucas Scott je uzeo francusko drzavljanstvo i izgleda da ne namerava da se vraca u svoj rodni kraj duze vreme.Ovo je bio sport,a vi gledate vesti.Dovidjenja.”
Kada sam to cula pocela sam da placem.
JA:Ne mogu verovati.NApravio mi je dete,pa me je ,,gurnuo,, niz stepenie i sad je pobegao.Zar je to taj Lucas Scott?-rekla sam,a suze su same krenule.
Endi:Nemoj zbog njega suze liti.Nije ih vredan.Zapamti,niko nije vretan tvojih suza.NIKO.
Ja:Znam.-rekla sam i pokusala se nasmesiti.
Endi:Imam ideju.Ako ostanemo ovde uvek ce ti se secana vracati.Sto na Lucasa,sto na bebu.Idemo i mi iz Londona.
JA:Kuda?
Endi:Naprimer uuuuu New Yuork.
Ja:Ali…
Endi:Idem rezervisati karte.-rekla je i otisla uzeti telefon.Rezervisala je karte.Veceras putujemo.
Uzela sam kofer i spakovala stvari.Nismo nesto puno ni imale.Jedan kofer,eventualno jedan ipo.
Bilo je 8h.Izasle smo iz stana i zakljucale vrata.
Bila sam tuzna.Ipak odlazimo iz rodnog grada,ali…
Prvo smo otisle do banke i podigli pare,a onda na aerodrom.
Bilo je 10h kad nam je avion krenuo.Sele smo na mesto i jos jedanput sam se okrenula i rekla:
,,ZBOGOM,,

Zasto? Sad se pitam kad ga pogledam. Zasto osetim taj klecaj u kolenima,te leptrice u stomaku? Nije mi jasno a i tako mi je tesko a pronadjem odgovor. Ipak je on neko koga ja ne smem da gledam ni na jedan drug nacin osim  kao profesora. On je tako drag,ljubazan,nasmejan. Kad se samo sjetim nekih njegovih izjava,komentara,nasmejem se kao luda. Ne znam da li je to normalno,ali jedva cekam da nadjem neki izgovor da mu se javim.

Jedno vece sam kao i stalno provodila vreme na facebook-u,caskala sa prijateljima ali ipak sam mislia na njega. Nakon nego  vremena razmisljanja o njemu,stigla mi je poruka upravo od njega . Posto smo bili na ekskurziji pitao me kako sam stigla kuci, ali nista posebno samo se raspitivao kao i svaki profesor sto bi uradio. Nakon toga smo se nesto kuckali o skoli kada je on rekao pusti se skole sada,nadji neku opustwniju temu. E vec tada nisam mogla da verujem da je on to napisao,rekao mi je da prelijepo mirisem ,jer se osjeti kad prodjem pored njega. A onu noc po povratu sa ekskurzije smo malo bili opusteni djuskali smo uz muziku,sto je on vrlo dobro propratio i na to je imao komentar da prelijepo igram. On je isto nesto posebno ja do sada nisam srela nekog kao sto je on. Svira gitaru,peva ja sam odusevljena sto se tice . Cak mi je i svirao jeste da je samo bilo preko kamere ali je tako zvucalo romanticno,slatko. Tada sam bila skroz opustena, nisam zelela da prestane .Kuckali smo se onako bez obaveze,ali mi je bilo zabavno. Ali nije ni sve tako ruzicasto, zelio je da spava. Dobro sto se tice toga vec je bio kasno i trbali smo ici na spavanje. Kao i on i ja sam se spremila i otisla spavat . Verovali ili ne,cak sam ga i sanjala. Jedva sam cekala da osvane da ga opet vidim i cujem. Ali on sigurno nije ni pomislio na mene, jer nije se javio. Citav dan sam cekala u nadi da ce se mozda i javiti ali on nije. Samo sam mu napisala poruku “” Citav dan ni poruku nisi poslao”? A li ja sam opet ocekivala odgovor koji nisam dobila. Ali pak je moje cekanj bilo nagradjeno pdgoorio mi je nakon jednog dana. Bolje da i nisam otvarala poruku. Docekalo me odbijanje “”Nema potrebe!”. Nije ni bitno ne mora da se javlja.

A  ja kao neko dete koje ne zna kolko su dva i dva,ipak mislim na njega,cekam da se javi i sve tako. Sreca pa sada zavrsavam necu ga gledat pa ce mi biti lakse. Nadam se da vise necu misliti na njega i cekati njegove pozive. A stalno cu se pitati “Zasto? pogresnog srce hoce “!?

Tmuran,kisovit i hladan jesenji dan…imala sam na sebi izbledele farmerke,obicnu roze bluzu i neurednu kosu,bila sam tmurna bas kao i taj dan,i bas tada srela njega i privukla njegovu paznju.

Sedeo je tik preko puta mene za istim stolom u kaficu,gledala sam negde iza njega,ali par puta sam pogledala pravo u te tamne oci i pravilne crte lica.Nisam ni slutila da ce taj stranac postati deo mene i ispunjavati svaki moj sledeci dan.Razmenili smo brojeve,par poruka i eto njega ponovo u mom gradicu i dalje nisam bila sigurna da zelim vezu,ali jedan poljubac je promenio sve…

Prolazili su dani,nedelje meseci,godine ja sam volela,zelela,videla,ljubila samo njega.Bila je to ljubav,mislila sam jace nema,ljubav kojoj nece biti kraja,i on je verovao u mene,nas i nasu ljubav.

Sve se desavalo tako brzo,neocekivano.Nisam ocekivala njega bas tada,ni taj poljubac a,ni bas taj tok cele nase price.Sedeli smo nocima sami u njegovoj kucici na selu,bilo je to nase ljubavno gnjezdo,postojali samo samo mi,zavoleli se brzo i beskrajno.Brzo smo upoznali porodice,i ti ljudi za koje nisam znala do tad postali su tako bliski,dragi ,postali su deo mog zivota,i on je u mojoj porodic brzo postao ravnopravni clan.

Secam se naseg prvog izlaska,rodjendana,Nove Godine,prvomajskih praznika,naseg prvog letovanja,Budva 2009 …Proveli smo zajedno cetiri godine,verovali smo u vecnu ljubav,brak i zajednicku porodicu.Mozda ta vera,sigurnost i taj osecaj da je to to i da drugacije ne moze da bude,je i dovelo do naseg raskida.izgubila se strast jer smo bili sigurni u nas i jedno u drugo,nismo se trudili oko sitnica i malih paznji,pocelo je nezadovoljstvo,svadje i doslo je do kraja nase price i veze.

Proslo je godinu dana od kako nismo zajedno,ja sam sama i on je sam,i kada se cujemo i onako ponosno ne spominjemo ljubav i nas,iako znam da ja volim samo njega i on voli mene,znam da je moja sreca samo kraj njega,ali eto pusticu da se ljubav ugasi jer nemam snage i hrabrosti da se borim za ono sto volim.Jer ne smem da kazem “jos te volim” .

Jelena je bila simpatična osoba, sitna, nježne građe, uvijek s osmjehom na licu i   svakome se lijepo javljala. Živjela je sa suprugom u velikoj kući u gradu, u koju su preselili nakon vjenčanja. Njezin suprug Branko je bio visok, crn, jak, ponosan čovjek,  čvrste riječi i stava, ali dobre duše.  Zbog manjka ljubavi roditelja, kao da je u Jeleni našao pažnju i nježnost koje je u djetinstvu bio lišen. Branko je bio dobar čovjek,  ambiciozan ali pošten radnik. Nakon što je otvorio svoju firmu za poslovanje nekretninama svo vrijeme je provodio na poslu, samo bi dolazio doma prespavati. Jelena se osjećala usamljeno i isprazno i često bi noću plakala, bila je jako osjetljiva, inače naučena na ljubav roditelja i okoline. Oba dvoje su dolazili iz tradicionalnih vjerskih obitelji, tako da se nakon njihove dugogodišnje veze očekivao brak, a kao što se i dogodilo.

Nakon dvije godine braka, Jelena  nije više mogla raditi  na poslu zbog bolesti. Imala je jake bolove u plućima, jedva je disala.Unatoč godinama pretraga i liječenja, nije joj postavljena jasna dijagnoza,  svi su nalazi bili uredni, nikakva medicinska dokumentacija nije mogla potvrditi bolove koje je osjećala, a bolovi su bili prisutni i ponekad strašni. Često je govorila da je boli ‘srce’ i  da će puknuti i par puta je Branko vodio na Hitnu pomoć, ali odmah bi je poslali kući s preporukom da se smiri i da se odmara.

To je jako pogodilo i Branka. Jelena je bila duša njegovog postojanja, njegova životna partnerica, maštao je o tome da imaju  djecu, ali jednostavno htjeli su pričekati ne bi li se Jelenino stanje poboljšalo. Jelena je često plakala osjećajući pritiske od strane svoje i njegove obitelji. Govorili su joj  da je roba s greškom, samo zato što je bolesna i što nemaju još djece. Čak se i govorilo da je  Brankom samo radi novca.

Godine su prolazile, ukupno 5 godina od njihovog vjenčanja. Nije više bilo nikakvog pritiska, već su ih zvali  ’Otpisani’. Branko je radio i dalje, trudio se biti što više uz Jelenu, ali ona se i dalje osjećala prazno i usamljeno, po cijeli dan kod kuće, bolesna, ne zna kome da se obrati,  uzimala je  tablete za depresiju i smirenje. Smatrala je da će rođenjem djeteta dobiti ljubav koja joj je nedostajala. Popuniti crnu rupu u srcu koja je postajala sve dublja.  Zadnje dvije godine su se Branko i Jelena uistinu trudili da dobiju dijete, čak toliko da bi im se nekad i preko volje imali odnose.

Jelena se slabo družila s ikim, imala je osjećaj da je preziru, da nije dovoljno vrijedna,  mislila je da nije dobra žena jer nema djecu, jer je bolesna, jer ne radi (jer je muž financira). Tako da je radije bila sama, čitala je knjige, proučavala neka područja prirodnih znanosti, bavila se kućanskim poslovima i uvijek sretna dočekivala svoga muža.

Jednog dana, Jelena i Branko odluče se odmoriti od ljudi i grada u kojem žive. Odlučili su poći par dana  u jedan mali pansion u  okolici Varaždina.  Nakon duge vožnje, navečer su došli u prelijepu  drvenu kuću  s velikim predvorjem. Tamo ih je dočekalo stariji bračni par, inače gazde  pansiona. Nakon večere dobrodošlice, Jelena i Branko se odluče smjestiti u sobu. Jelena je ponijela knjigu, koju je čitala u krevetu, a Branku je stalno zvonio poslovni mobitel pa su razgovori pomalo  ometali njihov odmor.  Umorni su brzo zaspali.

Jutarnja tišina kao da ih je probudila, pjev ptica i šumor potoka bili su neobični za njihove uši,  naučene na stalnu buku motora i auta. Sišli su na doručak u salon pansiona, bilo je ugodno toplo,  vatrica se ložila iako je bio već 5 mjesec. Gazdarica ih je poslužila doručkom a potom pozvala na povorku konja koja se tradicionalno održavala u njihovom kraju.

Jelena i Branko su se rado odazvali, pošli su se spremiti. Jelena je još uvijek osjećala bolove u plućima ali su pomalo jenjavali. Došli su na plac na kojem se održavala povorka, a gazdarica pansiona je pozvala svog sina Marka da ga upozna s njima. Marko je ljubitelj konja, odmalena jaše i sudjeluje na povorci. Marko je prišao Jeleni i Branku a Jelena je okrenute glave pratila povorku, kad je gazdarica rekla ‘Jelena ovo je Marko ‘ Jelena se brzo trznula i onako pogrbljene glave pružila ruku Marku. Kad je digla pogled, vidjela je svoj odraz u njegovim očima i samo to je gledala da se ne sruši.  Srce je zaigralo, kao nikad dosad, doživjelo je neku novu, dosad ne poznatu frekvenciju. Trudeći se ostati sabrana ,Jelena  nije mogla ništa progovoriti samo je klimala glavom. Željela je zadržati taj osjećaj, njegove ruke u njezinoj.  Marko se nasmijao, zatim se javio Branku, pričali su neko vrijeme, ali Jelena nije ništa čula. Pognula je glavu i mislila  samo na osjećaj..

Ostatak dana proveli su u šetnji i obilasku mjesta, Branko je pričao s mještanima pokušavao je upoznati  njihovu kulturu i mentalitet, a Jelena je lebdjela..ne znam je li disala ili nije…Trudila se ostati prizemna, ali nije joj išlo za rukom.

Nakon dva dana Branko je pošao posjetiti poslovne partnere u Varaždinu, Jelena nije htjela ići s njim, rekla je da će se odmarati radije, nego ići na uštogljene  poslovne objede. Kad je Branko otišao, Jelena je sjela na balkon uzevši knjigu u ruke, međutim nije se mogla koncentrirati, pogledom je tražila Marka. Marka nije  nigdje bilo, i pomalo se Jelena počela lošije osjećati. Silazeći niz stubište pansiona, želeći u kuhinji potražiti čašu vode, sretne Marka. Marko je izgledao ljepše nego ikad. Imao je crnu ravnu malo dužu kosu, plavo-zelenih očiju, mršav, stasit. Izgledao je kao vitez iz bajke. On zastrane i pita je,  je li sve uredu, govoreći da djeluje bolesno. Jelena na to reče da je sve u redu, da je samo krenula po čašu vode u kuhinju. Vidjevši kako je blijeda, Marko je pošalje u sobu i reče joj da će joj on donijeti vodu u sobu. Jelena krene u sobu, zadrhti, ne zna da li je bolje da on dođe ili ne dođe, boji se, strepi.

Nakon par minuta Marko pokuca, uđe u sobu i pruži joj čašu vode. Pozdravi se želeći otići, ali Jelena skupi hrabrosti, pozove ga da ostane koji minut da popričaju. Tako oni iziđu na balkon i sjednu za stol. Marko je upita kako su izabrali baš njihov pansion i tako započne razgovor. Marko je pričao o tome kako bi jednog dana želio imati svoj ranč i uzgajati konje. Jelena nikad nije bila sretnija, nikad nije doživjela taj osjećaj da samo gledajući nekoga možeš postići stanje savršenstva. Tako je razgovor potrajao..sve dok nije došao Branko, nisu ni primijetili da je 4 sata projurilo u trenu. Branko nije pridavao pažnju Marku što je pričao s njegovom ženom, znajući kakva je ona osoba potpuno joj je vjerovao čak mu je  bilo drago da se sprijateljila s nekim.

Marko i Jelena se nisu više vidjeli. Prošla su još 2 dana, i došlo je vrijeme za odlazak.  Branko i Jelena su se pakirali. Branko je nosio torbe u auto i pričao s gazdama pansiona, a Jelena je bezglavo letila po pansionu da se oprosti od Marka. Nije ga nigdje mogla naći i tad je pitala konobara u salonu,  gdje je njegova soba. Njegova soba bila je u potkrovlju pansiona, i Jelena saznavši za to, potrči gore, ali noge su joj se tresle, znala je da nije uredu, ali morala ga je vidjeti. Pokuca na Markova vrata. Marko otvori, ona ga zagrli i zaplače. Ne govore ništa. Samo se grle i drhte. Znajući da je udana, Marku poteče suza i čvrsto je stisne. Začuju Brankov glas, kako zove Jelenu. Marko i Jelena još se grle, ne puštaju se, ne govoreći ništa.

Nakon više Brankovih poziva, Jelena pušta Marka i jedva izusti..’ovo nije kraj’.

Branko i Jelena se vraćaju kući, voze se autom, Branko pojačava muziku na radiju ,pjeva i komentira kako se lijepo odmorio od svega. Jelena okrenute glave prema prozoru, jedva zadržava suze, ne želi da  Branko  išta vidi.  Branko je upita ‘ ljubavi, što ti je, ne progovaraš ništa’ ona će na to da joj se javila bol u plućima pa da nije od volje. I tako nastave put.

Nakon nekoliko dana, Jelena  ne može izdržati i Marku pošalje sms poruku. I tako krene njihovo dopisivanje, njihova ljubav se počne dokazivati u tisućama riječi i poruka. Međutim to postane psihički prenaporno za Jelenu, s jedne strane čovjek s kojim živi, kojeg voli, s kojim se vezala pred bogom a s druge strane  prava ljubav na prvi pogled. Znajući tu dilemu Marko se povuče. Promjeni broj mobitela i nestane bez traga.

Godinama Jelena nije ništa o njemu znala.

Brak Jelene i Branka vremenom  je postao jedna obična rutina, nisu imali djece a više se ni oko toga nisu trudili. Jelena je postajala sve osjetljivija i povučenija i godine su prolazile bez ikakvog pomaka. Branko je dobro radio i zarađivao. Kupio je nekoliko nekretnina koje je iznajmljivao i dobro su živjeli.  Sve su imali, skoro sve..

Desetak godina poslije, Jelena već u svojoj četrdesetoj,  rastavljena i umorna od života, odluči potražiti Marka, ponovo rezervira sobu u pansionu Markovih roditelja u okolici Varaždina.  Putujući prema tamo, Jelena zamišljala njihov susret, razmišlja što mu reći, hoće li je htjeti vidjeti, kako se ponašati..

Došavši ispred ulaznih vrata pansiona, Jelena počne treperiti od straha i uzbuđenja. Dočekaju je njegovi roditelji, isti ugodni ljudi samo deset godina stariji.  Ne prepoznaju je. Ona potvrdi rezervaciju i ode u sobu. Sjedne za stol na onom istom balkonu gdje je sjedala satima s Markom, na istom balkonu gdje je znala da je on taj, i da se zbog njega vrijedi vratiti. Nakon dva dana Marku ni glasa ni traga, i Jelena odluči pitati gazdaricu gdje joj je sin. Gazdarica joj odgovori da se Marko prije 10 godina odselio u jednu kućicu više od 100 kilometara udaljenu od pansiona, da se bavi uzgojem konja. Saznavši adresu Jelena se zaputi tamo. U moru zelenila, daleko od ljudske civilizacije smjestila se jedna idilična kuća. Pred kućom se nalazila kućica za psa, i  čim je došla ispred kuće,  pas je počeo lajati. Međutim nije nitko izlazio iz kuće.  Nije htjela odmah kucati na vrata nego je prošetala oko kuće.  Kad na jednom proplanku, neki čovjek okrenut leđima četka konja , nije bila sigurna je li to on, pa poviče ‘dobar dan’ . Čovjek se nije odmah okrenuo, samo se malo trznuo, i nastavio četkati konja. Jelena opet poviče ‘oprostite tražim Marka’. Zatim se čovjek okrene iz daljine krene prema njome. Ne prepozna je odmah. Približavajući se počne zbunjeno gledati, zarasle kose i neobrijane brade, prljavih  ruku priđe i hladno reče: ‘ja sam, što trebate? ‘praveći se da je ne pozna. Jelena na to reče: ‘Ja sam, Jelena, vratila sam se zbog tebe, kako sam obećala, rekla sam ti da ono nije bio kraj!’ Na to će Marko:  Ne poznam ja nikakvu Jelenu.

Jelena sa suznim očima pogne glavu, isto onako kako je prije 10 godina  pognula kad ga je vidjela, okrene se pođe. Sve joj je bilo jasno. Uputi se dugom stazom do autobusne stanice. Marko se ponovo vrati konju. Nakon dvadesetak minuta Jelena stigne na autobusnu stanicu i čeka autobus plačući. Iz daljine se odjednom čuje topot kopita, ali ne obraćajući pažnju na to, Jelena i dalje pognuta plače. Kad nakon par minuta Marko na konju dojaše pred Jelenu, siđe s konja i zagrli je i ništa ne govore. Jelena zatim izusti: puno ti toga moram reći.. a Marko je prekine još jače stisne i reče: ne govori ništa, ovo nije kraj, našeg kraja nema…